ДНЕВНИК – Ана Франк

16 јан

Анастасија 7/3

(шк. 2013/2014.)

__________________________________________________________________________________

Ову књигу ми је мама препоручила да прочитам пре него што сам сазнала да ћемо одломак анализирати у школи. Мислила је да сам довољно зрела да схватим суштину и поенту књиге. Послушала сам маму и прочитала књигу.

Дневник Ане Франк

После ове књиге размишљала сам другачије и схватила сам да постоје много горе и веће муке од мојих, правих дечјих. Књига ме је заинтересовала толико да сам пожелела да више сазнам о животу Јевреја и да покушам да се нађем у Аниној кожи. Надам се да ћете ме послушати и после моје препоруке узети ову књигу и прочитати је. Само ћете тако моћи да схватите да је одломак недовољан да се упознате са овом несрећном девојчицом, али и да будете захвални на свему ономе што имате и што јесте.

Ана Франк

Ана Франк је рођена 12. јуна 1929. године у немачком граду Франкфурту, а њен живот је насилно прекинут марта 1945. године у концентрационом логору само зато што је била јеврејске националности. Пред сам крај рата пронађена је и одведена у логор где је и умрла. Дневник је аутобиографско дело и објављено је 1947. године у Амстердаму.

Амстердам

Име Ане Франк је постало синоним недужног људског страдања у Другом светском рату. Већ знате да је Ана Франк девојчица јеврејске националности. Живела је у Немачкој, у суровом времену, у време Другог светског рата, а као Јеврејка била је на мети фашиста. И то знате. Не знам да ли знате да су многе ствари Јеврејима биле забрањене. Морали су да носе жуте траке око руке, да иду у школе за Јевреје, нису смели да имају бицикле, био им је забрањен приступ у позоришта и биоскопе. И још много тога им је било забрањено. У тако тешком и суровом времену живела је Ана. Због тога је са својом породицом избегла из Берлина у Амстердам у нади да ће тамо бити боље. Док су се скривали у склоништу, Ана се осетила усамљено, узела је обичну свеску и почела је да пише дневник замишљајући да пише измишљеној пријатељици Кети. Стално јој је писала. О свему. Како се осећа, у каквом је расположењу тренутно, у којој се ситуацији налази… Свеску никоме није желела да покаже, а никоме није говорила да има измишљеног пријатеља. Управо захваљујући том дневнику, ми данас можемо видети како се Ана осећала и колико је била усамљена и тужна. Ова књига нам говори о животу и прогањању Јевреја у току Другог светског рата.

Дани су јој пролазили у страху, патњи и болу. Плашила се да их не пронађу Немци. Те мисли су је пратиле и у сновима. Често је сањала како их одводе на стрељање или како им проналазе склониште. У склоништу Анина породица није била сама. Била је са још једном породицом, која се Ани није баш допадала, али није имала избора. Њена старија сестра је, пре доласка у Амстердам, била одличан ђак. Ишла је у четврти разред средње школе. Ана је била поносна на своју сестру и желела је да буде као она. Када изађу из склоништа...

споменик Ане Франк и њене сестре

Дешавања у кући нису увек била забавна, али су била једина дешавања за која је Ана знала. Са спољашњим светом нису комуницирали, осим са једним кућним пријатељем који их је обавештавао о вестима и дешавањима ван њиховог склоништа. Доносио им је књиге за читање, храну и све потребне ствари. Помагао им је онолико колико је могао. До њих је долазио кришом како га нико не би видео и пријавио их. Када је почела школска година, Ана није била у могућности да одлази у школу, али је ипак учила и добијала задатке за рад од свог оца како би јој време брже прошло.

Две године су провели у склоништу. Сунце и трава су им постали само мисаона именица, а свеж ваздух су добијали преко пукотина на зидовима. Једина забава су јој биле књиге, њена замишљена пријатељица Кети и њен отац који се трудио да јој дани не буду толико досадни. Свим силама се трудио да јој одвуче мисли на другу страну. Кети јој није одговарала нити ју је критиковала или нешто замерала. Ипак је Ана имала утисак да разговара са њом. Захваљујући тим разговорима са непостојећом Кети, своје тужне мисли и лоше расположење остављала је са стране и  налазила је велику утеху у свом једином пријатељу.

Ана Франк

Много тога из ове потресне књиге вам нећу рећи. На вама је да сами откријете све што вас занима и да сазнате како је Ана завршила своје дружење са Кети. Сазнаћете још много тога што ће вас натерати на размишљање. Ана сада нема само једну Кети већ много, много нас који смо уз њу постале Кети и покушавамо да схватимо њен страх, али истовремено и машту и жељу за животом те храбре и сироте девојчице.

Анастасија 7/3

(шк. 2013/2014.)

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: