ДЕБЕЉУЦА – Јања Видмар

Анђелија 6/2

♥

(шк. 2012/2013.)

Када сам прочитала ову књигу, пожелела сам да је поделим са својим другарицама, поготово онима којима је изглед исувише важан, а имају проблема, или бар мисле да имају проблема, са килограмима. Мислим да је књига јако поучна за све девојчице, а посебно за оне које маштају о томе да постану манекенке, а немају природне могућности за то што се тиче изгледа.

Издавач: Моно и Мањана 

Место издања: Београд

Година издања: 2010.

Број страница: 229

Књигу је написала ЈАЊА ВИДМАР, савремена словеначка књижевница и сценаристикиња. Рођена је у 1962. године у Птују, у Словенији. Породица Видмар се преселила у Марибор пре него што је Јања завршила основну школу. Тамо завршава школовање и уписује Академију ликовних уметности, а касније и Факултет уметности, али није завршила студије, већ се определила за Учитељски факултет. Студирала је словеначки језик и педагогију. Пише од деведесетих година прошлог века, а од 1996. године је самостална уметница. Највише пише за децу и омладину. Пише онако како јесте, па њени романи представљају спој социјалног и психолошког романа. Њени радови се често објављују у словеначким часописима. Велики број њених књига је у Словенији. Осим књига за децу и омладину, пише и сценарија за дечје емисије. Године 1997. написала је сценарио са словеначки дугометражни филм „Блуз за Сару”.

Што се тиче романа „Дебељуца”, објављен је 1999. године, а већ је следеће године освојио друго место у акцији „Моја најомиљенија књига”.

Неважно је место и време дешавања у овој књизи јер је тема везана за све девојке које су сличне Урши. Где год да живе девојке које маштају о манекенској каријери и феноменалном изгледу, ова књига ће им бити од користи.

У књизи има много занимљивих ликова.

Наравно, главни лик је Урша, која мисли да је дебела, а у томе је посебно подстиче њена мајка Дуња, неостварена манекенка у младости. Жана такође спада у главне ликове јер се на њеном примеру може много тога научити о томе шта нико не сме себи дозволити што се тиче исхране и изгледа. Карин је некадашња Уршина најбоља другарица. Чини ми се да је она још и најсигурнија по питању свог изгледа. Вероватно јој не пријају ружне речи у вези са њеним изгледом, али се она много не обазире на то. Занимљив је и Марко. Он жели да помогне Урши, али не може, јер је он ипак у годинама када не може најозбиљније да сагледа један овакав проблем. Има и других ликова у делу који доприносе да овај проблем сагледамо на што потпунији начин, али ћете их најбоље упознати ако сами прочитате књигу.

Подела на целине:

1. Снови о греховима прождрљивости

2. Дуњино, Уршино и Жанино изгладњивање

3. Жана је у болници

4. Покушај гојења Урше код баке

5. Жанина смрт

Укратко о делу:

Урша, ученица осмогодишње школе, има проблеме са храном због своје мајке која је у младости била манекенка. Овај роман говори о младима који узалудно настоје да остваре неиспуњене снове својих родитеља. Са поремећајем у исхрани се данас суочавају многи млади, али и одрасли људи. Анорексија је поремећај о коме се данас све више чује. Они који се носе са овим проблемом, виде у томе само предности, али је проблем далеко сложенији. Да би неко постао анорексичан, различити су га разлози водили. Интересантно је да ауторка истиче и друшвено-политичке околности, а не говори само о убеђењима и проблемима појединца. Уршин главни разлог крије се у њеној психологији. Наиме, она не жели да одрасте, а мисли да је та жеља за добрим изгледом везана за прошлост њене мајке која је била манекенка. Њена мама Дуња је опседнута тиме да јој ћерка постане модел; управо оно што она није постигла у младости. Урша не дели мајчине снове, али нема пуно избора. Она би пре да постане писац, као што је њен отац. Међутим, мајка не одустаје. Чак је шаље на курс код своје пријатељице не би ли Урша научила да правилно хода и да се правилно шминка, једном речју, да постане манекенка. На том курсу се Урша први пут среће са појмом булимија. Њена познаница завршава и у болници, али не одустаје од свог наума да буде најзгоднија што може бити. Најтужније је што је себе довела у такво стање да више ни медицински апарати не могу да продуже њен живот. Урша реши да иде код лекара колико год да је то било понижавајуће за њу. Требало је и мајка да иде са њом. Наравно, њеној мајци то није падало на памет. Чак иде у другу крајност. Забрањује јој да посећује лекара. На мене је оставио утисак овај дијалог између Урше и њеног доктора:

„Гладујем, а онда се наждерем и повраћам, а и даље сам дебела као… као…”, изненада ми је излетело. Хтела сам да кажем, као свиња.

Доктор је климнуо главом.

„Опажате ли већ дуго ту сметњу?”

„Није то сметња”, супротставила сам се. „То је начин живота…”

„Ко то каже?”, подигао је обрве.

„Дуња”, признала сам, љута што се поново покривам њом као поцепаним чаршавом.

„Аха, а ко је та Дуња?”, упитао ме је.

„Мама”, промрмљала сам и почела да се играм тракама ранца.

„Али у последње време више гладујем него што повраћам. Хоћу да кажем, да само гладујем… Ееее, повраћање ме више умара…

Гладујем, да…”

Урша покушава да се поново дружи са некадашњом другарицом Карин. Нажалост, нису успеле да поврате прошлост. Покушава да јој помогне и школски друг који је заљубљен у њу. Бака јој је од приличне помоћи, за разлику од сопствене мајке. Тужно је што јој и отац не помаже. Толико је окупиран својим послом. Он и не размишља о томе колико је Урша жељна његове пажње, а посебно помоћи. Кроз цели роман је истакнута Уршина опсесија изгледом и мајчина опсесија успехом. Пред њима је конкурс у Милану. Нажалост, Урша не успева да учествује у такмичењу јер је превише слаба. Са њом није мајка. Са њом је Карин која стрпљиво чека даља дешавања. Једног момента је Урши и срце стало, али је на крају њено стање нормализовано. Упркос ситуацији у којој је била, Урша сматра да јој је живот промашен. За своје поступке не криви никога, а с друге стране, криви све. Сматра да су сви допринели њеном стању. Разочарало ме је што није схватила колико је била близу смрти.

Књижевни род: Епика

Књижевна врста: Роман за младе

Тема овог дела је на неки начин табу тема. Реч је о поремећају везаном за исхрану код  једне осмогодишње девојчице Урше.

Идеја је ауторкина жеља да научи младе да не раде оно што им родитељи нису урадили у прошлости, већ да се посвете својим сновима и стигну до циља који треба да им буде звезда водиља.

Из романа сам научила да није поента у мршавости да би неко био леп. Сада је модерно бити мршав и леп. Нажалост, нису сви у могућности да изгледају тако, али не смеју на силу да долазе до доброг изгледа. Не морају све девојке да личе на Барбике.

Посебно сам запамтила да свако мора бити јак и да воли себе и верује у себе и своје снове. Научила сам и да је свако одговоран за свој живот и здравље. Шта год да одлучимо, нико нам није крив за наш избор. Губљење је времена да тражимо кривца у другима за своје погрешне одлуке. Свако има један живот и мора га искористити на најбољи могући начин, а не да остварује туђе неостварене жеље. Људи око нас немају право да нас терају на нешто што не желимо. Потребно је да цене наш труд и успехе у ономе што смо сами изабрали.

О чему ауторка пише, види се и из њених речи:

„Ко у свом животу тежи савршенству, знаће о чему приповедам”.

А да бисте знали о чему пише у овом роману, морате га прочитати.

Анђелија 6/2

♥

(шк. 2012/2013.)