КАМПОВАЊЕ НА НИЈАГАРИНИМ ВОДОПАДИМА – Џеронимо Стилтон

Постоје многе књига које сам читала и у којима сам уживала. Многе од њих би ме насмејале. Обично су то књиге Џеронима Стилтона. Овога пута ме је насмејала књига „Камповање на Нијагариним водопадима”. Наравно, написао ју је баш Џеронимо Стилтон.

Шта треба знати о њему?

Сасвим је довољно оно што пише у књизи:

• Рођен је у Мишограду.
• Дипломирао је на темама „Топологија глодарска литературе” и „Упоредна филозофија старих мишева”.
• Већ двадесет година води „Мишје новости”, најпродаванији дневни лист у Мишијатији.
• Аутор је бројних бестселера, а један је од њих „Осмех Мона Мишице”.
• Додељена му је Мишонинова награда за изванредну књигу „Тајна смарагдног острва”.
• У слободно време, Стилтон сакупља старе коре од пармезана из осамнаестог века, игра голф и пре свега обожава да чита приче свом омиљеном нећаку Бенџамину…

Као и у свим другим његовим књигама, и у овој књизи је пуно занимљивих ликова. Најзанимљивији су, што се подразумева, управо следећи:

• ЏЕРОНИМО СТИЛТОН – Миш интелектуалац коме је глава у облацима, иако се бави једним изузетно озбиљним послом – уређује „Мишје новости”.
• ТЕА СТИЛТОН – Џеронимова млађа сестра која је просто очаравајућа у својој борбености и упорности што се види баш у њеном послу – дописник је у „Мишјим новостима”.

• ТРАПОЛА СТИЛТОН – Џеронимов рођак који је неуморни шаљивџија увек спреман на добру забаву.

• БЕНЏАМИН СТИЛТОН – Џеронимов најдражи рођак који је толико нежан и умиљат да му нико не може одолети, а посебно не Џеронимо.

Поред ових ликова поменула бих још неке који су ми се свидели:

БЕНЏАМИНОВА УЧИТЕЉИЦА – Лепа, паметна, има плаву косу, носи фармерке… 

И наравно – БЕНЏАМИНОВИ ДРУГАРИ.

О чему се говори у овој књизи?

Сигурно вас то занима 🙂

Све је почело једног јутра када је Џеронимо водио свог нећака Бенџамина у школу. На улазу су срели Бенџаминову учитељицу. Она их је поздравила.

„Добар дан, господине Стилтон”.

Џерониму се учитељица јако свидела. Посетио је Бенџаминово одељење. На табли је писало „Нијагарини водопади”. Док су улазили у учионицу, Бенџаминов друг из одељења је саплео Џеронима. Њему су испале наочаре и није видео шта пише на табли. Обрадовало их је Џеронимово питање.

„Да ли хоћете да вас одведем тамо?”

Сви су клицали од радости. Када је  Џеронимо ставио наочаре, видео је да пише „Нијагарини водопади”. Он их је тамо на крају и одвео. Деца су рекла да им се спава и да им требају шатори за спавање. Било је смешно то што се Џеронимо толико уплашио, јер није умео да намести шатор. Мучио се и мучио и после пола сата је позвао своју сестру Теу. Она му је рекла како се намешта шатор. Када су огладнели, требало је припремити храну. Већ погађате да Џеронимо није знао како да спреми храну у природи. Наравно, опет је позвао своју сестру Теу у помоћ. Сутрадан, када су отишли да уживају у Нијагариним водопадима, Бенџаминов друг који је саплео Џеронима, упао је у воду. Џеронимо је храбро скочио за њим. Сигурно вам ту ништа није чудно. Па свако би помогао дављенику. Али знате шта? Џеронимо није знао да плива. На срећу, успео је да га спаси. Тако су се коначно спријатељили. Док су се следећег јутра шетали парком и сакупљали лишће, учитељица је срела свог друга из клупе, своју прву љубав. После неколико дана Теа и Трапола су сазнали за учитељицу и њеног момка и дошли су авионом (замислите авион розе боје) и бацали су из авиона цедуљице. Наравно, оне су биле розе 🙂 Нико није знао шта се дешава. Одједном је из авиона испао пакет у истој боји. Када су га отворили, у њему је била венчаница и одело за младожењу. Авион се спустио на земљу и из њега су изашли Теа и Трапола. Сви су се изненадили и питали се за кога су венчаница и одело, али су на крају схватили да су за учитељицу и њеног лепог, младог момка. И наравно, на крају су се венчали и сви су били срећни. Вратили су се кући, срећни и насмејани. Свима су препричавали догађаје са свог лудог камповања. Када су се вратили, Џеронимо је обећао учитељици и њеним ђацима да ће их једном одвести у „Мишје новости”.

И тако је прошло неколико дана дружења са Џеронимом 🙂

Нијагарини водопади

Нијагарини водопади (43° 4′ 54,7” сгш, 79° 4′ 19,5” згд) представљају низ масивних водопада који се налазе на реци Нијагари у источном делу Северне Америке, на граници између Сједињених Држава и Канаде. Нијагарини водопади се састоје из три одвојена водопада и, иако нису много високи, они су прилично широки. Са преко 168.000 кубних метара воде у минуту, ови водопади су једни од најмоћнијих и најпознатијих у свету.

Интересантно је да вода у Нијагариним водопадима никад не престаје да тече, чак ни зими, на изузетно ниским температурама. Истина, било је година (1912), када се стварао тзв. „ледени мост“, од обале до обале, али је вода испод тог леда и даље текла.

Никола Тесла имао је велике заслуге за изградњу прве хидроцентрале на Нијагариним водопадима. У Теслину част је на водопадима подигнут споменик 2006. године.

Регион Великих језера представља највећу водену површину у континенталном делу света. У почетку су у овој области живели амерички Индијанци, а од 1806. године почињу да је колонизују бели досељеници. Територија водопада је увек била предмет сукоба. 1812. године становници са америчке стране почињу да колонизују и другу обалу. Као последица овога избија рат, пре свега због економског значаја подручја. Канада, у то време део британског колонијалног царства, пружила је велики отпор. После неколико серија преговора успоставља се предратни статус.

(Извор: Википедија)

• Нијагарини водопади (званична страна)
  
• Нијагарини паркови (енглески)
• Слике Нијагариних водопада
  
• Слике Нијагариних водопада

Много волим да читам. Посебно уживам у хумористичним и авантуристичким књигама, намењеним деци. Књиге испуњавају мој живот и чине га лепшим. Увек се сетим изреке:

Књига је човеку најбољи пријатељ.

У потпуности се проналазим у њој. Када читам, уживим се у све догађаје описане у књизи и пронађем се у осећањима која је прожимају. Знам да многи људи то не цене. Знам да је сада некоме смешно то што сам написала о свом односу према књигама и читању. Без обзира на то, ја не знам шта бих радила да не постоје књиге.

Милица Р. 6/3

(шк. 2012/2013.)

МЛАДОСТ И ПРВИ ИЗУМИ – Никола Тесла

Твоја наставница 🙂

________________________________________________________________________________________

Сигурно већ знаш за постојање ове дивне књиге. Или је анализиран одломак из ње на часу или је тај час тек пред тобом. У сваком случају, вреди је прочитати. Одлучи да ли ћеш прво прочитати део о одломку који се обрађује на часовима књижевности у петом разреду или ћеш прво прочитати ову препоруку „Политикиног забавника” (број 3181).

Каква год била твоја одлука, отрчи до библиотеке и препусти се дружењу са Николом Теслом.

Како је Никола постао Тесла

Напредак и развој човека битно зависе од изумитељског дара. Он је најважнији производ човековог стваралачког ума. Његов крајњи циљ је потпуна превласт ума над материјалним светом и овладавање природним силама за потребе људи. То је тежак задатак за изумитеља, кога врло често погрешно схватају и не признају. Али, он налази огромну надокнаду у задовољству које произилази из његове моћи и осећања да припада класи изузетно повлашћених људи, без којих би човечанство одавно ишчезло у љутој борби против немилосрдних сила природе.

Замољен од редакције америчког часописа „Електрикал експериментер” 1919. године да опише свој живот и научни рад, Никола Тесла је написао низ чланака под насловом „Моји изуми” где су биле и у поднаслову цитиране реченице. Ту је, између осталог, Тесла први пут описао и детињство пуно наговештаја будућег, једног од највећих, изумитеља на свету. Из тих сећања, „Моје изуме” писао је кад му је било више од шездесет година, настала је књига коју је објавио Завод за уџбенике. Зове се: Никола Тесла, „Младост и први изуми”. У њој је, како је будућем младом читаоцу на почетку књиге написао Драган Хамовић, који је за ову прилику прилагодио и приредио Теслине текстове, „прича о дечаку и момку Николи, пре него што се, преко велике воде, отиснуо у предалеки и неизвесни свет, и постао име које светли и данас”.

Живот Николе Тесле личи на чудесну, немогућу причу. Могао је да постане православни свештеник, да следи очев пут или да буде војник, чиновник, као што су били његови преци и земљаци у Војној крајини. „Могао је да постане и нешто четврто. И у томе би, можда, био изузетан”, претпоставља Драган Хамовић. Наравно, Никола је постао оно што су из дубине његове личности указивали многи знаци.

Животне препреке нису биле сметња да стигне до циља: жељом да студира технику, победио је страшну болест, прешао је Атлантик да би остварио замисли, свом позиву подредио је све оно што чини живот људи. Био је сав окренут истини и тајни светлости. „По томе је и сличан родоначелнику нашег народа, Светом Сави, који је одбегао од принчевског обиља у светогорски манастир, у потрази за светлошћу у себи и светлошћу света. И по томе је Тесла потомак нашег заједничког духовног оца, достојан небеске светлости „којој ни почетка ни краја нема”, примећује Драган Хамовић.

Књига „Младост и први изуми” више је аутобиографски роман него низ мемоарских текстова. Шта год да је, она је пре свега одговор на питање како је Никола постао Тесла. Како је постао један од малобројних који померају границе између могућег и немогућег, који незамисливо претварају у свима корисно. Такви су људи ретки. Драгоцени. И наш српски народ дао је свету (макар једног) таквог невероватног човека.

У књизи „Младост и први изуми” записани су почеци таквог човека.

Упознај се са његовим почецима.

Изненадићеш се 🙂