СРЦЕ ОД СЛАДОЛЕДА – Кети Кесиди

4 авг

Невена 7/3

(шк. 2013/2014.)

______________________________________________________________________________________________________________________

Изазов за моје другарице 🙂 🙂 🙂

Драге моје другарице,

одлучила сам да вам ову књигу препоручим на неуобичајени начин. До идеје сам дошла читајући друге препоруке. Да скратим 🙂 Препричаћу вам ову књигу до најситнијих детаља. Циљ ми је да вам докажем да ни тако препричана књига не може умањити њену вредност и занимљивост док се чита.

Па изволите 🙂

Главни лик ове преслатке књиге је Џуд, тринаестогодишња девојчица која има јако ‘уврнуту’ породицу. Бака и дека јој нису баш у најбољем психичком стању, њен тата је умислио да је други Елвис, а мама је постала зависна алкохоличарка.

Џуд иде у школу „Свети Јосиф” и период родитељских састанака није јој баш нешто најомиљенији. Претпостављам да то није ништа чудно 🙂 Не због њених оцена које су биле одличне већ због доласка њених разведених родитеља коју су се разишли док је она била још беба. И тада је њена мама почела да пије 😦 Покушавајући да избегне општи блам, она каже мами да је њена школа прекинула са том традицијом и да се родитељски састанци више не одржавају. Њена мама јој је поверовала, али…

То проклето ‘али’!

Сутрадан је госпођа Делвин дошла у фризерски салон у ком њена мама ради. Тада је питала за коју се то посебну прилику спрема, а она је одговорила да је то због родитељског састанка. И тако је Џудина мама сазнала да је традиција у школи ипак настављена 😦

Џуд није успела!

Блам, велики, највећи блам, не може се избећи!

А дошли су јој и мама и тата.

Њена мама која није била баш у најбољем стању због алкохола.

Њен тата, са све девојком Викторијом. Били су обучени у стилу шездесетих. Погађате, време Елвиса Прислија. То је већ само по себи био прави блам. Али… Срећа у несрећи! Срећа што нико није знао да је то БАШ њен тата.

Мислите да су дека и бака одустали?! Таман посла! Дошли су и они. Бака је имала плетиво у рукама. Замислите! Плела је огромни шал пун рупа и чворова. То чудо је било дугачко неколико метара. Ма не можете то ни замислити!

Како би избегла потпуни блам, Џуд се пријавила да служи чај наставницима.

Да зло буде веће, ту је била и Кристина Ковловски, девојчица коју Џуд није подносила. Усред зиме је носила веома кратке сукње и мајице. Причало се да се љубила са Мартином Пиплом из деветог разреда. Ту је и Кевин Картер, заљубљен у Џуд. Како би је импресионирао, узео је пун послужавник врелог чаја. Притом је био на ролерима. Па ви видите. Како то обично бива, био је почетник. Прави почетник, са великим П. Пошто није баш најбоље умео да вози ролере, саплео се о бакин дугачки шал и – просуо сав чај.

Још мало о главној јунакињи.

Џуд је волела своју породицу (немојте мислити да није), иако је била чудна. Живела је у једној занимљивој улици, Авенији борова. То што дуж целог краја није био ниједан једини бор очито није представљало проблем за име улице. Омиљено доба године јој је било време Божића, иако је то претпразнично време било много, много лепше пре него што се бака разболела. Бака је била та која је водила рачуна о кући, о прављењу божићне гозбе и свега осталог. А сада се њена мама стара о свима и свему. Ако ћемо искрено, њена мама понекад уме да буде забавна, али нажалост – тако су ретке те прилике. Углавном би седела за клавиром и свирала неке тужне песме.

Дан после отворених врата. Наравно, сви су је у кући похвалили за сјајне оцене. Али…

Опет то ‘али’…

Њеној мами је сметало то што су дошли Викторија и Џудин отац. Дека је коментарисао како је то у реду и да је он ипак Џудин отац. Бака тада направи катастрофалну грешку! Помиње веренички прстен који је видела на Викторијиној руци. Тада Роуз, Џудина мама, одлази из просторије…

Сутрадан долази Кратер, наравно, са руком у завоју. Сећате се инцидента на родитељском.

Занимљиво је и дешавање на часу госпође Делвин. Прво су се помолили, а онда су причали како су добили своја имена и шта она значе. Џуд је добила име по једној песми Битлса „Хеј, Џуд”. Знате ли ту песму?

Иначе, њен тата је становао близу центра града. Наравно, није тамо становао сам. Живео је са својом вереницом Викторијом. Планирали су да Џуд остане код њих за Нову годину јер су правили прославу. Погађате, у стилу шездесетих 😦 Џуд их није баш нешто слушала зато што је мислила да њена мама пије откако се она родила. Класична дечја грешка! Утриповала се да је она крива због развода и новонастале ситуације. Шта год да се деси, Џуд је знала ко је главни кривац. Наравно – она! Толико су је оптерећивале те мисли па је одлучила да пита тату да ли је то истина. Мислим на то откад њена мама пије. Он јој је рекао да није сигуран, али зна да је Роуз почела да пије после њиховог развода, још када је Џуд била беба. Баш у том тренутку је ушла Викторија. Сва срећна, пресрећна, показала је Џуд прстен и рекла је да ју је њен тата запросио. Можете само замишљати ову сцену!

Опет школа. И опет Џуд у школи. И опет госпођа Делвин са својим идејама. Овог пута је организовала децу која ће певати на уличним трговима како би прикупили новац за сирочиће у Кини. Поподне су их аутобусима одвезли на одредишта на којима су певали. До касно увече су певали, зато што их је госпођа Делвин молила да размишљају о деци у сиротишту. Све је било у правом правцијатом божићном духу. Пошто су сви аутобуси били препуни, Џуд је кренула са Картером кући. Причали су о различитим темама. А онда… Онда је он покушао да је пољуби. Џуд се одмакла, а он се само насмејао. И рекао како ће га једног дана пољубити. Па ви видите! Шармантно, зар не?

Следећег јутра био је Божић. Џуд је устала у шест сати ујутру и у својој божићној чарапи нашла мандарину, чоколадне новчиће, фломастере, шнале за косу, лак за нокте и шљокице. Испод јелке је пронашла Сажету енциклопедију за ученике, ружичасти фигаро (конопац за прескакање). Да ли су јој се поклони допали?

За божићни ручак су јели препечене кромпириће и црну, препечену ћурку. ТО је био најгори Божић од како се родила. Божићно је провела гледајући филм „Чаробњак из Оза”. Наравно, као и свако божићно вече и Нову годину провела је са татом и Викторијом. Обукла је црну мини хаљину са великим белим туфнама, чипкане хулахопке и црне чизме. Глава јој била огромна. Па како и не би када је имала огромне локне, баш у стилу шездесетих. На лицу је имала бели кармин, црни ајлајнер и бледи пудер. Замислите! Тато јој је носио једноделно бело ресасто одело, а Викторија је носила црвену мини хаљину и огромну перику. Дошли су им и бројни пријатељи, али Џуд није никога познавала. Било јој је веома загушљиво и зато је изашла напоље. Одлучила је да сачека да сви изађу и отпевају новогодишњу песмицу. Док је чекала Нову годину, наишао је Картер. И видео ју је у оном ужасном костиму! Пожелео јој је срећну Нову годину и пољубио је у нос. Баш у том тренутку су сви изашли и почели да певају празничну песму. Док је певала, обећала је да ће се придржавати правила која је сама себи написала.

Међутим, њена мама се много чудно понашала. Чудније него обично. Била је срећна! Увече је излазила са друштвом или – са дечком. Чак је купила и неколико кратких хаљина, додуше, на распродаји. Џуд је у наступу добре воље спремила вечеру. А њена мама је само погледала и рекла да ни Тото то не би појео. Баш је грозна! Наравном те сурове речи су јако повредиле Џуд. Њена мама је само изашла и залупила врата за собом. Мислите да је о ћеркиним осећањима и једне секунде размишљала…

Једне вечери је Џуд тражила чарапе, али је уместо тога нашла – флаше вискија. Страшно! Бесно је отишла до мајке и питала је зашто и даље пије и зашто то уопште ради. Да не поверујете, али јој је мајка обећала да ће престати. Наравно, Џуд меког срца јој је поверовала. Недељу дана је мајка сређивала кућу, чак је баки, деки, Џуд и себи купила по неку стварчицу. Када је долазила са кесама пуним купљених ствари, свима је дала оно што им је наменила, а њено је рекла да ће видети када буде изашла. Џуд је мислила да се стварно променила, али… Чуло се звецкање флаша. Тада је Џуд схватила сурову истину. Сопственој мајци не може да верује!

У школи је причала са Наул, својом најбољом другарицом. Она ју је питала да ли јој се свиђа Кевин Картер. Наравно, Џуд је имала неку своју верзију. Рекла је да нема потребе да траћи време на дечака боје сламе нити било ког другог дечака. А тада гром из ведрог неба! Другарица јој је рекла да му је дала њен број телефона. Џуд је само, забезекнута, погледала. Једва је успела да је пита зашто је то урадила. Због тога је Џуд цео дан ‘стражарила’ поред телефона. Само јој је још та збрка недостајала у колекцији! Када је Картер коначно позвао. неизбежно је било његово питање зашто га избегава још од оне вечери када ју је пољубио у нос. Питао је да ли је стидљива или тако нешто пошто му је то Наул рекла. Некако му је рекла да није и да ће сутра причати са њим. Баш у том тренутку је ушла њена мама – мртва пијана! Џудин деда је забринуто пита да ли је добро, а она каже да је савршено добро и одлази.

Већ је и фебруар стигао. Дан заљубљених. Долази Ђовани са великим букетом ружа за маму. Међутим, мама му каже да оде и да јој не треба.

Џуд одлази у школу. На часу Џуд и Наул гледају Кристину Ковалски затрпану честиткама и ружама. Шта им је у глави, замислите саме 😦 Џуд на столици у том тренутку налази залепљено чоколадно срце на коме пише: „Моја девојка”. Полако га одлепљује и на клупи налази срце на коме пише: „Љубавно срце”. Наул се смеје и пита је да ли ће их појести, а она јој одговара да су од лепка и да не може да их поједе. На уџбенику из француског налази слаткиш са натписом „Дивља страст”. Наул мисли да Џуд има срце од леда и да треба да га прихвати. У кутији за ручак налази срце са натписом „Веруј ми”. У блоку и перници налази љубавна срца која личе на мале значке. Наул јој пронађена срца качи на јакну. Када је Картер то видео, питао је да ли желе да изађу, али га Џуд поново одбија.

Стигло је и пролеће. Са њим и татино и Викторијино венчање, заказано за 1. април. Викторија јој је спремила пуфнасто розе хаљину зато што је, погађате, венчање било у стилу шездесетих. Обезбедили су јој и карте јер је венчање требало да буде у Данској. Сутрадан стиже позивница за венчање и позвани су сви осим њене маме. Њена мама касно увече долази са Ђованијем који је доводи из полиције. Нека деца су је нашла на улици. Ђовани раскида са њом. Иако га нон-стоп зове, Ђовани не одговара. Њена мама одлучује да оде до њега. Он је одбија и каже да и даље пије и да је не жели уз себе такву. Њена мама поново све више почиње да пије. Дека је требало да води Џуд на венчање, али по њу долази њена мама заједно са Тотоом. Због ње Џуд касни на венчање. Њен тата се не љути, као ни Викторија, али њеној мами је био забрањен приступ. Она ипак долази на венчање и покушава да га уништи. Ипак, после дужег убеђивања, мама одлази. После дуге прославе младенци одлазе на медени месец. Њена мама, Џуд и Тото одлазе на железничку станицу. Требало је да уђу у воз на перону 1, али њена мама је одвукла Џуд у воз на перону 3. Џуд је пита где иду и она одговара да иду код њене пријатељице која живи у Глазгову. Та њена пријатељица је радила у кафићу по имену „Чаробњак”. То је био неки мрачан кафић у коме су се скупљали људи како би слушали како неко свира на клавиру и пева. Џудина мама је певала неколико песама, а онда је натерала Џуд да и она одсвира и отпева песму „Са оне стране дуге”. Џуд је била забринута и неколико пута је звала деку, али се нико није јављао. Џуд се забринула. Због тога је звала Картера који јој је оставио свој број и питала га да ли може да види зашто се нико код ње кући не јавља. Касно увече дошао је Ђовани са својим комбијем по Џуд и њену маму. Дошао је зато што је њена бака доживела срчани удар и зато што се сада налази у болници. Отишли ​​су у болницу, али бака је доживела још један срчани удар и није преживела. На сахрану су дошли сви: комшије, Наул, Картер, Кристина Коваловски и њен брат Алекс. Тата и Викторија су прекинули медени месец и дошли да им помогну.

Почетком јесени (већ јесен!), када је све прошло, Џуд и Картер су седели на гробљу на неком зидићу. Причали су о новој школској години. Тада је Картер напокон пољубио Џуд. Само се насмејала. И поцрвенела.

И рећи ћете – прави дечји роман. Па јесте. Баш за нас J Кад сам прочитала шта сам написала… Не вреди. Колико детаља написала, саме се морате уверити да је ово роман који ће вас дирнути у срце. Топићете се од свих осећања која се крију у њих. Схватићете да човек може да опстане једино ако се бори, да га свако застајање спутава и дели од среће. Стара је истина да се од судбине не може побећи. Са њом се мора храбро суочити и одабрати свој пут. У тешким временима само јаки опстају. За срећу човек мора да се бори јер се до ње другачије не може доћи. Сви поменути ликови су прича за себе. Свако од њих вас учи нечему, а то нешто вас води у снагу и размишљање о себи, својој породици, својој будућности. Џуд, њени родитељи, бака и дека, па чак и Викторија, дуго ће вам остати у сећању. Као и Наул, Кевин Картер, Кристина, Ђина, Тото Ђовани, госпођа Делвин. Сви су они драгоцени јер се од њих може научити много тога што ће вам помоћи да се не саплетете о сваки камен на животном путу који се нађе испред вас. Изузетно поучна књига. Животни проблеми, тежак живот… Али се треба дивити како људи излазе на крај са свим мукама које су пред њима. И учити од таквих људи.

И џаба моје писаније 🙂

Све ће вам бити јасније, много, много јасније, ако саме, драге моје другарице, прочитате ову књигу.

Ваша Невена 7/3

(шк. 2013/2014.)

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: