СТЕПСКИ ВУК – Херман Хесе

15 јан

Сретен 8/1

(шк. 2013/2014.)

__________________________________________________________________________________

Хари Халер је Степски вук и главни лик ове збуњујуће књиге. Дивље је природе, чудан, стидљив и отуђен од друштва. Његов очај и жеља за смрћу одводи га у тамно, зачарано подземље. Кроз низ романтичних сусрета, хировити дивљак тако почиње да открива изгубљене снове младости. Овај лик представља човека који се осећа да је получовек и полувук. Писац захвата расположење генерације и даље прича о искупљењу. Што рече сам писац:

Степски вук је, дакле, имао две природе, човечју и вучју, таква му је била судбина, и може бити да овако нешто није ништа нарочито ни ретко. Наилазило се већ на толике људе који су у себи имали много шта псеће, лисичје, рибље или змијско, не осећајући због тога нарочите тешкоће. Код тих људи, ето, човек и лисица или човек и риба животарили су једно поред другог не наносећи једно другом бол, чак и помажући једно другом, и код многих људи који су дотерали далеко и којима завиде пре су постигли успех лисица и мајмун неголи сам човек. То је свима познато. Али код Харија је било друкчије, у њему човек и вук нису ишли упоредо, још мање су помагали један другом, већ су били у сталном смртном непријатељству, и један је живео само да би оном другом нанео бол, а када се двојица у једној крви и једној души мрзе као смртни непријатељи, онда је то опак живот. Ето, свако има свој удес, и ничији није лак.

Херман Хесе

Писац ове књиге је непоновљиви Херман Хесе, немачки писац. Рођен је 2. јула 1877. године у Немачкој, а онда је отишао у Швајцарску и постао швајцарски држављанин. Умро јеу сну 9. августа 1962. године у Монтањоли, градићу у Швајцарској, у 85. години. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1946. године. Писао је лирске песме, новеле и романе. У почетку свог стварања био је романтичар. Касније се види да је у делима под утицајем психоанализе и оријенталне мудрости.

Занимљива је чињеница која повезује овај роман и писца: Хесеова газдарица и стан који је изнајмио 1924. године у Базелу, у Швајцарској, описани су у овој књизи. То сам прочитао на Википедијиној страни 🙂

Степски вук

У овом роману приповедач је сам писац. Бави се приказивањем људске психе, али што је важније, по мишљењу бројних читалаца, савладавањем црнила око себе. Писац и јесте желео да покаже колико спољашњи свет утиче на људе и њихову психу.

Вероватно нисам пуно тога разумео, иако ме је мама упозорила да књига није за мене. Уствари, мислим да ништа нисам разумео 😦 Ипак сам схватио важност осмеха који често може бити одговор на све. На мене су оставили велики утисак ови делови:

  • Да ли је оно што смо ми називали културом, духом, душом, оно што смо називали лепим, светим било само утвара, већ одавно мртва, коју само неколицина нас будала сматра правом и живом? Да ли је оно за шта смо се ми, будале, борили одувек било само фантом?
  • …без љубави према самом себи није могућа ни љубав према ближњем, јер мржња према самом себи, у крајњој линији, доводи до исте језиве усамљености и очајања као и претерани егоизам.
  • У вечности време не постоји, вечност је само тренутак, таман довољан за једну шалу.
  • И најнесрећнији живот има своје сунчане сате и, под песком и камењем, своје ситне цветове среће.

Степски вук, Херман Хесе

Не знам да ли вам препоручујем ову књигу 😦 Можда она ипак није за нас. Ако ништа друго, схватио сам да ће свакоме од нас, пре или касније, доћи до руку. Ето, ја сам први међу нама 🙂

Више о њеном садржају и Херману Хесеу можете прочитати на Википедији, а постоје и три рада на странама сајта Знање.орг:

Покушајте.

Пронађите књигу и прочитајте је.

Можда ћете је ви боље разумети од мене.

Или да сачекамо неко друго време…

Сретен 8/1

(шк. 2013/2014.)

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: