ДОБАР ДАН, ДРУГОВИ – Онджаки

30 јун

Радња књиге везана је за Луанду, главни град Анголе, и дешава се 1990. године. Сигурно ће вам бити симпатичан главни јунак – Ндалу. Ни по чему се овај дечак не разликује од вршњака широм света, бар судећи по његовом односу према школи и љубави према авантурама.

Сасвим довољан разлог да прочитате ову књигу 🙂

1

Нажалост, овај дечак није имао среће да проживи своје детињство онако како је требало. У његовој земљи је ратно стање. А дани пролазе… Са њима одлази и детињство.

На почетку ове књиге писац представља себе као главног лика и то без имена.

,,Али, друже Антонио, зар ти не би било драже да земља буде слободна?”

Реченица са којом је стално улазио у кухињу. Антонио му је често заповедао о Португалцима, јер се тада причало да они руководе земљом. Питао га је да ли је радио код неког Португалца, али он му је одговорио како је то било одавно док се још није родио.

Радња овог дела одвија се на путу од куће до школе.

Главни лик долази аутомобилом испред школе. Имали су договор његови другови да, кад год неко дође аутомобилом испред школе, да му се подсмевају и ругају. Тога дана нису му се смејали зато што је довезен у школу него због претходног дешавања са професорком.

У школи су радили муж и жена који нису били из тог града, па су дечаци оговарали професорку на португалском јер није све разумела. У једном тренутку подигла их је зато што су јој се смејали. Потом им је рекла: „Доле!” Сви су се бацили на под, а онда је цео разред вриснуо у смех. Дечаци су то препричавали данима и свакодневно се смејали.

Књигу ,,Добар дан, другови” препоручио бих вршњацима јер ако до сада нису знали како треба да се понашају у школи, у овој књизи могу да науче и да се подсете да људе из других држава треба да поштују јер су они представници своје државе. Посебна порука ове књиге је свакако садржана у једној јединој речи – СЛОБОДА.

Све ћете сами схватити…

Година издања: 2003.

Издавач: Креативни центар

Број страна: 144

О писцу: Онджаки је рођен 1977. године у Анголи. Студирао је социологију у Лисабону, а у Њујорку је похађао школу филма. До сада је објавио три романа.

Онджакијева књига ми се, искрено, није толико допала колико неке друге књиге. У суштини је лепо написана са много описа и много причања, али ми се баш то није толико свидело. Једино што ми се допада јесте што је радња везана за школу и за школске другове. Допала ми се и што је везана за професоре, што је мени и мојим вршњацима забавно. Књигу бих препоручио онима који не воле толико дешавања у књизи већ описе, а посебно описе природе. Наравно, ако изоставите тужне делове, књига ће вам се допасти.

Ј. Лазар 8/2

(шк. 2014/2015.)

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: