ЛИЈАН ВОДИ КАРАВАНЕ – Бранко Ћопић

4 авг

С. Јојић 7/2

(шк. 2013/2014.)

_________________________________________________________________________________________

Један од наших највећих писаца, Бранко Ћопић, рођен је под планином Грмеч, у селу Хашани, у Босанској крајини. Био је веома образован човек, бистрог ума, осећаја за правду. Веома рано је почео да износи сећања у својим делима. Углавном је писао о стварности која га је окруживала. Написао је бројна дела, али најлепше књиге је написао управо за децу.

За књигу „Лијан води караване” може се слободно рећи да је ‘танушна’, свега стотинак страница. Ипак, она је по много чему велика и посебна. И кроз ову књигу, тачније, збирку приповедака, као и кроз многа Ћопићева дела, може се завирити у чудесни ауторов свет из дечачких дана обогаћених разним догодовштинама које је несебично поделио са нама.

Главни јунак ових приповедака за децу је чича Лијан којег је Ћопић запамтио још у својој шестој години. Чича Лијан је сеоски пољар и партизански кувар који много воли ракију. Сигурно га се сећате из романа „Орлови рано лете”.

У овој књизи све почиње када писац добије чудно писмо у коме му наређују да пише о славној баби Хандрљачи. У чуду је, почиње да се зноји и размишља где да је нађе. И сети се! У испуњењу овог задатка једино може да му помогне пољар Лијан. Њега је ангажовала партизанска војска да води разне караване омладине, коња, хране, оружја.

Зашто?

Па одговор је лак.

Нико као он није познавао сваку пречицу, речицу и жбун, што би се рекло, стазе и богазе у Босанској крајини. Његов нераздвојни сапутник је његов верни коњ Шушља. И њега се сигурно сећате 🙂

И тако…

Ко зна колико је он протабанао и шта је све прошао на своме Шушљи, док му се пут није укрстио са мушкобањастом бабом Хандрљачом. Ова чувена „бакутација”, дика и понос свих баба, била је веома крупна жена, опасана широким каишем пуним метака. Носила је као права ловачку пушку и велике козачке чизме. Те чизме оставио јој је муж Тодот-Фјодор, бивши коњаник Црвене армије, када је отишао у партизане.

У низу занимљивих догодовштина види се колико јој се Лијан диви. Његово дивљење се најбоље види у томе што ову баку пореди са славном бабом Тодоријом из своје младости. Кроз колико је непријатељских обруча прошао пољар Лијан са бабом Хандрљачом и газио гору и воду! То ни сам није знао.

Ове узбудљиве приче о ратним друговима и тешким недаћама тог времена оплемењене су истанчаним Ћопићевим смислом за хумор. Надахнут је и спонтан у овом делу као и у другима. Види се да је више него добар познавалац народног говора. Захваљујући ведром духу, Бранко Ћопић и духовити Лијан су ме брзо и лако освојили заувек. На крају крајева, као и друге читаоце. Кратка, али богатог садржаја, ова књига успела је да задржи осмех на мом лицу до последње странице. Препоручио бих је од срца свакоме да је прочита јер сигурно поправља расположење, а „бисери” из ове књиге помињу се данима.

Драга професорка и драги моји другари, надам се да сам вас и овога пута обрадовао још једном дивном књигом коју ћу дуго памтити јер ми је скренула мисли са великог страдања нашег народа у страшним поплавама.

С. Јојић 7/2

(шк. 2013/2014.)

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: