СИН ПУКА – Валентин Катајев

21 авг

У годинама си када смо моји другари и ја читали ову књигу и разговарали о њој.  У то давно време ова је књига била једна од омиљенијих. Уживали смо у њој. И учили из ње. Још онда смо схватали да је живот само један и да треба уживати у сваком трену. Тада нису биле у моди речи:

123Што се тиче ове последње, њу смо и користили, али се јасно знало у ком контексту 🙂

овце

Овим речима није било места у нашој свакодневици. Још тада смо знали да многа деца немају срећно детињство. Играли смо се рата, али смо заобилазили децу коју су доживела било какве страшне ствари. Знали смо и тада да многа деца страдају, трпе, плачу сваки дан. Нека друга деца су страдала у рату, живела са једним или ниједним родитељима, била гладна и жедна. Често смо се сећали романа „Чаробно самарче”, проживљавали догодовштине дечака из дела „Орлови рано лете”, плакали за дечацима из „Крваве бајке”. И многа, многа друга дела утицала су на нас и стварала од нас људе који су знали да цене живот.

У животу нема оклевања, јер друга прилика не постоји.

Уживали смо у свему што смо радили и радовали смо се сваком новом дану. Знали смо да је живот само један и да немамо право да га потрошимо као да није вредан трунчице размишљања.

Данас, после толико година, размишљам о овој књизи. Сећам се својих давнашњих осећања и размишљања која је подстакла у мени. И схватам, као да се подигла нека чудесна завеса у мојим размишљањима, да нисам сигурна да ће ти књига одговарати. Ти си дете овог времена, времена брзих информација, хватања догађаја у лету, неудубљивања у дубине свега што те окружује. Мало знаш о времену у коме се радња романа дешава. Предлажем ти да заборавиш на историјске чињенице које не разумеш или се информиши о њима, ако ти је историја један од занимљивијих предмета. Препусти се овом занимљивом роману, уживај у њему, али и учи.

У сваком рату многа деца остају без родитеља. Сирочићи без мајке и оца. Како би преживела и спасила се од глади или сигурне смрти, одлучено је да ова деца постану део војске. Уместо деце, заигране и насмејане, постајали су део смртоносне игре зване рат. Постајали су прави мали војници. Називали су их од милоште синовима пука. О таквом једном сину једног пука реч је у овом роману. Главни јунак је један тринаестогодишњак, Вања Солнцев, кога готово од најранијег детињства прате невоље. Пронашли су га, сасвим случајно, војни извиђачи, јер им је пажњу привукао плач.

12Нашли су дечака, малог и мршавог, који је плакао у сну. Испоставља се да је дечаков отац умро на почетку рата, а мајку су му убили Немци, јер није хтела да им дâ краву. Бака и његова млађа сестра преминуле су од глади, верне пратиље сваког рата, тако да се пред дечаком није налазило много могућности. Просио је у околним селима, а онда су га ухапсили жандари и послали га у дечји центар. Међутим, ту не престају његове муке. Ни дечје центре нису заобилазиле ратне пошасти. Вања је готово умро од тифуса и шуге, болести које су саставни део рата. Две године се крио у шуми, надајући се да ће наћи спас из своје безизлазне ситуације. Неухрањен и мали, наликовао је неком десетогодишњаку.

34

За тренутак му се срећа осмехнула. Нашао се међу војницима који су га искрено заволели. Ипак је морао да се растане од њих јер је командант те јединице сматрао да треба да буде у позадини. Сналажљиви дечак се изборио за останак са њима. Спасило га је познавање подручја у коме су се налазили.

И тако је почео живот овог сина пука.

А таквих синова је било много, много…

Ово је само увод. Пред тобом ће се отварати странице пуне неизвесности. Крајње реалистички је приказана борба са непријатељем, страдање, жеља за слободом… Рат је приказан баш онако какав је сваки рат. Лепо је написао Милан Табаковић у поговору да је рат

рат

А шта је било са нашим дечаком?!

Сазнаћеш из књиге 🙂

Оно што ће ти сигурно привући пажњу јесте дечаково достојанство. Упркос свим мукама, ниједне секунде не губи достојанство и не заборавља да је људско биће које треба да гради себе и да буде – човек. Свим срцем је желео да се освети за муке и понижења која је преживео, али више од свега је желео да се бори против омраженог непријатеља и да буде од користи својој земљи. Од малог, самовољног ‘чобанчета’ са великим срцем израстао је у дисциплинованог и савесног борца. Дружићеш се са бистрим дечаком из сеоске средине, који изванредно познаје шуму, стазе и богазе, који се брзо привикава на своју нову дужност – помоћника тобџије. Наравно, да није било извиђача Биденка и Горбунова, старог тобџије Коваљева и капетана Јенакијева, Вања не би постао особа каква је постао. Многи чланови његове нове породице гину, али Вања показује да је научио највише што је могао од њих. Одличном оценом је положио испит зрелости.

Иако одлази из средине у којој је био све време, остаје и даље са читаоцима. И тако заувек. Нема читаоца који ће заборавити овог малог и храброг борца, а уједно остају да живе и даље сви синови пука. Сигурна сам да и ти нећеш заборавити овог незаборавног дечака.

Катајев

Шта рећи о човеку који се сетио да напише овај роман, а да се може схватити пут којим је настао он, његово дело и сам овај роман.

Валентин Петрович Катајев је украјински писац, мада многи мисле да је по националности Рус. Додуше, рођен је у време великог руског царства. Рођен је у дивном граду Одеси, у Украјини, 28. јануара 1897. године. Одрастао је у породици која је ценила образовање. Отац му је био професор историје, а мајка је потицала из угледне украјинске породице. Љубав према књижевности и позоришту пренели су на свог сина. Уживао је у свом детињству све до средње школе, коју није завршио јер је добровољно постао учесник у Првом светском рату. Катајев у Првом светском рату

Одлучиш ли да прочиташ роман, уочићеш у лику тобџије Коваљева бројне сличности са самим аутором. После рата, тачније, после грађанског рата, Катајев се 1922. године сели у Москву. Написао је комедију „Квадратура круга” у којој се можда најбоље види његово размишљање о борби старог и новог времена. Иначе, у Москви је радио као новинар. Умро је у овом граду 12. априла 1986. године. Живео је 89 година. И дан-данас се памти његово дело у његовом родном граду. На кући у којој је рођен налази се спомен-плоча. Једна од споредних улица у Одеси названа је по њему, а у музеју овог града налази се део посвећен његовом животу и делу.

Катајев 2Писао је романе и драме. Међутим, он је почео да пише још у школи. Као већина књижевника, писао је стихове, а онда се окренуо сатиричним приповеткама, што је у складу са његовим сазревањем и праћењем политичке и друштвене сцене. Касније, после рата, пише приповетке са ратном тематиком. Много касније пише романе. Код нас је можда и најпознатији по овом роману. Објавио га је 1945. године, одмах по завршетку Другог светског рата, а већ следеће године снимљен је филм за који је сам Катајев написао сценарио. Син пука (филм)

Исте године добија и једну од престижнијих награда оног доба за ово дело. Иначе, по овој књизи је снимљен филм и 1981. године.

Син пука - филм из 1981.

На његов књижевни рад утицали су многи књижевници, али је и он препознатљив у делима других. Утицао је на многе књижевнике и њихов рад, остајао им је у сећању, посебно по реалистичком методу писања који је јасно истакнут у његовом делу. Један од оних на које је утицао јесте и Васа Павковић, наш књижевник и књижевни критичар из Панчева. У једном Политикином забавнику у рубрици „Писци се поверавају Забавнику” сетио се књига  које су му промениле свет. Занимљив је тај чланак „Једанаест величанствених”. Можеш га прочитати у целости, а овде је само први у низу и наравно, односи се на ову књигу:

То је прва књига са којом сам се срео у малој библиотеци свог оца. На скромној сивкастој корици видео се дечак који у шињелу, испод шлема с петокраком, с пушком у руци, одлучно, погрбљен корача напред. Отац ми је прочитавао илустрована поглавља, из слика и текста сазнавао сам како су једно руско сироче присвојили црвеноармејци да би постало њихова маскота у праведној борби с хитлеровцима.

Не верујем да ћеш читати овај роман на руском језику 🙂

Идеално решење је да одеш до наше школске библиотеке и – узмеш књигу. Као што већ рекох, препусти се овом занимљивом роману, уживај у њему, али и учи. Један је живот!

срце

Advertisements

2 реаговања to “СИН ПУКА – Валентин Катајев”

  1. Маја Радоман Цветићанин 23. јануара 2014. у 18:19 #

    Дивна препорука, која дира у душу и мислим да ће и наше мале савремене другаре потакнути да посегну за овом књигом и уплове у живот! Хвала, Силви! 🙂

  2. Силвана 24. јануара 2014. у 08:23 #

    И ја се надам 🙂

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: