ГАРАВИ СОКАК – Мирослав Антић

24 јул

Мирослав Антић је песник чије дело већ познајеш:

Знаш довољно и о његовом животу, али се можеш подсетити: Мирослав Антић (Википедија), а прегршт занимљивости и његових песама можеш прочитати на блоговима посвећеним њему:

Што се тиче ове књиге, она је једна (тачније, трећа) од десет књига Мирослава Антића објављених у Загребу 1986. године у Издавачкој кући „Југоарт”. Наравно, небитно је које ћеш издање ти пронаћи. Чисто да прочиташ коју песму, може ти послужити и садржај збирке од 103. стране у његовој збирци постављеној у Дечјој библиотеци.

Испод самог наслова књиге налази се објашњење које много говори о садржају. Јасно пише:

Весело циганско вашариште са неколико суза и капи кише

И илустрације сведоче да је песник посветио ову збирку песама својим другарима из Гаравог сокака, а посебно свом, никада прежаљеном, другу Милету Дилеји. У књизи се налази предговор. Можеш га преузети и прочитати: Кад сам био гарав.

Верујем да нико не може остати равнодушан читајући те речи које теку право из песниковог срца.

С  А  Д  Р  Ж  А  Ј

  • Стара песма

Кад сунце сија

ми плачемо као луди,

јер ће увек после једног сунца

бити нама једна страшна киша.

 

Кад киша пада

ми певамо као луди,

јер ће увек после једне кише

бити нама једно лепо сунце.

 

После доброг увек дође лоше,

јер никад нам ништа боље

није било иза најбољег.

 

После лошег мора доћи добро,

јер никад нам ништа горе

није било иза најгорег.

  • Миле Дилеја

  • Раја

  • Јоца

  • Данијела

  • Жарко

  • Живорад

  • Влајко

  • Маћика

  • Ђорђе

  • Иван

  • Гага

  • Васа

  • Урош

  • Мита

  • Војислав

  • Анђа

  • Будимир

  • Октобар

  • Како се прави драго камење

  • Читање из длана

 Кад умреш, и метну те у земљу,

и очи ти попију мрави, овако,

и душу ти позобљу бубе, овако,

само твоја коса остаће да живи,

јер коса је нешто друго него ти:

коса ти је човек у човеку,

неки свети ветар у човеку,

брате глупави.

 

Па кад опет умреш, и метну те у земљу,

и црви ти срце посрчу, овако,

и кртице посисају памет, овако,

само твоји зуби остаће да живе,

јер зуби су нешто друго него ти:

зуби су ти човек у човеку,

нека глад за само лепим стварима,

зуби су ти твоје златно уједање

са звездама,

брате глупави.

 

И кад умреш још једанпут,

и још једном метну те у земљу,

и корење прогризе ти језик,

и усне ти израсту у трави

да се љубиш таласаво и зелено

с ветровима,

и од чела постану ти стабла

бела као брезе и тополе, овако,

и од срца постану ти цветови

да мирише цео свет на твоју љубав,

овако,

само твоји нокти остаће да живе,

јер нокти су нешто друго него ти:

нокти су ти човек у човеку,

неки вечни пркос у човеку,

брате глупави.

 

Видиш да ти стоји зла срећа у длану.

Гадно ти се пише.

 

Коса ти је прљава.

Зуби су ти жути.

Опери бар руке, брате глупави,

па да онда видимо

неку бољу судбину.

  • Новембар

  • Читање из прстију

  • Како се постаје невидљив

Кад у јесен жуто лишће опада,

ти у ветар баци једну длаку

из увета ождребљене кобиле,

у зору,

кад се земља као стакло провиди

сто метара у дубину,

и постаћеш кад зажелиш

невидљив.

 

Ко не уме да уврача себе тако:

да је и сам провидан,

никад неће моћи да се претвори

из оваквог једног Овде

у некакво друго Овде,

и да буде свуда где год хоће.

 

Ко је био у још једном Овде

биће цар.

 

Ко је био у дванаест Овде,

мама ће му оживети.

Ко је био у најдаљем Овде,

последњем,

биће тако страшно лепо зрикав,

па ће моћи изједаред да види

од комада хлеба – два хлеба.

 

Биће увек сит.

  • Децембар

  • Дуниша

  • Близанци

  • Јануар

Кад смо били на станици

да чекамо нову годину,

видели смо лепе људе

и лепе возове.

 

Деда Мразе,

аој, Деда Мразе,

ако си човек, човече,

дај да у свим излозима буде

много хлеба и масти.

 

Срећна нова година!

 

Ко се прави да је глув,

има чвргу да добије.

Ко се прави да му фали језик

добиће две чврге.

 

Има сви да кажу:

срећна нова година.

  • Игре мртвих под јорганом

  • Пера

  • Николић

  • Тугомир

  • Март

  • Читање из латица

  • Успаванка

  • Радмила

  • Април

Ми смо људи који плету корпе,

а уплету у животу самог себе.

Ето шта смо ми.

 

Замрсимо своје лепе руке

у грбаве врбе,

па корење почне

из табана да нам расте.

 

Ето шта смо ми.

 

Сви Цигани као људи путују

и одлазе.

 

Ми, у врбе претворени,

чамимо у месту.

 

После дигнеш четир зида,

оплетена, улепљена блатом,

и покријеш сноповима прућа

и залепиш на прозоре мастан папир

и тако си готов заувек.

 

Свако дрво у пролеће

лута шумом и пева.

 

Само врба у пролеће плаче,

јер врба је наша сестра рођена.

 

Не гледај ме у те моје црне очи,

уплашићеш се.

У сваком ми оку огуљена шиба

од злата.

 

Ето шта смо ми.

  • Романса

  • Ром

  • Гордана

  • Мај

  • Читање из блата

  • Малилини

  • Вашар

  • Молитва

Послушај ме, боже, велики господине,

ако ме још некад поново будеш правио,

молим ти се, удеси ми да не будем

ни милицијац,

ни цар,

ни Циганин.

Претвори ме у једно велико дрво.

Сто година тако да растем

и да ме онда посеку.

 

Наћве од мене да направе.

 

Сто година у мени тесто да месе.

Од леба сав да се распаднем.

Знам да ће песме из ове збирке наћи пут до твог срца. После њих, разумећеш боље и песника и себе. Промениће се нека твоја размишљања…

И да, потруди се да пронађеш књигу 🙂

Ознаке: , ,

Постави коментар