ИЗВИНИТЕ ШТО БИХ ДА МЕ НЕКО ВОЛИ – Јухана Тидел

18 апр

М. Ћалић 8/3

__________________________________________________

Пре него што почнем, волела бих да вас подсетим да је „Креативни центар” мој омиљени издавач и да је роман шведске књижевнице Јухане Тидел „Извините што бих да ме неко воли” у његовом издању. „Извините што бих да ме неко воли” је роман уз који сам уживала на летњем распусту и који ми је много прирастао за срце, како због своје занимљиве и оригиналне теме, тако и због вредних порука којих је у овом књижевном делу много. Овај роман је веома поучан и занимљив по мом мишљењу. Волела бих када бисте сад обратили пажњу на ауторку, Јухану Тидел, која је стварно заслужује и чија је животна прича веома занимљива и узбудљива.

1

Јухана Тидел је књижевница која је рођена у Шведској, као што сам већ написала. Рођена је 1980. у малом месту Неше, где је и одрасла. А данас живи у главном граду ове државе, Стокхолму. Јако је занимљиво то што је имала само деветнаест година када је написала свој први роман „Сјај звезда на плафону”. Он је 2003. године награђен као најбоља шведска књига у категорији дечјих и омладинских издања. Тај роман је био веома значајан за ауторку јер је у њега било преточено болно искуство везано за болест и смрт њене мајке. „Сјај звезда на плафону” је 2009. године објављен у издању „Креативног центра”, што је још једна занимљивост. Роман о „сасвим обичној” тинејџерки и њеној потрази за љубављу, под називом „Извините што бих да ме неко воли”, Јухана Тидел најавила је помало шаљиво рекавши да има нов концепт – нико не умире и нико се не разводи. Није ли занимљиво и задивљујуће пре свега што је успела да стане на ноге после тако потресног губитка мајке и постане тако успешна? Слажем се, јесте. После једног тако тешког и тужног догађаја синуло је сунце у њен живот у виду популарности њених романа и бројних награда које је добила. Да, Јухана Тидел је једна од особа које могу да се пронађу у изреци да после кише увек изађе сунце и то је оно шта је кључно и најзанимљивије у вези са њом.

Мислим, тачније, сигурна сам да сте уживали у белешки о ауторки, али само чекајте да вам представим роман и уведем вас детаљније у њега!

Роман ауторке Јухане Тидел „Извините што бих да ме неко воли” је прича о седамнаестогодишњој Нори Јунасон и њеној потрази за љубављу; о њеном пријатељству са Лисом и Јосан које познаје од основне школе, о друштву из школе, о момцима, о смешним и мање смешним догодовштинама. Па, желим вам добродошлицу у чудесни свет Норе Јунасон! У њему се воле особе којима ни на крају памети није да узврате љубав. У њему се обарају руке и побеђује се, само у тој игри. У њему верујеш да некога познајеш, иако на крају испадне да га не познајеш стварно и да је та чињеница веома болна, али да се живот, упркос њој, наставља. У њему покушаваш да будеш млад и срећан у правом смислу те речи и правиш се да је све у реду, иако у томе не успеваш баш увек… У њему размењујеш нежности са неким на огради и мислиш да је то добра идеја. У њему се глава ставља у крило погрешне особе. Ово је роман о пријатељству за које је некад било немогуће помислити да ће се срушити, о издаји од стране особе на коју ни у лудилу ниси могао да помислиш да би ти то могла урадити, о несигурности, о потрази за идентитетом и својим местом на овом свету. Да, ово је роман о одрастању и свему што оно носи.

Свидело вам се, зар не? Сад, није, али такво је одрастање, зар не? Али сигурна сам да вас је заинтересовало. Сигурно вас занимају ликови, те ћу прећи сада на њих.

257

Нора Јунасон је седамнаестогодишњакиња која мисли да је њој сасвим у реду. Не сече руке, не гура прсте у уста, није психички болесна, ни екстремно дебела и не мора да пипне кваку пет пута пре него што изађе. Њени родитељи нису разведени, немају проблем са алкохолом и нико кога воли није умро. Млада је. Има читав живот пред собом. Мисли да би требало, просто и једноставно, да има гомилу снова које страшно жели да испуни, али она их, у ствари, нема. Не свира ни у каквим бенду, не уме да црта нити је млада нада за шах. То је, значи, Нора Јунасон. Девојка са мишљењем да није нимало посебна. Не импресионира саму себе. Мисли за себе да је огорчена девојка, млада девојка која размишља вероватно више него што је здраво и која никада не циља више од најнижих прагова. Мисли да ће после матуре ситним, мрављим корацима лутати око света, али да вероватно неће стићи далеко. Обично свему придаје превише значаја. За себе не мисли да нешто привлачно изгледа. Себе описује као веома високу девојку коју карактерише риђа коса. Понекад, када жели да заборави све шта јој се дешава, изнајми из видеотеке гомилу америчких филмова са Божићем. Због неког разлога је тада боље расположена, чак и ако је снег у ствари вештачки, а Деда Мраз грозан. Норина специјалност је обарање руку. У обарању руку, које увек она покреће, стално побеђује и мисли да је језиво колико је то чини срећном. Добра је и у стоном хокеју. Не воли хемију и на првом часу хемије у гимназији имала је осећај као да је пропустила гомилу часова, иако није. Мисли да је сасвим, сасвим ултраобична, нити има неки таленат, али и не стоји испред огледала и само очајава. Уместо тога, лута у круг, у круг, као неко збуњено морско прасе без перспективе и циља. Мисли да би требало више да буде као њена другарица Лиса, да се више смеје, да иде на све журке, да се забавља на свим журкама, нађе дечка, почне да пуши, иде на штиклама, убацује смајлије у све поруке… Када лежи и гледа у плафон, често се запита: „Да ли ћу наћи некога? Ко ће да издржи и истрпи поред мене? Ко ће да ме слуша, иако је оно шта говорим ударено? Ко ће рећи: „Престани да размишљаш и дођи да једемо сладолед!” Ко стварно воли, с ким ће моћи да иде држећи се за руке у залазак сунца целе ноћи? Њена велика, тачније, највећа жеља је да је примете у маси, да биде неко. Неко због кога ће се неко најежити и можда га мало волети. Од Лисе и других девојака је у свим спортовима успешнија и то је чини срећном, али не толико срећном колико би она желела. Нора жели да буде слободнија, да увек каже шта мисли, да уради шта жели. Али све шта је хтела да каже, није рекла. Све шта је хтела да уради, није урадила. Плаши се конфликата, окреће се како ветар дува и губи оне које воли. Све се променило у неком тренутку, цео живот јој се окренуо наопако. Стари живот је исцурео из њених руку после свађе са Лисом. Што је гласније говорила да је недужна, то је било мање оних који су веровали у оно што је говорила. Код себе највише мрзи што много размишља о многим стварима о којима не жели да размишља.

1

Јосан је Норина најбоља другарица. Мисли да су Норина размишљања и анализирања свега у недоглед јако досадна и непотребна и занима се нечим, по њеном мишљењу, интересантнијим, као што су загађење животне средине и права, еколошка гардероба. Нора би волела да је више као Јосан. Првог дана школе Јосан је Нори дала комплимент за њену риђу косу. Тада ју је купила заувек. У то време су се дружиле само њих две, без Лисе. Када би се неко понудио да држи други крај ужета за прескакање, радије би га везале за бандеру. Имале су све што им је требало. Нора кућицу за лутке, а Јосан сто хиљада филмова. Нора је одувек маштала о дечку и љубави, а Јосан би се само љутила када би јој неко пришао и набацивао јој се. Јосан има чудан однос према математици. Мисли да то што се посвећује нечему што заправо има решење невероватно испуњава и ужасно се љути што већина ученика прво погледа решење да би видела да ли је на правом путу. Једине новине које је Јосан читала биле су политичке и оне о угроженим животињама. И каталози из којих је секла слике ствари које је желела да има у свом стану када се коначно упише на факултет. Јосан је, по Норином мишљењу, једна од оних који ће постати нешто. Нора је стално мислила да ће бити приморана да узме оно шта јој се пружа, да ће се распукнути док буде рађала близанце којима ће нешто недостајати, било физички, било психички, да неће хтети да изађе са пријатељима (ако их тад, супротно њеним очекивањима, буде имала) зато што неће хтети да пропусти нову епизоду шпанске серије и да ће се, на крају, удати за мушкарца који је нижи од ње. Јосан је постала опуштенија откад је нашла дечка и као таква се много више свиђала Нори. Јосан је Нори помогла да нађе дечка и била је уз њу у тешким моментима и развеселила би је увек. Помогла јој је да преброди свађу са Лисом и тада је показала колико је добра другарица. Благо Нори што има такву подршку и тако чврст ослонац!

Лиса је Норина друга најбоља другарица. Барем је била пре свађе. Да почнем из почетка. Лиса и Нора биле су најбоље другарице. Биле су нераздвојне, спавале су обрнуто – Лисина стопала су била код Норине главе, а Норина код Лисине. Гледале су филм, испробавале мамине парфеме, појеле превише црвених слаткиша, шегачиле се преко телефона са дечаком који је био заљубљен у Лису и са оним који је био заљубљен у Нору, направиле би купку, жвакале жваке, испробавале пеглу за локне, смејале се заједно, баш као праве најбоље другарице. Лиса је, по Норином мишљењу, средње висине, нормалне тежине, без грешке. Згодна, али не и глупа; паметна, али не и досадна. Увек би имала нови модел мобилног телефона док би Нора наследила њен стари. Док се у нижим разредима певало на часовима енглеског, тачније, викало, Нора и она су седеле у последњем реду и биле најгласније и најжешће у гомили. Такође се дружила са Јосан и њих три су показале свима онима који су говорили да девојчице не могу да се играју ако их има три. Мало им је било незгодно на часовима физичког јер се све радило у пару, али превазишле су то. Лиса је Нору водила у прву дискотеку у коју је јако често долазила Норина симпатија и хтела је да их споји. Али постојао је и момак који се њој свиђа. Звао се Џек и она га је много волела. Све се променило када му је рекла да је она слободна и када је излазила са другим момком АБ-ом. То је било на једној журки на којој је била и Нора. Џек је био сломљен после Лисиних речи и Нора је хтела да га орасположи и скрене му мисли на нешто друго. Почела је да прича са њим о фудбалу и заиста га јесте орасположила. Он се заљубио у њу! Наравно да осећање није било обострано, али пре него што је Џек то сазнао, оставио је Лису рекавши јој да се заљубио у Нору и да му је потребан неко с ким има више тога заједничког. Нора није била потпуно задовољна својим животом и собом, али се због тога никада не би набацивала момцима најбољих другарица. Мисли да некад може и да јој је дозвољено да буде љубоморна на Лису, али то не значи да жели да је повреди или да је неко други повреди. Лиса је одмах после сазнања разлога раскида прекинула сваки контакт са Нором. Нора је била упорна, покушавала и покушавала, разговарале су и разговарале, али Лиса није хтела ни да слуша. Није јој веровала ни једну једину реч.

1

Ти делови њихових разговора су ми били најзанимљивији. То неко ишчекивање ми се много свидело и веровала сам да ће на крају све бити у реду, да ће се Норина упорност исплатити, да ће Лиса послушати, да ће се загрлити и поново бити најбоље другарице. Али нису, нажалост. Живот је наставио да тече са једним растављеним паром најбољих другарица.

АБ је момак које се набацивао стално Лиси и који је био лудо заљубљен у њу. Познато је да Нора скроз дивље изазива људе на обарање руку, а када је наспрам ње био АБ, лако је изгубио. Нора мисли како је слабашан с тим бледим рукама. Једном је он организовао одељење да оде са једне журке да би на њој остале само Лиса и Нора како би се помириле, али је тај његов племенит покушај, нажалост, пропао.

Силвестер је Норин пар из клупе на часовима француског. Увек носи капу. Нора мора да се сложи са својом старом разредном из основне: унутра капа није потребна и то не изгледа нормално. Њену се Нора много свиђала, мислио је да је прелепа и презгодна. Његово интересовање је нервирало јер је на часу прекидао и постављао глупа питања као, на пример, да ли зна шта је мислио када је синоћ легао да спава. Неколико пута је испраћао до куће, трудио се око ње и када су се коначно пољубили, сазнао је да је све то било узалуд и да њено срце припада другом.

Виктор Пешон је момак са којим је Нора излазила у осмом разреду. Он је тада ишао у девети и ишли су наоколо и гледали се недељама и зурили и осмехивали се као луди. У дискотеку је пошла први пут само зато што је он ишао често. Тамо ју је једне вечери ухватио за руку, а Нора је помислила да ће коначно бити нечија девојка. Међутим, Виктор није мислио да хоће да буду заједно на тај начин, већ да му буде пратиља на прославама или да погледају заједно неки филм у биоскопу.

Стофе је учесник такмичења у једењу галета које је организовао Норин брат. Стофе је, по Норином мишљењу, савршен момак. И леп је и паметан и плус га њени родитељи обожавају. Има око двадесет година и разлог је Нориног осмеха. Је л’ се то она поново заљубљује или је господин Виктор Пешон коначно заборављен? Док одлази на спавање, смеје се. Осећа се прилично лепо. Да, поново се заљубљује. А мислила је да никада неће бити ништа са Стофеом. Зашто би њега занимала једна седамнаестогодишњакиња? Али после само једног изласка у биоскоп, све се променило. Њих двоје су постали пар. Нора је стално мислила о томе како је у вези. Има неког. Има поруке у телефону. Пропуштене и примљене позиве. Има неког ко зна када има заказано код фризера. Ко јој доноси кафу на великом одмору. Због кога је одбојкашице питају о много чему. Ко се јавља старим наставницима на одмору, теткицама, чувару. Ко се назива њеним дечком и мисли да то није нимало одбојно.

Фалк је трећи учесник такмичења од пре сто година. Када је покушавала да се приближи Стофеу, Нора га је срела. То њено приближавање није баш најбоље ишло због тога што јој је Фалк досађивао својим старим успоменама. Па добро, барем их је подсетио на стара добра времена.

Норин брат живи одмах код Гетеборга, у кући са гомилом људи који не једу много угљених хидрата и имају хеклане шалове. Нора и он се чују најчешће телефоном и она га пита како је живети са другима. Каже да је сасвим пријатно, да иду у шетњу по шуми суботом и недељом ујутру. Пита га да ли му недостаје кућа барем мало, али он се само смеје и каже да се сналази некако. Много воли Нору и шегачи се са њом, говорећи јој да је пуна себе када га победи у стоном хокеју.

Ким&Сенка су са својим бендом наступале на сваком скупу или школској приредби или базару или пролећној приредби или на божићној приредби откад су проходале и отприлике и на Норину жалост иду у иду у исти разред са њом. Јако нервирају Нору, поготово Ким, која је увек јако нашминкана.

Омиљени лик овог романа ми је била Нора. Зато што је била јако упорна у свакој ситуацији и није одустајала лако. Задивљује ме начин на који је гурала кроз то сваком детету тешко одрастање и како је упијала лекције које јој је живот доносио. Није јој био идеалан уопште и у то сте се и сами уверили, али она је чврсто стајала. Мислим да је вредна свачије пажње због тога.

1

Било је ово једно занимљиво путовање кроз роман, зар не? Нећу вам открити шта се догодило на крају. Довољно је да знате да је стварно непредвидљив. Надам се да сам вам заголицала машту и да ћете прочитати овај невероватан роман.

До следеће препоруке,

М. Ћалић 8/3

(шк. 2014/2015.)

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: