ПОКОНДИРЕНА ТИКВА – Јован Стерија Поповић

10 јул

Дејан 8/3

(шк. 2012/2013.)

Покондирена тиква

Јован Стерија Поповић

(1806-1856)

На једном од часова у седмом разреду анализирали смо одломак из ове комедије. Обећао сам себи да ћу је кад-тад прочитати. И дошло је то време 🙂

Тада сам запамтио да је Стерија у својим комедијама исмевао и критиковао људе и појаве које је знао и виђао у родном Вршцу на почетку 19. века. Питао сам се да ли су људи и данас такви, поготово што сам се сетио да познајем неколико Фема. Посебно их има међу мојим вршњакињама. Много сам ситуација описаних у овој комедији од три чина препознао и међу људима у свом окружењу.  То је један од разлога што сам одлучио да прочитам цело дело.  Поред Феме, о којој смо причали на часовима, упознао сам боље Фемину ћерку Евицу и њеног вереника Василија. Занимљив ми је био и Митар, Фемин брат. Упознао сам и, како каже Стерија за њих, чанколизе Сару и филозофа Ружића. Нису ми се допали, а верујем да неће ни вама. Нажалост, њихове особине се могу препознати и дан-данас. Од споредних ликова упознао сам служавку Анчицу и шегрта Јована. Највећи утисак је на мене ипак оставила Фема. На крају крајева, она и јесте главни лик ове комедије. Она је ‘покондирена тиква’ о којој ће се причати док је света и века. Проста је и ограничена удовица која је дошла до нешто пара. Решила је да промени начин живота. Ни мање ни више, решила је да постане отмена. Некако је дирљиво колико она презире све што је до тада чинило њен живот. Стиди се што је мајсторица, жена опанчара. Иде толико далеко да забрањује Јовану и Анчици да јој се тако обраћају. Чак обећава Анчици да ће јој платити сваки пут кад јој се обрати са ‘милостива госпођо’. Шегрта Јована претвара у лакеја и мења му име у Јохан. Своју ћерку одговара од рада јер сматра да је рад за обичне смртнике. Тражи од ње да прати моду и да се шминка. Више јој и Василије не одговара за зета већ би ћерку да уда за филозофа Ружића. За њега има веееелике препоруке 🙂 Можете већ замислити ко јој га препоручује. Фемина најбоља пријатељица – Сара. Испоставља се да је Ружић лажни филозоф и песник. Њега је тешко разумети јер користи славеносрпски језик не би ли оставио утисак ученог човека. Пошто се њему Евица не допада, Сара долази до сјајне идеје. Предлаже  да се ожени – Фемом. Разлог је већ познат. Због пара. Поклања му кутију за пиће или цигарете, такозвану бурмутицу. Кад – изненађење! У њој је њена ћерка склонила Василијев лоз. Већ претпостављате да је реч о добитничком лозу на лутрији.

Мислим да вам је јасно да треба да прочитате целу комедију, а не само одломак који је по плану и програму у школи. Сви ови ликови постоје и данас. Не верујем да не познајете ниједну особу која наликује Феми или Ружићу. Дошло је неко чудно време! Важније је оно што је неко обукао него каква је особа. Међу дечацима то и није тако изражено, али су девојчице неуморне. Стално заглеђују свакога од главе до пете. Гардероба и изглед су им највећа брига на свету. Питам се да ли стварно верују у то или морају да верују како се не би разликовале од других.

слика

Прочитајте целу књигу!

И не брините се!

Књига се ипак завршава како треба. Па не би била комедија да нема срећан крај 🙂 Све се ипак лепо завршило захваљујући Митру, Фемином брату. Истом оном Митру кога се Фема толико стидела. Успео је да одврати Фему од удаје тако што јој је обећао да ће је одвести у Париз. Пристала је тек кад је чула да тамо жене могу да имају, како јој је рекао, и по три мужа. Али јој је поставио услов. Фема ће морати три године да живи простим животом. Крај је, као што рекох, срећан. И за Евицу и Василија, али и за Јована и Анчицу. Чисто да знате, и они ће се венчати.

У овој комедији је писац кроз лик Феме показао шта новац може учинити једној породици. Свака реч је у овом делу на свом месту. Најсмешнији су дијалози у којима учествује Фема. Пошто зна да мора знати страни језик, и она га је преко ноћи научила.  Погрешно изговара француске речи. Смешно је и то што њеном носу сада све смрди. И сви јој смрде, чак и рођени брат. Уствари, смешна је она… Насмејаће вас и Ружић. Ни сам не зна шта прича изигравајући песника и филозофа. Немојте да дозволите да вас збуне речи које се користе у Банату. Лако ћете их разумети.

У сваком случају, схватили сте да ову књигу треба прочитати. Док сам је читао, мислио сам да је писац видовит. Како је могао да зна да ће и у будућности бити Фема, Ружића, Сара… Можда је њих одувек било. Нажалост, не верујем да ће их нестати.

Дејан 8/3

(шк. 2012/2013.)

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: