ЦРНА БРАЋА – Франце Бевк

24 авг

Црна браћа

Ова књига је некада оставила велики утисак на мене. Било је то дивно време. Бар су се читале књиге, још од петог разреда 🙂

11

Размишљала сам да ли сада припада домаћој или страној књижевности. Некада је она била дело једне земље и припадала је обавезној лектири. Ученици су тада уживали у њој и у другим делима.

Недоумица ми је неразјашњива, али нема везе… Ипак сам је ставила у групу страних аутора, јер је Франце Бевк словеначки књижевник. Сећаш се Ивана Цанкара и његове „Десетице”? У којој се год групи сада налазила ова књига, треба да знаш да ће ти се допасти. Ако је књига Ференца Молнара „Дечаци Павлове улице” оставила утисак на тебе, допашће ти се и ова.

Франце БевкБевк је рођен у општини Церкно, у селу Закојца, 17. септембра 1890. године и на исти дан је 80 година касније умро у Љубљани.  Љубав према уметности и науци наследио је од деде Јакова. Његов деда је био изузетно образован за оно време, иако је био занатлија. Наш аутор је завршио основну школу 1907. године у родном месту, а онда је постао приправник у педагошкој школи у Новој Горици. Још тада га је занимало писање и са другарима са факултета оснива студентски књижевни часопис „Алфа”. Дипломирао је 1913. године, а онда је радио као наставник. Нажалост, миран живот је прекинут Првим светским ратом и он је био један од ратника на Источном фронту у Галицији. После рата оставља просветарски хлеб и отискује се у издавачке воде у Љубљани. После затварања часописа за који је радио, враћа се у Нову Горицу. Ради у позоришту као режисер, а касније постаје директор библиотеке у овом месту. Нажалост, на помолу је Други светски рат. Ратни путеви га воде у Шпанију, али и у заробљеништво. Године 1943. успева да побегне из затвора и постаје један од вођа народноослободилачке војске у Словенији.  После рата је живео у Трсту и у Љубљани, где је и умро 1970. године. Био је члан Словеначке академије науке и уметности. Словенци га нису заборавили. Сахрањен је у Солкану код Нове Горице, а многе библиотеке и школе су добиле име по њему.

Франце Бевк (спомен-плоча)

Његово књижевно дело је обимно – преко 100 дела. Писао је историјске романе, али и романе са темама из свакодневног живота. Писао је приповетке, песме, драме, сценарија, путописе.  На његов књижевни рад су утицали његови земљаци, Отон Жупанчич и Иван Цанкар, али и страни аутори, посебно руски и француски припадници реализма.

Код нас је можда најпознатији по овом роману, али је у Словенији добио највише награде за роман „Каплан Мартин Чедермац” које је објавио 1938. године. Занимљиво је у вези са овим делом што га је објавио под псеудонимом Павле Седмак како би се заштитио од полиције. Године 1964. објавио је и „Књигу о Титу”. Ова књига није баш најбоље прихваћена. Сматрана је књигом написаном за режим, мада је он само објединио бројна дела и чланке из дечје књижевности везане за лик Јосипа Броза Тита. Познато је и његово дело „Петер Клепец”. Реч је о бајковитим причама насталих на основу народне књижевности, а главни јунак од пастира постаје неко ко помаже свима којима је помоћ потребна, па чак и ван државних граница.

Црна браћа (словеначки)

Роман „Црна браћа” објавио је 26. марта 1952. године, а ово је само један у низу романа посвећених младима. Колико ћеш разумети овај роман, не знам, јер не знам колико познајеш околности у којима се дешава радња овог романа. Прочиташ ли роман, биће ти јасно да је радња везана за приморје Словеније и Истру. Е, сад је друго питање колико ћеш разумети активности „Црне браће” које су се дешавале у тридесетим годинама прошлог века. Јасно ти је да је реч од годинама, отприлике десет, пре почетка Другог светског рата. Нажалост, и ове дечаке су захватиле ратне страхоте. Бевк пише и о том сусрету са њима и сећају се времена које је далеко иза њих. Аутор користи хронолошки начин приповедања па је сваком читаоцу лако да прати след догађаја приказаних у роману.

Детаље о околностима које су описане у роману можеш пронаћи на овој страни. Текст јесте на словеначком језику, али ти може послужити. Посебно у спрези са Гугл-преводиоцем 🙂

Јерко, Павлек, Тонин, Нејче, Филип и други чланови има јасно одређени циљ испред себе. Иако млади, знали су да је одабрана од италијанског фашизма потреба и обавеза сваког појединца.

Што тако дижете прах?

Словенаца вас је страх!

Ми се дижемо! Куцнуо је час!

Ми нећемо умрети!

Тлачен се буном свети!

Фашисти, смрт вреба вас!

Они су искрени родољуби, а овај се појам, као што знаш, не везује само за ратне околности. Нису ови дечаци много старији од тебе. Сличних сте година. Самостални су и озбиљни у својим активностима. Чак су и на старије утицали својим родољубивим ставом и активностима које су покретали.

Чисто да знаш да је по овој књизи снимљен и филм. Ако те занимају детаљи, погледај следећу страну.

Шта бих ти још рекла о овом делу које је свакако право за читање?

Роман има 21 поглавље и само 107 страна. Формат је занемарљив, а величина слова је одговарајућа за опуштено читање. У књизи има и довољно слика. Разгледај их, па нађи књигу.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Захваљујући страни „Пројекат Растко” књигу можеш прочитати и у електронском облику.

Знам да то нећеш учинити. Довољно соли у глави имаш да знаш да нема већег уживања од праве књиге.

Пронађи књигу!

И уживај!

И учи од других!

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: