СТАКЛЕНИ ЗАМАК – Џанет Волш

2 феб

Слађана П.

(шк. 2013/2014.)

Прочитала сам ову књигу и остала без текста. Размишљала сам како да своје утиске поделим са другима и тако сам одлучила да Вама пошаљем овај текст, иако ми не предајете. Надам се да ће наћи место на Вашем блогу.

Стаклени замак

Код нас објавила „Чаробна књига”.

Мало је рећи да је ова књига одлична. Упркос томе што јој је тема некако мучна, оставља утисак на читаоце оригиналним стилом и духовитим реченицама које се провлаче кроз цели роман. Не волим тужне приче, поготово када су везана за децу. Обично избегавам такве књиге, али је ова некако – не знам како – привукла моју пажњу.

Изненађујуће , ова књига ме је извршити дубоко . Обично нисам један за тужне аутобиографијама вези проблематичне детињства , углавном зато што ја стварно не могу да се односе .

Књига је аутобиографска. Све то што пише десило се Џанет Волс, ауторки.  

Џанет Волш 2009

Џанет Волс (2009)

Рођена је 21. априла 1960. године у Аризони. Њени родитељи, Рекс и Роуз Мери Волс, обележили су њено детињство својим поступцима и одлукама. Стално су се сељакали, али је она успела да стигне до Њујорка. Имала је 17 година. Дипломирала је са 24 године и коначно је нашла једно место које је чини срећном. Да ли је стварно срећна, то најбоље она зна. Зашто? Сазнаћете кад стигнете до последњих страница ове књиге.

Стаклени замак, на енглеском

Стаклени замак, на енглеском

Има сестру Лори и брата Брајана, а касније су добили још једну сестру – Морин.  Ово четворо деце су родитељи сељакали од беде до још веће. Бар то тако ја видим. Стално су мењали градове, места у којим су живели, школе, успутне познанике.

Кућа у Велчу (са ауторкиног блога)

Кућа у Велчу
(са ауторкиног блога)

Оно што је заједничко свему томе јесте сиромаштво, неокупаност, неприхватање, стид…  И родитељи. Прочитала сам књигу, али и даље не могу да схватим ту жељу за бескућништвом и сељакањем.

Ауторкин отац је веома паметан и духовит. Волео је своју децу и чинио је све да им детињство буде лепо. Ако би се то могло звати лепим детињством?!  Маштао је да сазида стаклени замак.

Стаклени замак (са ауторкиног блога)

Стаклени замак
(са ауторкиног блога)

Наравно, никада није остварио свој сан ако се узме у обзир његов начин живота.

Мајка је лежала на парама, што нико није знао. Њена жеља за пустоловинама је била јача од свега.

Роузина кућа (са ауторкиног блога)

Роузина кућа
(са ауторкиног блога)

Да ли је могуће да сви бескућници нису бескућници зато што немају где да живе?!

Отац:

  • склон алкохолу,
  • склон лажима,
  • склон крађи, чак и од сопствене породице,
  • не трпи закон,
  • лети у облацима…

Мајка:

  • назови уметница,
  • лења,
  • себична,
  • прљава…

Или то баш није тако. Можда ја нисам све најбоље разумела?!

Дивим се Џанет, Брајану и Лори што су се изборили са свом својом муком. Нажалост, Морин није била довољно јака, бар не као они. Дивим се овој деци како су била паметна, начитана, писмена, и то су све постигли у условима у којима су живели.

Срећна сам што сам далеко од те приче. Моји родитељи су брижни и посвећени мени, али на начин који је прихватљив у друштву. И родитељи ове деце су вероватно имали најбољу намеру према својој деци. Далеко од тога да их нису волели…

Дирнуло ме је како су ова деца подржавала једно друго. Иако сам јединица, могу замислити сву ту љубав међу овом децом, поготово што знам да је свака мука лакша када се дели са неким.

За крај бих вам рекла да сам препричавала садржај ове књиге мами. Чим сам је прочитала. Обећала је да ће је и она прочитати. Каже да јој изузетно занимљиво звучи. Између осталог ми је тада рекла да многи људи живе у прошлости. Стално траже кривце у неком и слично. Иако није прочитала књигу, некако је схватила поенту књиге, тачније, сажела ју је у једној јединој реченици: из свих догодовштина, лепих и ружних, које су део наше прошлости морамо нешто научити како те исте поступке не бисмо понављали.

Да не идем даље за својим размишљањима…

Можда је најбоље да прочитате књигу. Уживаћете у њој. Неће вас заморити тешким изразима, бескрајним описима и слично. Нећете ни приметити, а доћи ћете до последње стране. Онда можемо причати о њој.

Слађана П.

(шк. 2013/2014.)

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: