ЗАГОНЕТНИ ИКСИЛОН – Милан Вукотић

15 јан

Сретен 8/1

(шк. 2013/2014.)

Загонетни иксилон

Ову занимљиву књигу написао је Милан Д. Вукотић. Бавио се позоришном режијом, филозофијом, сликањем и писањем. Рођен је 1946. године у Зрењанину, а касније се преселио у Аустрију. Један је од ретких који је успевао да разуме децу и њихову логику, а онда му није било тешко да своје разумевање деце преточи у књиге. Поред овог романа, познат му је и роман Тринаести језик, мада их је написао десетак. Водио је семинаре и држао предавања из креативног писања и читања за учитеље и децу. Препознатљив је и по  представи Растибуђилизоване клејбезабле, а велики је успех доживео са дечјим забавним кампом и хотелом Апелхоф у Аустрији. Нажалост, умро је 23. фебруара 2007. године.

Главни јунак ове занимљиве књиге је дечак који мучи своје дечачке муке. Тренутно га мучи жеља да избегне рођаке који долазе за викенд. Пошто је фино васпитан, не би никада дозволио себи луксуз да увреди сопствену мајку. Зато покушава да се разболи. Сматра да ће му савети доктора Кранкенштајна помоћи у тој идеји.

Међутим...

Долази до неочекиваног преокрета.

Хтео-не хтео, наш фини момчић наглавачке улеће у авантуру. Колико верујете у паралелни свет, не знам, али је мени изузетно био интересантан сусрет овог дечака са дечаком из паралелног света. Не знам шта бих ја радио када би се преда мном изненада појавио дечак који изгледа исто као и ја и притом тврди да је стигао из другог света. Шта бисте ви радили 🙂

За почетак, прочитајте књигу.

Можда добијете идеју 🙂

И да знате, ту није крај занимљивим сусретима. Још упознаје и браћу: једног из прошлости, а другог из будућности. Сложићете се да и ово звучи сасвим забавно.

Дечаци као и сви други!

Покушавају да открију шта је иксилон. Како би све било теже (и занимљивије), чује се мелодија:

Иксилон, иксилон, шта је то?

То није ни тај,ни та,нити то!

Иксилон, иксилон, шта је то?

Допало ми се како је приказана људска радозналост у овом роману, али и превазилажење непознатог. Писац је успео да овим делом прикаже да је породица најбитнија. Међутим, знајући себе и своју радозналу природу, подсетио сам се једне старе истине: колико год ми волели да истражујемо, треба имати граница. Сетите се дела наших предака Немушти језик 🙂

Пуно сам тога научио из овог романа, али сам се, пре свега, добро забавио читајући га. Неке поруке би свакако могле бити:

  • Ко ће коме него свој своме.
  • За један добар дан много се злих претрпи.
  • Ко брзо суди, брзо се и каје.

Заиста сам уживао читајући ову књигу. Негде сам се пронашао у описаним авантурама. Сећам се неких авантура са својим другарима. И ми смо једном нашли свирајућу кутију иза зграде… Е, то је било време…

Да не скрећем с теме…

Правац у библиотеку! Или ћу вам ја позајмити књигу ако ме лепо замолите.

Било како било, пронађите књигу и уроните у свет фантастичног. Пожелећете да не изађете из њега, или још боље – да створите сопствени свет, по својој мери.

Видимо се 🙂

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: