ЧИК АКО СМЕШ – Џеклин Вилсон

25 нов

Даница 5/2
(шк. 2014/2015.)

______________________________________________________________________________________________________________

Књига носи назив по игри „Чик ако смеш” коју је смислила девојчица Трејси. Увек јој је добро ишло смишљање најблесавијих и најбезобразнијих изазова:

„Чик ако смеш поједи црва”,

„Чик ако смеш преврни шпагете на главу”,  

„Чик ако смеш направи стој на рукама”,

„Чик ако смеш маши гаћама изнад главе”,

„Чик ако смеш скини гаће и окачи их на јелку као новогодишњи украс”,

„Чик ако смеш пљуни у мене”,

„Чик ако смеш упали нешто”.

 

О ауторки:

Ништа вам ја не бих могла рећи о ауторки што већ не можете сами сазнати. Могу вам само пренети део написаног о њој, јер она свакако заслужује да се о њој зна понешто 🙂

1

Џеклин Вилсон je рођена 1945. кao Џeклин Ejткeн, у Бaту, у Вeликoj Бритaниjи. Пoчeлa je дa пишe вeoмa рaнo: свoj први „рoмaн” oд двaдeсeтaк стрaницa нaписaлa je сa дeвeт гoдинa. Ниje нaрoчитo вoлeлa шкoлу, пa jу je нaпустилa сa шeснaeст гoдинa. Зaпoслилa сe нajпрe у издaвaчкoj кући, зaтим je двe гoдинe рaдилa кao нoвинaркa, a oндa сe кoнaчнo пoсвeтилa писaњу. Нaписaлa je нeкoликo криминaлистичких сeриjaлa и брojнe прeдстaвe кoje су сe извoдилe нa Рaдиjу 4, aли су joj тeк књигe зa млaдe дoнeлe свeтску слaву и знaчajнe нaгрaдe. Џeклин вoди рaдиoницe крeaтивнoг писaњa зa дeцу. И сaмa стрaснa читaтeљкa, у свojoj библиoтeци имa прeкo пeтнaeст хиљaдa књигa! Живи у Кингстoну нa Teмзи и имa jeдну кћeр.

Гoдинe 2002. Џeклин Вилсoн je дoдeљeн Oрдeн Рeдa Бритaнскoг цaрствa зa зaслугe у oбрaзoвaњу у шкoлaмa, a oд 2005. дo 2007. нoсилa je титулу Дeчjeг лaурeaтa. Toкoм свoг мaндaтa зaлaгaлa сe зa oбjaвљивaњe вишe књигa зa слeпe. Дoбилa je нeкoликo пoчaсних дoктoрaтa. Гoдинe 2008. дoбилa je и плeмићку титулу, пa je сaдa Дaмa Рeдa Бритaнскoг цaрствa (ДБE).

Џeклин Вилсoн je нaписaлa стoтинaк књигa зa дeцу и oмлaдину, a мнoгe oд њих су eкрaнизoвaнe. Добитник је бројних награда, а добила је и Гaрдиjaнoву нaгрaду зa дeчjу књижeвнoст зa рoмaн Илустрoвaнa мaмa, кojи je 1999. прoглaшeн нajбoљoм књигoм зa дeцу у Вeликoj Бритaниjи.

Књигe Џeклин Вилсoн гoвoрe o сaврeмeнoj дeци кoja сe нoсe сa свaкoднeвним прoблeмимa, суoчeнa сa смрћу љубимцa, рaзвoдoм рoдитeљa, њихoвoм бoлeшћу или нaпуштaњeм. Ауторка сe бaви свим oсeтљивим тeмaмa o кojимa рoдитeљи oклeвajу дa рaзгoвaрajу с дeцoм: губиткoм приjaтeљa, тугoм зa прeминулoм другaрицoм, бaтинaмa и бeжaњeм oд кућe, хoмoсeксуaлнoшћу, пoлoжajeм дeцe сa спeциjaлним пoтрeбaмa. Њeни jунaци углaвнoм пoтичу из нeкoмплeтних или нeфункциoнaлних пoрoдицa, пa сe пoрeд уoбичajeних тeшкoћa кoje прaтe oдрaстaњe, суoчaвajу и сa oзбиљниjим прoблeмимa.

Нajчeшћe пишe у првoм лицу, тoнoм кojим би сe дeтe пoвeрaвaлo свojим вршњaцимa, збoг чeгa сe млaди читaoци лaкo идeнтификуjу с њeним jунaцимa. Зaхвaљуjући рeткoм дaру дa o oзбиљним живoтним тeмaмa припoвeдa зaбaвнo и бeз трaчкa сeнтимeнтaлнoсти, бeз придикoвaњa и с нeсвaкидaшњим рaзумeвaњeм дeцe, њихoвoг нaчинa живoтa и прoблeмa кojи их oкупирajу, Џeклин Вилсoн je пoстaлa jeдaн oд нajoмиљeниjих писaцa зa млaдe нa плaнeти.

 Čik ako smeš

МЕСТО И ВРЕМЕ РАДЊЕ

Трејси живи у хранитељској породици, у Енглеској.

Радња романа одвија се баш према називима поглавља:

1. Нигде није као код куће. Баш нигде ( „Ја немам кућу. Добро. Нисам је имала донедавно. Осим ако не рачунате Дом за незбринуту децу. Ако ваш дом има велико почетно слово, можете да будете прилично сигурни да то није први дом. Него само отпад за проблематичну децу. Ружну децу, лошу децу, тупаву децу. За оне које нико не жели да усвоји нити да их прими у хранитељску породицу. Децу којој је давно истекао рок употребе и више не могу да се продају па их све стрпају на исту гомилу ђубрета…”)

2. Тинина кућа (Тина, Трејсина хранитељка, писац, доделила је Тини малу собу звану „шпајз” или „шишмишка пећина”. Зидови и плафон офарбани су по Трејсиној жељи у црно. Тина је додала сребрне звезде и пар шишмиша да висе са плафона. „…И кућа јој је јако офуцана. Надала сан се да ћу живети у некој великој кући са страва намештајем и гомилом фенси украса. Међутим, Тина живи у овом скученом, натрпаном станчићу. Нема бре ни пристојан тепих, него је само углачала бродски под и разбацала неколико крпара. Супер дођу кад ми се клиза по паркету, али изгледа стварно очајно. Да јој само видите софу! Кожна је, али је сва искрзана па мора да крије подеротине неким јадним старим прекривачем од пачворка и безобличним јастучићима које је сама везла… А што ја уопште морам да се стискам у шпајзу? Шта сам ја, туршија? Што не могу да добијем Тинину собу? Мислим, она уопште нема много ствари, само књижурине и неки креветић. Она би без проблема стала у шпајз…”

3. Елеонорина кућа (Елеонора, социјална радница, дала је све од себе да њена канцеларија личи на дом са гомилом урамљених фотографија и текстова типа „Не мораш да будеш луд да би радио овде, али добро дође!” или да треба да слушаш своје унутрашње дете.)

4. Александрова кућа (Стара напуштена кућа у коју Трејси бежи из школе и у којој затиче маленог Александра који бежи са часова физичког.)

5. Фудбалкова кућа (Дечак са којим је Трејси покушала да игра фудбал. Он је дете разведених родитеља. Живи са мамом која стално виче. Трејсин нови друг чезне за татом…)

6. Трејсина и Александрова кућа (Напуштена кућа која ће помало личити на дом када Александар направи намештај од картона. У кућу ће ускочити и неустрашиви Фудбалко. Дружина је сада комплетна.) 

7. Мамина кућа (Трејси је провела викенд код своје маме. „Заиста је тамноцрвен тепих и плишане завесе и јастучићи баш као што сам се надала. Софа је од беле коже невиђено раскошно и одмах испред ње бела крзнена крпара”.)

8. Кућица на дрвету (У напуштеној кући воде се разговори о родитељима и изводе се лудорије које могу да угрозе живот L „Одлучила сам да стварно покушам да спроведем у дело идеју о кућици на дрвету, али сам се онда сетила да само што нисам почела да живим с мамом, а онда и нема сврхе да се бакћем с тим, и тада ми је попустила пажња и – оклизнула сам се...”)

9. Кућа у дворишту (Александар је решен да одговори изазову „Чик ако смеш попни се на дрво и дохвати Трејсине гаће” преживљава пад, при којем, СРЕЋОМ, није повређен. Тако постаје достојан другар и члан куће.)

10. Мамина кућа (Поново) (Тина је тужна. Трејси одлази код маме на недељу дана како би покушале да живе заједно. Трејси доживљава разочарење јер је мама оставља саму у стану).

11. Разваљена кућа (Трејси се враћа у напуштену кућу и спљеска сав намештај од картона. „Морала сам да повредим све живе да бих им показала да ми нико није потребан. Па онда они не би могли да повреде мене. Како ти је ћале, Фудбалко? Како је твој тата, Александре? – питала сам”.) Фудбалко жели да запали кућу, а Александар му баца упаљач кроз прозор. У нападу, Александар поломи потколеницу…

12. Александрова права кућа (Александар је у гипсу 😦 Сви су добили лекцију о бежању из школе. Фудбалко и Александров тата су играли фудбал, ужинали су, а онда је Александров тата одвезао Трејси код Тине.)

13. Нигде није као код куће (Тина и Трејси су срећне :))

ГЛАВНИ ЛИКОВИ

У овом роману упознаћете једну, једину и непоновљиву ТРЕЈСИ БИКЕР. Уживаћете и са осмехом читати њене несташлуке. Једног дана у сиротиште у коме је Трејси доћи ће и Тина. Она је писац. Тренутно пише о деци из дома. Трејси ће јој се понудити да је ТИНА поведе код себе кући, пошто јој, како сама каже, ускоро истиче рок за продају. Како је Трејси хтела, тако је и било. Тина ју је одвела својој кући да живе заједно.

Особа коју Трејси никако не може да заволи је њена наставница. Зове је Избљувка.

Трејси је увек причала како је њена МАМА позната и лепа глумица која се дружи са светским јавним личностима. Кад год је Трејси то испричала, нико јој не би веровао и сви би јој се смејали.

Једног поподнева позвала ју је Еленор, Еленор Смор, како ју је Трејси звала. Она је жена која ради у дому. Позвала је Трејси и рекла јој да њена права мама жели да је види. Трејси је јако била љута и разочарана. Како то да се Тина не бори за њу већ јој каже да је срећна због ње?!

Трејси се видела са својом мамом. Срећна је што ће је мама водити у Дизниленд и куповати јој лепе ствари и занимљиве играчке. Такође, мама јој се много допала јер је на први поглед баш онаква каквом ју је замишљала.

Трејси ће упознати и нове пријатеље: ФУДБАЛКА и АЛЕКСАНДРА. Са њима ће се дружити и проводити време у напуштеној кући коју ће Александар средити баш по њиховом укусу, додуше, од материјала који имају.

Трејси је затим отишла код маме на недељу дана, а мама је првом приликом оставила саму у стану. Такође јој је рекла да за први викенд има неодложне обавезе. Тада је Трејси схватила да је она њој само терет и да мама не жели да је чува. Одлучила је да оде. Оставила је мајци поруку. И узела је десет фунти за пут. Када се вратила у напуштену кућу, троје другара се посвађало и у тој свађи је Александар поломио ногу. Трејси је остатак од оних десет фунти искористила да одведе Александра лекару. Ставили су му ногу у гипс, а када је стигао кући, легао је на кревет. Дуго је причао са својим родитељима, Трејси и Фудбалком.

Након свега, Трејси се вратила Тини јер је схватила да јој је Тина најбоља мама.

ЗАШТО ВОЛИМ ОВУ КЊИГУ

Књига је веома, веома, веома забавна. А Трејси је тако луцкаста и има тако бујну машту. Храбра је, али и незахвална… Захваљујући њој, схватила сам да родитеље не смем подразумевати. Много је деце која немају срећу да их родитељи воле, мазе и пазе, и грде кад је потребно.

ЧИК АКО СМЕТЕ ПРОЧИТАЈТЕ ОВУ КЊИГУ!!!

🙂 🙂 🙂 🙂 🙂

Даница 5/2

(шк. 2014/2015.)

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: