ЛИЦЕМ У ЛИЦЕ СА ГЛАДИЈАТОРИМА – Марк Кантен и Изабел

5 феб

Милица Р. 8/3

______________________________________________________________________________

Ова књига је прва у серијалу „Мисија трио”.

Наслов оригинала ове књиге од само 88 страна гласи: Face aux gladiateurs, Marc Cantin et Isabel. Читаоце у нашој земљи је овом књигом обрадовала Издавачка кућа „Пчелица”.

2

Зашто ову књигу треба прочитати? Можда зато што је изузетно поучна. Наиме, она нас води у 45. годину пре нове ере, право у римско царство. Допало ми се што се на крају књиге могу наћи Розина објашњења речи обележених звездицом. Тако сваки читалац може сазнати (или се подсетити) ко су били гладијатори и императори, ко је била Клеопатра, шта су трпели робови, ко су били центуриони, шта се подразумевало под циркуским играма у то време, какве су то биле трке запрегама са четири коња…

Док сам бирала књигу у библиотеци и летимично читала последње корице, привукло ми је пажњу написано на корици баш ове књиге:

МИНИНА, МАТИСОВА И РОБИНОВА АВАНТУРА

У ВРЕМЕ РИМЉАНА

Професор Шамполион је нестао!

Да би га пронашли, Мина, Матис и Робин

одлазе у потрагу по ходницима времена.

Пошто буду пребачени у антички Рим,

наша три пријатеља ће се суочити

са гладијаторима у римским циркуским играма!

1

Наша три пријатеља су прилично занимљива. Реч је о дванаестогодишњацима којима није проблем упуштање у авантуре. Повезује их заједничка страст – историја.

Два дечака и једна девојчица. Да почнем од девојчице 🙂

Мина има деду и обожава га. Подразумева се да је, када је њен вољени деда нестао, размишљала само о томе како да га пронађе. Падало јој је на памет да ће се наћи и у небројеним опасностима, али ни то је никада не би спречило у потрази. Веровала је да ће њена присебност и тада одиграти главну улогу, ма шта да је снађе.

Мина има и обожаваоца 🙂 Матис, најбољи спортиста међу њима, само размишља о авантурама. Нема авантуре која би њега уплашила. Баш напротив, он једва чека да се докопа неке. Поготово што никада не би пропустио прилику да остави што бољи утисак на Мину. Други дечак је Робин. Прилично се разликује од својих другара. Више верује у дипломатију него у силу, а мир му је најважнији. Опасности се клони колико год може. Али не може. Иако му је често тешко да прати идеје својих пријатеља, никад им не би дозволио да крену било где без њега. Чак и он сматра да је путовање кроз време и те како узбудљиво. С друге стране, шансе нема да би дозволио Матису да се прави важан пред Мином. Ваљда вам је све јасно у вези са његовим осећањима 🙂

Већ сте схватили да је све почело са Теодором Шамполионом, Мининим дедом. Поносни је власник виртуелног музеја, музеја у коме су изложени привидни предмети, предмети створени помоћу компјутера. Постоји и једна зачкољица у вези са тим предметима. Уколико би неко желео да неки од њих украде, рука ће му само проћи кроз слику. И тако, једнога дана се Минин деда није дуго јавио. Његова унука се баш забринула. Прва идеја јој је била да оде у музеј који је чувао Хиполит. За то време су Матис и Робин били у продавници игрица. Јасно вам је да њих двојица ретко кад имају исто мишљење по питању било чега, али их та супротност никада није спречила да буду другари. Матис је добио џепарац и желео је да купи омиљену игрицу Bloody World. У тој игрици био би наоружан до зуба и пуцао би у све што се помера по улицама града. Не било ког града, већ града који су заузели живи мртваци наоружани до зуба. За разлику од њега, Робин је више волео стратешке игре. Десило се да је Мина баш тад пролазила поред поменуте радње. Робин ју је први приметио и позвао. Иначе, Мина је Робинова комшиница и најбоља другарица. Мина се само поздравила, што је било необично за њу, и наставила ка музеју. Робин је кренуо за њом, иако га она није примећивала. С друге стране, Матис је решио да прати Робина јер му је било јасно да овај нешто крије. Стигавши до музеја, Мина је ушла на службени улаз, али ју је Хиполит, верни пријатељ Мининог деде, већ приметио. Обавестио ју је да је музеј добио финансијску помоћ, али да ће та помоћ бити исплаћена само ако сваке недеље буде представљен по један нови предмет у оквиру изложбе о историји човечанства. Матис и Робин, упркос томе што нису знали шифру службеног улаза, некако су успели да уђу. Мина је за то време била у дединој канцеларији. На зиду је поносно стајала слика са прошлогодишњег летовања, на којој је стајала са дедом испред скелета једног еораптора. На тој слици је посебно био упечатљив њен привезак у облику руже ветрова који је обележавао све четири стране света. Сијао је, а из њега као да је избијала нека светлост. Скинула је оквир и крикнула од изненађења. Једна ружа ветрова се оцртавала на зиду иза слике, исте величине као и њен привезак. У том тренутку су се иза ње појавили Матис и Робин. Мини је било драго што су је пратили, јер се без њих осећала усамљено. Углавила је свој привезак у отвор сакривен иза слике. Изненада су се појавила нека врата на зиду и тако се деци отворио тајни пролаз. Ушли су у ту просторију, а осећај им је био као да су се нашли у срцу неког рачунара. Тада им се обратила једна чудна направа. На њој се појавио обрис руке. Како – Мина није знала, али је некако знала да треба да стави своју руку преко тог обриса. Направа по имену Роза идентификовала је Мину и пустила јој дедину поруку. Тако је Мина сазнала да, захваљујући Рози, може да путује кроз време и да има само по два сата да нађе и скенира предмете из различитих временских раздобља. Међутим, приликом последње мисије, деда је прешао дозвољени рок да дође до тачке повратка у садашњост и тако је сада заглављен у ходницима времена. Мина мора да изврши преостале експедиције и да употпуни изложбу. Када тај програм буде решен, она ће моћи да преузме контролу над тим изумом и врати деду у садашњост. Али – не сме се никоме причати о том изуму, јер МЕЊАТИ ПРОШЛОСТ НАБОЉЕ ИЛИ НАГОРЕ, ЗНАЧИЛО БИ И МЕЊАЊЕ САДАШЊОСТИ. Мина је након тога узела неку наруквицу и ставила је на зглоб. Тако су њих троје отишли у Римско царство, право у време владавине Јулија Цезара. Место: Рим. Предмет који је требало скенирати био је један римски бодеж. На сред собе појавио се круг и њих троје ускочише у њега. Робин је личио на просјака, тј. био је тако обучен, а уствари је био роб, што су касније схватили. Матис је био обучен као гладијатор, док је Мина носила дугу белу хаљину. Центурион, римски војник, рекао је Матису да иде у арену како би се спремио за борбу, а Робин је добио задатак да чисти. Мина је отишла на трибине арене како би служила публику храном. Робин је пронашао бодеж и ставио га у своју хаљину, али га је центрион ухватио. Матис је возио кочију док је други гладијатор ударао, гурао и убијао супарнике. На крају су ипак они победили. Матис је добио надимак КАЛИДРОМОС. Морао је да се бори са Калиморфосом, много већим и снажнијим од њега. Не знајући шта друго да ради, Матис је почео да трчи и тако је успео да измори противника. За то време је Мина служила гледаоце. Одједном, појавио се њен деда и рекао јој да Цезаров син Брутус жели да га убије. Буде ли га Мина спасила, моћи ће да тражи да пусти Матиса. И опет је нестао. Мина је видела да Брутус даје корпу једној девојци и да она иде да послужи Цезара. Оборила је ту корпу, девојка је побегла, а из корпе су изашле – шкорпије. Цезар је био захвалан Мини што га је спасила. Она је искористила прилику да га замоли да ослободи Матиса тј. Калидромоса и да не убије Калиморфоса, иако је публика то желела. Цезар је тада испао баш велики. Дао му је рудиус, дрвени мач, није га натерао да убије противника и ослободио га је. Великодушно је рекао Мини да иде са својим љубљеним, а она је одговорила, црвенећи се, да није то што он мисли. Као свака фино васпитана девојчица, рекла је Цезару да поздрави Клеопатру. Тада је и он поцрвенео 🙂 Пронашла је Матиса и остало је још да пронађу Робина, али су за то имали само четрнаест минута. Кроз ходник је одједном одјекнуо Робинов крик: ,,Не желим да умрем”. Био је везан док га је према арени вукао један центурион. Рекао је да ће пустити звери за време борби гладијатора и да ће то забавити публику. Робин ће поћи са њима, а то ће га научити да не краде оружје. Мина се појавила испред њих и извукла бодеж из Робинове тунике. Међутим, уместо да га дâ центуриону, ставила је бодеж војнику под грло. Ослободили су га и скенирали бодеж. Тачка повратка је била код моста Цестиуса. Центурион их је одвео до излаза, а они су се дали у бег. Војници су кренули за њима. Спазивши разјарене војнике, наши пријатељи су пошли кроз пијацу. Стигавши до моста, морали су да скоче у воду, јер су видели да се у реци Тибар оцртава светлосни круг. Матис је повукао Мину и Робина и на срећу, после само неколико секунди, нашли су се у канцеларији поред Розе, која им је објаснила зашто је круг био баш у реци. Па наравно, да би гоничи мислили да су се утопили. Паметна идеја, зар не? Тада се на холографској табли појавио римски бодеж. Мина га је предала Хиполиту који је бодеж изложио. Наравно, није смела да му каже одакле је бодеж, али се Хиполит није није много бунио.

Ускоро ће поново доћи и кренути у нову авантуру…

Милица Р. 8/3

(шк. 2014/2015.)

П. С. Поздрављам вас све. Ова књига ми је помогла да лакше савладам вирус који влада ових дана. Надам се да ћете ви уживати, здрави и весели, у дружењу са овом књигом.

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: