ОНО ВРЕМЕ – Градимир Стојковић

20 авг

Твоја наставница 🙂

________________________________________________________________________________

Још једно дуго и топло лето је већ за нама. Још који дан, па у нове радне победе.

Веровали или не, пред вама ће ускоро бити неки нови свет, свет одраслих, коме толико тежите. И не слутите да ћете врло брзо, пре него што сањате, почети да причате о „оном времену”, времену безбрижном, насмејаном… и давно прошлом.

Пре или касније се сви нађу на том путу. Разлика је само једна: неки забележе неке догађаје, у речи преточе своје доживљаје, и тако их сачувају од предстојећег времена. Управо је то учинио и Градимир Стојковић. Написао је 12 приповедака и сачувао своје „оно време”, или наше, или ваше, или било чије. Дванаест приповедака ће вам улепшати последње дане распуста. Уједно ће вам отворити неке нове видике. Неке ће сигурно подстаћи на размишљање на оно што је пред њима и оно што вреди запамтити. Наслови и нису много важни. Свако има право да наслови своје догодовштине вредне памћења онако како то жели. Наш писац је одабрао неке догађаје и насловио их овако:

  • Тричарије
  • Старац, дечак и река
  • Једноставније не може бити
  • Обећање
  • Издајице
  • Чудна
  • Учинила је што је наумила
  • Девојчица која је схватила
  • Годину после
  • Трка пужева
  • Саставни део живота
  • Citroen DX-21

И на крају је написао – И на крају”.

Само делић:

Четврт века… кад ли је пре прошло? Који смо то свет мењали и како смо га променили?

Хајде, на страну та шашкаста маштања, то неуморно расипање времена и траћење живота – не осетиш, човече, како се проклети свет мења и ти с њим, ти у њему. Чак ти ни огледало не помаже. Гледаш своју цењену њушку свакога јутра и, свесно или не, мењаш сопствени лик само толико колико теби одговара. А онда дође дан када ти неки безначајни  балавац гурне прст у око и тек тада схватиш да је прошло четврт века само од о н о г  времена, и да си загазио у пету банку, и да си побуђавио, а свет се променио без твог утицаја, и још горе: променио је свет тебе… еј, туго!

Оно време

Наравно, ти сада не верујеш у ове речи. Звуче ти тако далеко, немогуће, непојмљиво. И само у једном трену схватиш да је свако словце жива истина… До тог трена стварај своје време, успомене које ће те увесељавати и подсећати на једно дете које је некада сањало. И стварало…

Оно време

Шта још рећи о овим причама из „оног времена”?!

Можда је то најбоље срочио Драгомир Ћулафић давне 1997. године.

Времеплов капетана Градимира Стојковића

Градимира Стојковића већ дуже од једне деценије бије глас да је „најпопуларнији писац”, уз то још и „најподеранији хајдук”. И, збиља, његове књиге у библиотекама су лако препознатљиве, као да никада нису биле нове, увек исто искрзане, савијене, изломљене, а кад отворите књигу, испадне по који лист, као да сте затресли јесење стабло. Његове књиге не пате од усамљености, једни их враћају, други их одмах односе, оне, у ствари, не станују у библиотеци. А онај који их врати, обично пита, као дете коме су се усладили колачи, има ли још. А Градимир Стојковић је благодарна душа, зна он добро шта деца и млади воле, па седне и напише нову књигу. Свеједно да ли је то роман, збирка песама или прича. Свуда је он један Градимир Стојковић, јасан, читак и питак, занимљив, узбудљив, писац који зна да нема приче без приче, који уме као нико да вас заголица, помази, засмеје, али и уозбиљи, зачуди, да вас натера и да поцрвените, он, једноставно, не воли оне што даве, досађују и гњаве, на страни је дечјих слобода и увек „гласа за љубав”.

Градимир Стојковић

И после толико добрих, најчитанијих и награђиваних романа и књига песама, ево први пут се јавља добром књигом кратких прича, коју је насловио „Оно време”. Као и романом „Копао сам дубок зденац” и овом књигом прича Градимир Стојковић се враћа у „оно време”, успевајући да га својом занимљивошћу, богатством разноврсних мотива, лепршавим дијалозима, приповедачким умећем, својственим само њему, дочара и приближи савременом младом читаоцу, знатижељнику. „Оно време” јесте намењено у првом реду вама, девојчицама и дечацима, тинејџерима, али и оним мало старијим, или нешто више старијим, јер вам ове приче причају, можда, баш они.

Упознаћете у овој књизи нове Стојковићеве „хајдуке”: Питера, Васка, Тотоа, Лајоша, Макса… шипарице и балавице, ћурке и гуске, фрајере, једно детињство, младост, која је имала сличне или исте лепоте и проблеме и била исте битке, љубавне и друге, на мало друкчији или баш на исти начин као и ви данас.

Иако издвојене као целине, свака за себе, ове приче су, ипак, међу собом повезане и толико блиске, да се читају у једном даху.

„Оно време” је ваше. Крените у времеплов за чувеним капетаном Градимиром Стојковићем.

4

Имаш још времена до почетка нове школске године.

Прошетај се до школе или до неке друге библиотеке.

Улепшај себи једно после подне овим дивним причама.

А онда се присети свих догађаја које би радо да поделиш са другима.

Изненадићеш се 🙂

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: