СИДОНИ ФЛОКЕТ – Сара Кеј

19 апр

Наслов оригинала: Sidony Flockett

Издавач: Евро-Ђунти, Београд, 2010.

Sidoni Floket

„Сидони Флокет” је седма књига Саре Кеј.

Ову књигу сам читала 8. и 9. октобра 2013. године.

У оригиналној верзији, Модести Т. Стритлитл посветила је ову књигу својим пријатељицама Лајли и Алиси, као и својим пекинезерима: Кингу, Ричију, Тоталбасу, Бубњару и Џеј Змају. У мислима јој је такође била и госпођица Сидони Флокет, као и лејди Ен-Мари и миледи Мирдер. Франсис Роси, приређивач успомена госпође Стритлитл, посвећује рад својој породици. Преводилац посвећује свој скромни посао Адаму и Саши.

Главни ликови су:

  • Сара Стенли (вредна, паметна, слатка, деверуша на венчању своје учитељице…),
  • Сидони Флокет (девојчица из града, мајка јој је умрла када је била мала…),
  • Нели и Кели (Сарине млађе сестре близнакиње, које јој се увек ругају, мада су понекад и добре),
  • мама Лизбет (Сарина мама, поносна на оно што њена ћерка јесте…),
  • мама Тумба (крупна жена која је била друга мајка Сидони, брижна је и дивна жена),
  • тата Том (Сарин тата),
  • Генерал Седми (Сарин мачор).

Споредни ликови су:

  • Сер Чарлс Флокет Млађи (Сидонин тата, друга генерација грофова од Флочестера, Чудни велики брадоња, како га је назвао Глен…),
  • Винона и Сем Топер (власници Дућана у Лејктауну),
  • Глен Клептон (Келина велика љубав),
  • Мирабел Донован (једна од становница Лејктауна).

Место дешавања радње је, већ погађате, Лејктаун.

Садржај:

  • Увод
  • Деверуша
  • У Дућану
  • Неочекивани посетилац
  • Сер Чарлс Флокет Млађи
  • Сидони Флокет
  • Катастрофа!
  • Један дан на фарми
  • Сласни ручак
  • Поговор

Сара је веома нестпљива при самој помисли на венчање своје учитељице на којем ће бити деверуша. Међутим, њено одушевљење ће спласнути када упозна другу деверушу – Сидони Флокет…

Мама Лизбет и Сара су кренуле до Дућана у Лејктауну како би купиле материјал за Сарину нову хаљину, јер ће Сара са још једном девојчицом, Сидони Флокет, бити деверуша на венчању своје учитељице – госпођице Сајмонс-Фрели (ову госпођицу сте већ упознали 🙂 ). Сара је отишла да погледа материјале када се одједном зачу један оштар глас. Био је то глас Сидони Флокет. За Сидони је ишла мама Тумба. Сидони је увредила Сару, јер јој је рекла да смрди на фарму, да јој је хаљина застарела и да је прави кловн. Сара је цели тај дан била снуждена због тога. Код породице Стенли дошао је сер Чарлс и испричао им своју тужну причу. У току једне од мисија, његова драга супруга леди Агата родила је његову кћер јединицу, Сидони. Убрзо након порођаја, Агата је добила тропску грозницу и после неколико дана је преминула. Овако тужно се завршила прича сер Чарлса. Мислио је да би Сара и Сидони могле бити другарице. Сара је прихватила тај задатак, иако је знала да нимало није лак. Сидони је стигла код породице Стенли, заједно са псом Пачворком, шкотским теријером.

шкотски теријер

Пачворк је из чиста мира почео да јури Генерала Седмог. Сидони је беснела и на крају кренула за њим. Наравно, потрчала је и Сара. Пошто је носила кратке чизмице на штикле, очекивано је што се Сидони спотакла на ливади и прострла се на траву. Пала је недалеко од камена на коме се сваког летњег јутра сунчао Сарин гринвејски змај, Сузана-Џин. Сидони је вриштала, али није ни слутила да то није добра идеја. Наиме, Сузана-Џин не подноси буку. Разјарени гмизавац , накострешене лепезе , пљуну на Сидони и нестаде са свог камена. Плакала је и уплашила се да је ослепела. Хтела је да иде кући. Мама Лизбет ју је позвала да уђе у кућу. Сидони и Сара су заједно доручковале. Сидони је рекла да су јаја која су јели изврсна, а Сара се онда похвалила да су то јаја њених кокошки. Сидони је почела да се смеје и рекла да се јаја набављају у продавницама, а да млеко које пију такође долази из продавница. Сара јој је након тога испричала да кокошке носе јаја, а да би се добило млеко, треба мусти краве… После доручка Сара и Сидони су обуле одговарајуће чизме, везале кецеље око струка и кренуле до кокошињца.

кокошке

Сидони прво није смела да уђе, али јој је после Сара објаснила да кокошке не уједају зато што немају зубе. Нахраниле су их, сипале им воду и покупиле јаја из сламених постеља у углу. Чисто да знате, породица Стенлијевих има две краве: Пинки и Флојди.

две краве

Наравно, Сидони се уплашила јер су биле велике, али успела је да савлада страх и помузле су их заједно. Затим су отишле да очисте шталу пре него што се Сенди Бој, коњ Стенлијевих, и тата Том врате. Сидони се у почетку бунила, али је напокон пристала. И тако су отишле да чисте шталу, а певале су песму о Тому Петију како би се охрабриле:

Том Пети је имао коња

Високог црног коња

Том Пети имао је пса

Великог црног пса

Том Пети имао је капут

Дугачак црни капут

Сваки пут када би видела неког инсекта или малог миша, Синоди би поскочила. Пач се (сећате се Пачворка?) као луд забављао, ваљао се по слами и прашини. Настави ли тако, сер Чарлс увече неће препознати пса којег је поклонио својој ћерки…

Када су изашле из штале да однесу и последња колица сламе и балеге на гомилу ђубрета, Сара је у тренутку имала осећај да ће Сидони постати њена најбоља пријатељица и да ништа никада неће моћи да прекине везу која је настала између њих.

Сидони је започела разговор о мами. Рекла је Сари да је баш срећна што има маму. Сара ју је тешила да и она има мама Тумбу, али је Сидони одговорила да ништа не може заменити мајку. Ништа и нико! Било је тужно што је Сидони рекла да целог живота није могла да загрли маму и да никад то неће моћи.

Не могу замислити живот без моје маме, без њене љубави и пажње. Када сам прочитала овај део, сузе су почеле да ми се сливају низ лице.

Наравно, и Синоди је заплакала када је то рекла.

Након тога Сара ју је без размишљања питала да ли хоће да јој буде другарица. Сидони је рекла да хоће, али под једним условом: да јој буде најбоља другарица. Сара је из стопа прихватила и загрлиле су се. Тог тренутка Пач скочи на њих и заглуши их својим кевтањем. Две најбоље другарице праснуше у смех. Сара је рекла да ће се мама Лизбет побринути за Сидонин жуљ. „То није ништа страшно, пољубиш и прође”, рекла је. Напокон, дошао је и тата Том. На постављеном столу за ручак биле су дебеле кришке сланине, златножути кромпири и крупни пасуљ. Сидони им је рекла да је посетила много кућа и двораца, али да је нигде нису тако топло дочекали као овде, чак ни код краљице. Ручали су, а предвече, када је залазеће сунце осветлило вечне снегове планине Монро, мала отворена кола сер Чарлса с два прелепа сива коња појавише се у дворишту фарме. Сидони је рекла Сари да ће оне бити савршене деверуше на венчању и да носе исте лила хаљине. Рекла јој је такође да поздрави кокошке, краве и коња. И тако су се поздравиле до скорог виђења…

Нисам вам све испричала. Увод и поговор су најзанимљивији. За сваки случај, прочитајте целу књигу 🙂

И знам, смејаћете ми се, јер ћете схватити да ова књига и није баш за наш узраст. Али нема везе. Уосталом – где то пише? Књиге о пријатељству не знају за године својих читалаца 🙂

Р. Милица 7/3

(шк. 2013/2014.)

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: