ПОДМУКЛИ ПЕСАК – Емили Рода

30 јун

Емили Рода рођена је 2. априла 1948. године у Сиднеју. Студирала је енглеску књижевност на Сиднејском универзитету и завршила је студирање 1973. године. Прво дело објавила је 1984. године – „Нешто посебно“. Ово дело представљало је почетак каријере једне од најсвестранијих и најуспешнијих аустралијских књижевница. Њена најпознатија дела су управо из серијала „Драгуљи Делторе“.

Књижевни род овог дела везан је за епику или епску поезију, а по књижевној врсти се ово дело сврстава у реч романа који припадају научној фантастици.

Тема дела јесте борба Лифа, Барде и Јасмин за повратак драгуља Делторе у краљевство и ослобођење од Господара сенке и његових следбеника.

одломак

Идеја књиге је жеља Емили Роде да на веома занимљив начин забави читаоце и привуче њихову пажњу научном фантастиком из дела, али и да их научи неким веома битним поукама.

Наравно, само ако прочитају књигу 🙂

Мене је ова књига научила следећем:

  • Увек се треба држати заједно јер заједно смо јачи.
  • Прави пријатељ биће увек ту за нас.
  • Љубав је јача од свега на овом свету.

Драгуљи Делторе

Подмукли песак

Лиф, Барда и Јасмин кренули су у потрагу за украденим драгуљима Делторе. Сваки драгуљ је посебан и у себи скрива посебну моћ. Драгуљи, њих седам, јесу:

  • аметист,
  • топаз,
  • дијамант,
  • рубин,
  • опал,
  • лапис лазули, и
  • смарагд.

До сада су нашли само три од седам украдених драгуља. Сваки од њих има своје место на појасу Делторе и тек онда када се сви споје може се наћи наследник трона који је једини који може победити Господара сенке и уништити његову сурову владавину. Сада су се упутили у пределе „Подмуклог песка“ и не слутећи какве их опасности чекају и какав је тај чувар драгуља. Преживели су веома сурове препреке и замке.

Да ли ће успети да победе и великог чувара драгуља?

Мишљење и утисци

Ово дело је јако забавно – то је оно што бих вам рекао одмах на почетку. Научио сам, или можда боље речено – потврдио сам да су пријатељство и љубав најбитнији како бисмо опстали. Живот без пријатеља је празан, а кад размислите, схватићете и сами да је то баш једна од оних порука којих се треба сећати стално. Правим пријатељима се можемо обратити кад год, причати им буквално о свему, што ће увек остати тајна… Још много је тога што праве пријатеље чини незаменљивим. Подршка и помоћ коју нам пружају у свему заиста умеју да нам олакшају све тешкоће, чак и у најтежим ситуацијама. Конкретно на мом примеру уочио сам управо то да се пријатељи могу поделити на оне праве, добре, блиске пријатеље и оне превртљиве који „служе“ само за играње или изласке јер им се не смемо поверити или било шта слично. Нажалост, скоро се и мени нешто слично догодило. Од једног сам пријатеља, којег сам до тада сматрао јако блиским, доживео да не жели да ми помогне у невољи, а знао сам да би то за њега била права ситница. Људе треба пажљиво бирати јер од лоших људи никада ништа добро нећемо добити.

Зато мислим да треба прочитати ову књигу. Боље је научити се важним животним стварима из књига него на личним примерима.

Мићић 8/1

(шк. 2014/2015.)

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: