НЕВЕСТА ЗА МАЛОГ ПРИНЦА – Петар Бракус

4 феб

Милица 🙂

(шк. 2013/2014.)

🙂 🙂 🙂 🙂 🙂

Игром случаја, на београдском Сајму књига наишла сам на ову књигу. Њена цена је била пристојна и одлучила сам да је купим.

Невеста за Малог Принца

Још увек се сећам анализе „Малог Принца” на часу српског језика. Тај дечак је оставио велики утисак на мене. Нисам размишљала о томе шта је било са Малим Принцем даље, бар не у смислу да ли се оженио или није. Ваљда ми је то била сасвим обична идеја, карактеристична за свет одраслих. Књижевник Петар Бракус је очито размишљао о томе.

Потом је следило још једно изненађење! Одушевила сам се када сам видела да се у књизи налазе две књиге:

  • Невеста за Малог Принца, Петар Бракус;
  • Мали Принц, Антоан де Сент-Егзипери.

Нестрпљиво сам чекала први слободан тренутак да почнем са читањем ове књиге. Пишчеве речи на самом почетку књиге су ме заинтересовале, поготово што сам схватила да ће у књизи бити речи о решењу за неподношљиве страхове. Ни мање ни више, решење се крије у мудрим књигама. Александра, познатија као Сања, решење за своје страхове нашла је у Егзиперијевом „Малом Принцу”. Никада се није одвајала од те књиге. Приповедач, један од чувара у градском парку, упознаје нас са овом девојчицом и њеним проблемима који су у складу са њеним узрастом. По нечему се Сања ипак разликовала. Маштала је о томе да постане невеста Малом Принцу. Он неће више бити тужан и сâм, а она ће бити ОТПЛАШЕНА”. Иако мала, схватила је суштину. Само су отплашена бића на нашој планети срећна. А она је и те како свесна свог страха: „Ја сам страшно плашљива и дивља! То је велика истина. Као најплашљивији зец! Зато ми је најважније да ме Мали Принц отплаши!

А да би била невеста принцу, мора имати деду који ће је предати младожењи. Принчеви просе невесту-принцезу од деде. А она није имала деду. Није одустајала. Нашла је деду. Иако су јој тата и мама били очајни због њених идеја, она је била упорна. Ишла је до краја, чак до суда како би све било баш како треба, по закону. Деда је пуно тога знао, посебно о биологији. Био је пензионисани професор биологије. Највише је знао о лептирима. За Сању је било важније од тога што ју је разумео. Смишљали су разне авантуре, уживали су у заједничким тренуцима. И тако су кренули на излет…

лептири

Књига ми се свиђала. Отприлике до стоте стране… И онда више нисам била сигурна.

Свиђа ми се?

Не свиђа ми се?

Једва сам чекала да дођем до краја не бих ли се ослободила ових заморних питања.

Нажалост, није баш било тако. Нисам могла да поднесем што је деда постао лептир и што иде на далек пут.

црвени лептир

Да бисте разумели ову метафору, постоји само један начин 🙂

На крај памети ми није био овакав расплет. Претпостављам да је тако морало бити јер је и Мали Принц, између осталог, прича о животу, па није чудно што на сличан начин и догађаји у овој књизи теку. Ипак…

Пред крај књиге…

Пастир…

Мали Принц…

Испред њих, окружено шумом укаже се језеро, бистро, зелено као девојачко око. На обали тог ока, као најлепше трепавице на свету, поређали су се на хиљаде шарених лептира, свих могућих боја сунчевог спектра, праћакају се у воденој бистрини.

лептирићи

Сања се отплашила.

Како?!

Лепо…

Прочитајте књигу!

Милица 🙂

(шк. 2013/2014.)

П.С. На крају књиге су ауторове речи „Реч-две о Малом Принцу и Малој невести”. Нисам сигурна да сам их у потпуности разумела 😦

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: