ХАНИН КОФЕР – Карен Левин

7 авг
  1. Тамара Ј. 8/1    (шк. 2013/2014.)
  2. Милица Ристић 8/3    (шк. 2014/2015.)

__________________________________________________________________________________________________________

Издавач: Лагуна

Место издања: Београд

Година издања: 2009.

Ово је прича о Хани Бради, малој Јеврејки која је Други светски рат осетила свом силином. Живела је са оцем, мајком и Џорџом, својим старијим братом. Са почетком рата, живот Хане и њене породице знатно се променио. До осам сати увече сви Јевреји морали су бити у кућама, деци је забрањен приступ парку, биоскопу, позоришту, а касније чак и школи. Хана је остала одсечена од света, без иједног пријатеља. Често се питала зашто је то тако, плакала је и била тужна, али то није мењало ништа. Прави пакао за малу Хану почиње када јој Гестапо, немачка полиција, одводи мајку. Долази ново правило за Јевреје и они добијају жуте звезде по којима ће се јасно распознавати и које морају да носе сваки пут када су ван куће. Неки становник закачио је звезду, неисецкану. То је био јасан знак побуне и Немци су због тога казнили цело место. Тада је одведен и Ханин отац. Она са братом тада прелази да живи код тетке и тече. Касније она и њен брат морају да иду у логор где их раздвајају и препуштају срећи и судбини. Касније морају да оду у Аушвиц, најстрашнији логор, који преживљава само Џорџ.

Препоручујем ову књигу свима онима које занима прошлост и боље описани ратни тренуци и боравак заробљеника у логору. Књига показује суровост фашиста, али и борбу и жељу за животом заробљених народа. Зло никада не побеђује, али ово зло које је многе земље снашло, однело је много недужних живота међу којима је био и живот мале Хане Бради.

Ова дирљива књига је по много чему слична књизи „Дневник” Ане Франк. Ако се сећате Ане, онда ће вам и Хана бити драга и никада је нећете заборавити.

О писцу:

Карен Левин је добила много награда за свој рад на радију, а међу њима и престижну награду Пибоди за документарац „Деца у холокаусту”. На ЦБЦ била је извршни продуцент емисије „Дешава се”, као и продуцент многих других програма. Ова књига заснована је на Карениној радио документарној емисији под истоименим насловом која је емитована у Недељном програму.

Тамара Ј. 8/1

(шк. 2013/2014.)

ХАНИН КОФЕР – Карен Левин

Бројне књигe су иза мене. Читала сам их и уживала у њима. Многе од њих су ме насмејале, али су ме неке довеле и до суза. Управо бих вам о таквој књизи писала. Књига која ме је насмејала, али и расплакала јесте „Ханин кофер” ауторке Карен Левин.

Године 2000. је један кофер, на коме је писало Хана Бради, стигао у Дечји образовни центар о холокаусту у Токију. Управница центра, Фумико Исиока, желела је да сазна, као и остала деца из центра, ко је била Хана Бради и шта се са њом догодило. Фумико је трагала за одговорима по Европи и Северној Америци. Потрага за мистериозним кофером вратила ју је седамдесет година у прошлост, младој Хани и њеној породици, чији је срећан и скроман живот у малом чешком граду кренуо низбрдо.

После неколико страна читања сузе су ми саме кренуле. Несрећна судбина недужне девојчице Хане растужила ме је и онерасположила. Знам довољно да су њена страдања стварна и да је много деце која су доживела њену судбину. А опет се питам како је то могуће. Како је могуће да неко украде детињство детету, мир, топлину, љубав и одрастање уз породицу, сва надања и маштања? И све то само зато што је била Јеврејка.

Тада су постојала бездушна правила типа да Јевреји морају до осам сати увече бити у кућама, деци је био забрањен приступ парку, позоришту и биоскопу, а касније чак нису смеле да иду и у школу. Прави пакао за Хану почиње када јој Гестапо, немачка полиција, одводи мајку у непознато, а након неколико дана и оца, због чега Хана и њен старији брат Џорџ морају да живе код тетке и тече. Касније су Хана и Џорџ принуђени да иду у логор где их раздвајају и дају им нешто мало хране. Упркос мукама које трпе свакодневно, они ипак мисле једно о другом и брину се. Недуго затим шаљу их у Аушвиц, најстрашнији логор у то доба. Ово место смрти преживљава само Џорџ. Хана је умрла чим је стигла у логор. Џорџ је дуго после тога живео у Канади. Фумико га је тамо пронашла и одвела у Токио. Управо је он деци испричао све о Хани.

Hanin koferАуторка је спојила једну у другу две приче које се узајамно стално смењују: историја о једном трагично прекинутом младом животу и причу о неуморној потрази Фумико Ишиоке за одговорима. Она је испричала једну истиниту, али тужну причу. Нажалост, много је таквих прича остало неиспричаних.

Препоручила бих ову књигу деци, али и одраслим особама, јер у сваком читаоцу, без обзира на узраст, може да пробуди много емоција. Књига није обимна, али је много тога у њој речено и објашњено без пуно речи. Може се много тога научити о дешавањима Јевреја током Другог светског рата.

Много волим да читам. Књиге испуњавају мој живот и чине га лепшим. Увек се сетим изреке: „Књига је човеку најбољи пријатељ”. У потпуности се проналазим у овој изреци. Када читам, уживим се у све догађаје описане у књизи и пронађем се у осећањима која је описују. Знам да многи људи не цене књиге и да је сада некоме смешно то што сам написала о свом односу према књигама и читању. Без обзира на то, ја не знам шта бих радила у слободно време да не постоје књиге.

Милица Ристић 8/3

(шк. 2014/2015.)

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: