ПРИЧЕ О НИКУ – Ернест Хемингвеј

За моју другарицу Мају 🙂 🙂 🙂

♥   ♥   ♥   ♥   ♥

Ова књига представља праву потврду Кафкиних речи:

Ако нас књига коју читамо не пробуди ударцем у главу – зашто је читамо?!

Потребне су нам књиге које нас погађају попут катастрофе, које нас дубоко растужују, попут смрти некога кога смо волели више од самих себе, попут изгона у шуму далеко од свих, попут самоубиства. Књига мора бити секира за залеђено море у нама.

Иначе, Франц Кафка је познати светски писац са којим ћеш се упознати пре или касније. Штета што ти не могу сада препоручити његов „Процес” 🙂

Са Ником Адамсом сам се упознала још у основној школи. Баш у осмом разреду. У то време нисам размишљала да ли је Ник измишљени лик или није. О томе нећеш ни ти размишљати. Тако је представљен да личи на некога у нашем окружењу. Познајемо га, а када застанемо…

Једно је сигурно: главни је јунак збирке приповедака Ернеста Хемингвеја. Ових дванаест приповедака настале су почетком прошлог века и спадају међу прве радове славног Ернеста Хемингвеја. Иако је главни јунак мушког пола, није ми било тешко да разумем животне ситуације кроз које је пролазио, почев од дечачких до адолесцентских година. Знаш шта је адолесценција? Ако не знаш, сазнаћеш врло брзо 🙂

Много касније сам схватила да је у Никовом лику Хемингвеј представио свој животни пут којим је одлучио да корача храбро, неустрашиво се борећи са свиме што се нађе пред њим.

Можда је важно да знаш да су ове приче само избор из ауторове збирке „У наше време”. Зашто су се издвојиле баш приче о Нику? Вероватно због аутобиографских елемената које није тешко открити. Како би се што потпуније разумеле ове приче, важно је издвојити најзначајније детаље из ауторовог живота.

Рођен је 21. јула 1899. године у чикашком предграђу. Његови родитељи су се бавили занимљивим стварима, а Ернест је представљао њихов прави спој. Захваљујући оцу Кларенсу, психијатру по занимању, заволео је спорт и лов. Од спортова је највише волео атлетику, бокс, поло и фудбал. Од мајке Грејс наследио је уметничке склоности. Она је волела музику; он је волео књижевност, али је неспорна њихова љубав према уметности. Немој мислити да је јединац. Имао је једног брата и четири сестре. Остало је забележено да је волео своје име. Подсећало га је на јунака дела Оскара Вајлда „Важно је звати се Ернест”. Склоност ка књижевности показао је још у школи. Није био међу најбољим ђацима, али је био уредник школског часописа 🙂 Већ погађаш да је лепо писао. Завршио је средњу школу и одлучио је – да се више не школује. Запослио се. Вероватно погађаш да се запослио као новинар. Касније, што такође већ погађаш, постао је писац и својим делима је оставио велики траг у светској књижевности. Нажалост, почиње Први светски рат. Одлучио је да се пријави Црвеном крсту и 1918. године одлази у Италију као возач амбулантних кола.

Ернест Хемингвеј, 1918.

Исте године је рањен, а ту муку никада није заборавио. Вероватно је зато рат незаобилазна тема којом се бави у својим делима.

Иако се вратио у Америку, није успео да се врати и мирном животу. Привлачиле су га авантуре (путовања, лов, алкохол, жене). Жени се 1924. године и – одлази у Париз где објављује збирку „У наше време”. И не сања да ће се врло брзо вратити у Америку. Одлази у Ки Вест на Флориди. Узрок овој одлуци налази се у самоубиству његовог оца. Проводи десетак мирних година на Флориди, а онда је почео нови рат. Шпански грађански рат. Опет одлази у Европу, али сада као ратни дописник. Ништа боље не пролази ни у Другом светском рату. Био је ратни извештач и то са средишта свих збивања (савезничко искрцавање у Нормандији, ослобођење Париза, улазак у Немачку са америчким војницима). Пошто је био активни борац, одликован је бронзаном медаљом. Његова дела су и дан-данас занимљива читалачкој публици широм света. Његово дело „Старац и море” би ти се сигурно допало. О њему можеш више сазнати ако прочиташ чланак на овој страни. Његов сигурно највећи роман јесте „За ким звона звоне”. Вероватно ћеш имати прилику да упознаш америчког добровољца који учествује у Шпанском грађанском рату. Изненадићеш се кад схватиш да је радња тог романа везана за само неколико дана. Сигурно ће ти се допасти та спрега другарства, слободе и смрти, која је стални пратилац било ког рата.

Треба да знаш да је Хемингвеј добитник Пулицерове награде за књижевност, а 1954. године добио је и Нобелову награду. Имао је све услове да ужива у својој књижевној слави, али се убио 2. јула 1961. године. Као и његов отац.

Живот и смрт повезују ауторов живот и његово дело, што се јасно види у овој збирци. Видећеш да је круг који чине живот и смрт нераскидив од приповетке до приповетке. Удубиш ли се у ову тему, сигурно ће ти заголицати пажњу пишчев однос према њима, посебно према смрти. Питаћеш се, као и многи други, зашто је одлучио да се убије. Након читања ове збирке имаћеш своје виђење ове дугогодишње мистерије. Да ли је тачна, то ти нико са сигурношћу не може рећи. Та тајна је отишла са Хемингвејем…

Поред наведене теме заједничке овим приповеткама, постоји још једна. Природа. Не верујем да било ко може остати равнодушан према Никовој љубави према реци и природи уопште. Да ли у тој Никовој љубави проналазиш сличност са собом?

Када се сви ови подаци знају, није тешко схватити везу између ауторове биографије и теме његових прича о Нику. Иначе, ове приповетке су обједињене у једно дело тек 1972. године.

Већ на самом почетку установићеш да је аутобиографских елемената у овој књизи. Ник је, попут Хемингвеја, син лекара који ужива у лову и риболову у Мичигену. У дивној је романси са прелепом Марџори, конобарицом у летовалишту. Нажалост, ова романса нема срећан крај. Оба светска рата га одводе далеко од домовине, на други континент, у далеку Европу. И Ник је курир који покушава да помогне италијанским војницима носећи им чоколаде и цигарете. Као и Хемингвеј, и Ник има проблем са рањеном ногом. Додуше, Ник се лакше носи са овим проблемом него што то чини Хемингвеј.

Неке приповетке имају и сурови садржај. Шта ли ћеш о њима мислити?!

Интересантно је то што је Ник ретко кад главни лик у овим приповеткама. Углавном је посматрач, а сами читаоци допуњују његово виђење догађаја који су описани у приповеткама. Како ли ћеш ти доживети Ника?! Сигурно се питаш какав је Ник у суштини. Не очекуј одговор. Свако ко прочита ове приповетке има свој одговор на то питање. Много ћеш његових особина открити док путује, сазнаје, пита се, упознаје бројне људе. Не заобилази га ни љубав. Заљубљује се и одљубљује. Лако ћеш пратити многобројне догађаје и доживљаје уз њега, али ћеш тек после последње приповетке схватити да га није лако упознати. И ти ћеш се уверити да он зависи од оних који прочитају ове приповетке о њему. Тек га размишљања читалаца употпуњују и тек се тада може причати о њему. Кад прочиташ приповетке и размислиш о њиховом садржају, моћи ћеш да кажеш какав је. Бар за тебе. Тачног одговора у вези са њим нема, што вероватно представља још један разлог због ког треба прочитати ове приче о њему.

Како год да га разумеш и доживиш, уживаћеш у дружењу са њим. Његова интересовања не остављају читаоце равнодушним, било да им књижевна уметност напаја душу или ‘мушке ствари’ попут бејзбола, бокса, лова или риболова. Превирања у души главног јунака су заједничка свим временима и представљају део свакодневице свих његових вршњака некада и сад, па све тако у недоглед.

У чему ћеш се још поистоветити са Ником?

Откриј! Занимљиво је сазнати какав је Ник, али је још занимљивије (и важније) упознати себе.

Уживаћеш у овим причама. То је сигурно. Погледај њихове наслове:

• Индијански логор
• Лекар и лекарева жена
• Дан чекања
• Десет Индијанаца
• Завршетак нечега
• Ветар дува три дана
• Боксер
• Убице
• Велика река са два срца: део I
• Велика река са два срца: део II
• Мој стари
• Цела земља под снегом

Остаје само да их прочиташ.

И сигурно нећеш пронаћи себе у овом дечаку 🙂 🙂 🙂

Уствари, тек кад прочиташ приче о Нику, схватићеш да ту није крај.

Тада ћеш себи поставити многа питања. Питаћеш се шта је живот и шта ти је о животу рекао писац. Схватићеш (што већ знаш :)) да је живот један једини и да је као такав најважнији.

Можда су приче о Нику приче о животу?!

Зато прочитај ову књигу.

И не заборави:

Ж И В О Т