ТАТА, ТИ СИ ЛУД – Вилијем Саројан

Вилијем Саројан је писац са којим се сваки основац пре или касније упознаје. Или ћеш прво прочитати ову књигу или ћеш уживати у одломку „Лето лепог белца” (шести разред). Додуше, ја сам књигу својевремено нашла у школској библиотеци и читала је за свој грош.

У сваком случају, вреди упознати Саројаново књижевно дело. Са њим детињство траје много, много дуже.

САДРЖАЈ

1.

 2.    3. 4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

И тако редом до 63. поглавља, а све то у само 128 страна, рачунајући поговор и речник. Звучи занимљиво, зар не?

Мислим да није тешко схватити како се зову поглавља. Треба да знате да су и поглавља написана питким, јасним језиком, попут самих наслова. Поред занимљивих наслова, проживећете и занимљиве догађаје који су се догодили оцу и 10-годишњем сину, главним јунацима ове књиге.

Прочитаћете и неке занимљиве ствари, на пример, о школи. Мислим да вас неће изненадити дечаково размишљање о школи: „Пошаљу вас у школу и онда после стално идете у школу. Из године у годину понављате стално једно те исто и исти учитељ стоји пред вама. Могао сам да видим учитеља како стоји пред клупама, како је учтив, иако нас све редом мрзи. Кад би дао бог да више не морам да идем у школу. Ко је пронашао школу?”

„Један човек по имену Ленадер Скул. Био је пчелар у Белфасту, а та му је идеја пала на памет захваљујући кошницама. Имао је много деце, која су му се стално пела на главу; онда је направио људску кошницу и у њу стрпао децу и рекао својој најстаријој кћери, девојчици од дванаест година, да пази на ред. Некако је то и успевала. Елем, још много људи у Белфасту је имало пуно деце која су се исто тако њима пела на главу. Кад су видели како Леандер решио проблем своје деце, и они су прихватили ту идеју, али пошто нису имали нарочитог простора за своју децу, а Леандер је имао, они су решили проблем на тај начин што су скочили и дрекнули на своју децу: Готово, излазите сви редом и идите Скулу. Кажите му да вас затвори са својом децом и останите тамо док и његова деца не пођу кући. Тако се то догодило”.

Разговори између радозналог сина и маштовитог оца веома су занимљиви, теме су им различите, што вам је досад сигурно јасно. Међутим, они често у себи крију и поруке које ће вас натерати да се замислите. Обратите пажњу!

Отац на једном месту каже: „Прилике су ретко кад повољне, па је боље да одмах почнеш учити како да живиш у тешким приликама”. Како доживљавате оца после ових његових речи? Одаберите једну од понуђених могућности и образложите своје размишљање.

• оптимиста
• реалиста
• песимиста

О љубави сте сигурно размишљали. А да ли сте размишљали о мржњи? А о мржњи на начин на који о њој мисли отац из ове књиге?

„Ако можеш да волиш, можеш и да мрзиш. Најчешће волиш, наравно, али није могуће не мрзети. Мржња је веома корисно осећање ако је човек разуме”.

Свако ко прочита ову књигу, не може, а да не размишља о свом оцу. Слажете ли се са очевим објашњењем које се налази у шестом поглављу? Он каже: „Знаш, ти и ја, отац и син, ма који отац и ма који син – скоро смо исти човек, један стар, а други млад, а у исто време смо странци, више него да смо се срели на улици”.

Нема 10-годишњака који се неће сложити са следећим: десетогодишњак ништа не може да разуме. Не зна кога да пита. Не зна како да пита. Не пита. Само чека, као да спава, и сања диван, али чудноват сан. Само се клади да ће из тога нешто фино испасти.

А онда следи очево објашњење садржано у само једној речи: САЗНАЊЕ.

„Нисам га стварно нашао док ми није било дванаест година, али сам почео да сумњам да постоји и да се може наћи већ од почетка. А кад се сумња да постоји нешто што може да се нађе, то вреди исто колико и само налажење, али не баш сасвим. Мораш бити веома стрпљив и стално мораш тражити, чак и кад збрка постаје све већа и већа. А кад га једном нађеш, момче, нашао си га, и онда нема границе томе како се оно дивно може искористити”.

Шта је сазнање?

„Истина је да ниједан човек није могао то да објасни другом па ни отац сину. Знаћеш шта је сазнање кад га будеш стекао. Сигурно ћеш знати. То је највећа ствар уопште”.

Можда бисте ви на свој начин објаснили поенту овог објашњења?

Шта је уметност, знате. Хоће ли очево тумачење уметности нешто променити у вашем?

„Шта је уметност?”

„Све. Све што нарочито погледаш, све што нарочито видиш, све што нарочито урадиш, све што нарочито издвајаш. Да није било уметности, већ одавно бисмо нестали са лица земље”.

И још је много тога занимљивог у овој књизи. Можете прочитати и приказ књиге који је написао Владимир Миларић. Додуше, приказ је малчице прилагођен 😦

Уживајте!