ХЕДВИГА – Фрида Нилсон

18 апр

М. Ћалић 8/3

_______________________________________________________________________________________

„Хедвига” је, по мом мишљењу, књижица која читаоцу после читања само неколико страница прирасте за срце. Књижица у којој живе једноставни, а ипак прелепи описи и занимљиви догађаји. Мене је књига „Хедвига” јако брзо ухватила за руке, завртела и убацила у свој свет и натерала ме да зажмурим и окренем леђа проблемима из свакодневице на неколико сати, колико је и потребно времена да се прочита. Вратила ме је у детињство, безбрижно и код мене у глави – заборављено доба. Ауторка Фрида Нилсон је невероватна – не памтим да је ико пре ње такав књижевни стваралац. Њена књига ме је одушевила, али и она сама. Читајући белешку о њој, запазила сам толико занимљивости да би било штета да и ви не знате за њих.

Фрида Нилсон је рођена 1979. у Хардему. Занимљиво је то што се у истом том месту дешава радња књиге о Хедвиги и што се то мало, мало село, које је Богу иза трегера, налази у свима нама добро познатој и великој Шведској. Да, она је једна велика жена рођена у малом селу. Када је завршила средњу школу, одлучила је да се бави позориштем за децу. Радила је не само у позоришту, већ се појавила на телевизији као радио и телевизијски водитељ јако значајних и познатих емисија за децу. Идеје за неке од њених књига су баш одатле и произашле; потичу од прича које је писала за радио-програм. „Хедвига” је прва књига коју је Фрида Нилсон написала о истоименој главној јунакињи. Занимљиво је такође то што је објављена 2005. године и да су после ње написани многи наставци који су познати и успешни баш као и прва књига.

Сада ћу вам представити књигу кратким, али слатким описом.

10

Хедвига је девојчица од седам година која живи у малом, малом, малом селу Хардему у Шведској. Живи у црвеној кући која се зове Енгаторп. У њој живи са мамом, татом, двема пругастим мачкама Хаваном и Штапићем и псом који се зове Овца. Има и праве овце које се налазе у штали поред њене куће, кокошке и патке у дворишту и дивно цвеће које обожава да мирише и шуму, али на њену велику жалост, нема ниједну, баш ниједну једину другарицу. Није ни чудо кад живи Богу иза трегера и када јој је кућа иза његових ногу! Зато је Хедвиги ужасно досадно и она жели што пре да крене у први разред. Наравно да ћете помислити да је шашава. Мислим, ко још једва чека да пође у школу!? Али у школи је чека много забавних дана, разноразних и многобројних несташлука и, наравно, најбоља другарица, коју је толико желела.

Првог дана школе Хедвига је била толико узбуђена, али се то њено узбуђење повукло када је видела да се у школи у коју је дошла нико не осмехује и да су сви мрзовољни. За око јој је посебно запала једна мршава девојчица плаве косе и очију прћастог носа, обучена у ружичасто.

Изгледала је као нека уображена девојчица, мамина принцеза, како то неки зову. Када је дошло време да уђу у учионицу, Хедвига је на клупи видела великим словима написано своје име. Села је на ту клупу и бацила поглед на натпис код другог седишта. Писало је Линда. Хедвига је једва чекала да види како изгледа и, још важније, како се понаша њена нова другарица из клупе. И за трен ока поред ње су сијале плаве очи и дрхтао је један прћаст носић – мамина принцеза! Али, убрзо је схватила да Линда није уображена већ само уплашена. Отерала је својим осмехом тај њен страх, а њих две су потом толико причале да је учитељ морао да их размести. Али, обема је било важно само једно – најбоља другарица је пронађена 🙂

10

Шта кажете? Није ли занимљива књига? А сада да вам представим ликове:

Хедвига је, као што сам написала, седмогодишња девојчица која је била јако усамљена пре него што је пошла у први разред. Није имала ниједну другарицу, а друштво је проналазила у својим пругастим мачкама, псу и цвећу. Као и свако дете њених година, обожава да једе колаче. Занимљиво је то што она воли да једе и храну за мачке јер мисли да има укус чипса. Некада је јако нестрпљива. Најбољи пример за то је Божићно јутро. На Бадње вече њен душек као да се претвори у стену и од силног узбуђења није могла да спава! Важну улогу у њеном животу играју цртање и брање цвећа. Њих просто обожава! Јако је несташна и увек спремна за улазак у невољу и шашаве смицалице, баш као и сва друга деца њеног узраста. Занимљиво је и то што није нимало стидљива и што увек каже оно шта мисли и осећа и уради онако како она мисли да треба. То је оно што ми се много свиђа код ње. Њене особине су ме натерале да је заволим више од других ликова, да ми постане омиљен. Једино ми се не свиђа то што је јако често, скоро увек, брзоплета. Често јој се деси да уради нешто пре него што добро размисли о томе и, на крају крајева, о последицама или каже нешто пре него што размисли. Хедвига, мораш да примениш ону стару изреку која гласи: испеци па реци 🙂

Хедвигина мама је једна љубазна женица која ради у болници. Јако је брижна и Хедвигу воли више него ишта. Ради све како би испунила сваку њену жељу. А када Хедвига направи неки несташлук, она постаје строжа и тиме покушава да јој стави до знања да није добро поступила и да сама мора да открије пут до излаза. То је она њена особина која ми се највише свиђа код ње.

Хедвигин тата је један љубазан човек који има посао новинара, а сваки чланак пише на основу свог неког искуства. Једном је добио задатак да пише чланак о преживљавању без ичега у дивљини. Одмах се нашао у дивљини и писао о томе како је уловио свраку и о томе како је њено месо истог укуса као и пилетина. Занимљиво, нема шта! Много воли Хедвигу и он се, као и његова супруга, труди да јој испуни сваку жељу и да је научи да живот није бајка те да се стога треба борити за своју срећу. И да је научи да учи на својим грешкама, наравно!

Хедвигин дека је описан као човек који има дугу седу браду и стомак у облику велике надуване гумене лопте. Када га Хедвига удара по стомаку, чује се неки чудан звук који подсећа на ударање лопте, а он се само смеје и говори да га то нимало не боли, већ има неки чудан осећај који пореди са куцкањем комарца док удара предњом ногом. Није ли занимљив и диван овај декица?

Хедвигина бака носи мале златне наочаре које јој се клате на носу. Права је супротност деки: мршава је као шибица. И вероватно би се поломила на два дела када би је Хедвига ударила по стомаку 🙂

Линда је девојчица прћастог носа, плавих очију и косе и пегавог лица. На први поглед је деловала јако уображено, као права „мала мамина слатка ћеркица и принцезица”, али се испоставило да је само јако уплашена и несигурна у себе. То је приметила и Хедвига и помогла јој да то превазиђе. После тога су њих две постале најбоље другарице 🙂

Елен је била Хедвигина најбоља другарица све до дана када су се играле коња. Елен јако воли коње и на сваком часу ликовног нацрта по једног. Има чак и свог коња ког је назвала Мрвица. У игри су Хедвига, Линда и она биле пастув, кобила и дресер. Елен је желела да све буде како она захтева, а то се уопште није свидело Хедвиги и Линди те су одлучиле да је закључају у шупу у школском дворишту и рекле јој да ће је пустити када се примири. Не оправдавам тај њихов поступак јер су могле уместо тога да обаве разговор и да све буде добро. Мада, ни од Елен није било у реду такво себично понашање. На крају су изгубиле другарицу.

Хедвигин учитељ је човек чије лице краси велика седа брада чије длаке подсећају Хедвигу на бодље на јежу. Он је велики љубитељ природе јер је из града и баш ју је жељан. Обожава природу! Када се нађе у њој, ужива и све што она пружа, он упија сваким чулом. После само неколико недеља изгледао је преуморно. Највероватније због Хедвигиних приређиваних изненађења у виду несташлука 🙂

1

Наборани декица је старац набораног лица и дугачке танке браде. Живи у штрокавој кући, како би је Хедвига назвала, са педесет осам мачака које су свуда, па чак и у судопери! Хедвига је после оне игре са Елен пожелела да нестане јер је изгубила поверење учитеља и родитеља. Одлучила је да оде у шуму и да се више никада не врати. Али ју је обузео страх. Наишла је на кућу овог декице и замолила га за помоћ. Он јој је пружио помоћ и одвео је кући. Постали су јако добри пријатељи. Овај део ми је био један од омиљених делова јер је Хедвига научила да не треба себи да нанесе штету тако што ће да побегне када се нешто лоше деси, већ да треба да иде храбро напред јер се живот наставља, а прошлост је непроменљива, ма колико то сурово било.

Рикард је висок, мршав дечак смеђих очију и косе и иде у разред са Хедвигом. Његови родитељи су фармери и имају најмање сто свиња у свињцу. Њихова највећа свиња зове се Агнета. Рикард и Хедвига се стално свађају. Био је један петак и било је рано јутро када је њихова свађа почела да одзвања учионицом. Поводом тога, Хедвига је узела креду и на табли нацртала свињу, повукла стрелицу ка њој и написала: Рикард. Да би јој се осветио, Рикард је узео креду такође и на табли нацртао вештицу са брадавицама на лицу, повукао стрелицу и написао: Хедвига. Хедвиги се то, наравно, нимало није допало и смислила је идеју за нову смицалицу. Просуће течни сапун из школског купатила у његов сок од јагоде, који често пије, док буде био окренут леђима. То је и урадила, а Рикард је попио сок и почео да се жали учитељу како му је мука. Када су Хедвигини родитељи сазнали шта је урадила, брзо су почели да је испитују шта је сипала да би сазнали да ли Рикард може да добије рупу на желуцу или да буде отрован. Замислите само како је Хедвиги било кад је то сазнала! Наравно да је завршила у сузама. Пожелела је да није на овом свету, да је са анђелима који свирају трубе попут оних на њеним тапетама. Ово ми је такође један од омиљених делова јер се на крају испоставило да Рикард има само стомачни вирус. Баш сам била срећна и мислила сам о томе колики је камен пао Хедвиги са срца у том тренутку.

Бенгат је фризер који је правио Хедвиги фризуру за сликање које се одржавало у школи. Тачније, који је исправљао грешку коју је направила Хедвигина мама док јој је скраћивала косу. Био је јако чудно обучен, по Хедвигином мишљењу. Носио је светлуцаву кошуљу и два пара наочара који су стајали један преко другог на његовом малом, повијеном носу. Део у књизи у ком се појавио овај фризер ми је постао омиљен јер ми је био најзанимљивији. Хедвига је хтела да има шишке као њена мама, које су попут жбуна који стоји на челу. Када је фризер, не знајући за њену жељу, питао да ли хоће јеж, она је потврдно одговорила јер је мислила да се тако у струци називају мамине шишке. Када се после шишања погледала, није могла да верује у оно шта је видела. Па није желела такву фризуру! Замислите само како јој је било! Много је плакала, али на њено велико изненађење, на школској фотографији је она најбоље испала. Е, ово ја зовем срећним крајем 🙂

Харијет је жена која ради у школској кантини. Иако јој деца кажу да би желела веома, веома мало хране, она им натовари за једног целог морнара. Због тога су је деца прозвала лудом. Замислите следећу ситуацију: шта се деси када је дан у недељи када су за ручак крвавице? Ви јој тражите четвртину, а она вам да целе две крвавице!

Пекач за галете је надимак који је Хедвига дала новој, џангризавој, младој наставници која је у њену школу дошла само на месец дана да би научила шта значи радити са децом. Хедвига јој је тај надимак дала јер има рупице на лицу које подсећају на оне рупице на пекачу за галете. У почетку јој се нова учитељица није допала, али је временом много заволела.

1

Да не заборавим подједнако важне и занимљиве ликове – животиње!

1

Пас по имену Овца је стара керуша коју Хедвига много воли. Длака јој је црна, а на репу има белу шару. Никада није ујела ниједног човека. Када Хедвига жели да јој стави поводац да иду у лепу шетњу, она само отрчи у шуму и крије се тамо неколико сати. Хедвига мисли да је то јако чудно јер би она, да је пас, волела цео дан да носи поводац.

Хавана је пругаста мачка која је јако добра и која увече лежи и преде Хедвиги у крилу.

Штапић је, као и Хавана, пругаста мачка. Али то им је једина сличност. Он је јако грозан! Улази у кућу само кад је гладан, а тада Хедвига мора да трчи у купатило да се сакрије јер кад нема хране у посуди, он покушава да је поједе. Није ли стварно грозан?

Рој је Линдино морско прасе. Мали је и црн, баш онакав какав је представљен на листовима Линдиног блока. Хедвига мисли да је пресладак и није могла да дочека да посети Линду да би њега видела.

Свиђају вам се ликови? Мени много! Стварно, толико другачији, толико посебни, толико занимљиви.

Ову књигу бих препоручила свима онима који воле да се смеју док читају јер ову књигу красе хумористични елементи. Свима који би волели да се присете свих чари, али и изненађења која носи детињство и свима који желе књигу која одушевљава, а чита се у једном даху.

Правац у библиотеку по Хедвигу!

Уживајте са њом!!!

М. Ћалић 8/3

(шк. 2014/2015.)

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: