СЛУЧАЈ НА СТАНИЦИ СКАЛБА – Сергеј Иванов

30 јун

Стефан Ј. 6/2

(шк. 2012/2013.)

_________________________________________________________________________________

Једног дана сам ушао у нашу школску библиотеку. Надао сам се да ћу пронаћи књигу која ће ми се свиђати. Нисам желео неку књигу у којој су главни ликови измишљени дечји јунаци. Хтео сам неку озбиљнију. Пажњу ми је привукла ова књига због имена аутора. Помислио сам да је аутор неки руски политичар који се често појављује на телевизији. Задивило ме је то што има времена да пише књиге за децу. Врло брзо сам схватио да је аутор неко сасвим други. Сергеј Иванов, руски писац за децу и сценариста, рођен је 17. јула 1941. године, а умро је 4. децембра 1999. године. Нисам много тога пронашао на интернету о њему, али ако вас баш занима, можете видети чланак о њему на руском језику. Нешто ћете сигурно разумети. Када сам у Предговору видео да се бавио многим пословима, сетио сам се да нам је наставница причала о животу Марка Твена. И он се бавио многим пословима, а данас је упамћен као писац. Жао ми је што Сергеј Иванов није толико познат. Верујем да је познат у Русији.

Књига ми је привукла пажњу, мада признајем да понешто нисам баш најбоље разумео. Размишљао сам о томе шта бих могао да вам напишем о овој књизи, а да то звучи подстицајно како бисте и ви прочитали овај роман. Одлучио сам да вам представим поговор. Све потребне информације ће сазнати из њега, а на вама је да размислите колико је важно размислити о сваком свом поступку. Нажалост, често се деси да вас нека обична идеја увуче у беспотребан проблем. Прочитајте поговор, па одлучите сами.

Случај на станици Скалба

ПОГОВОР 

Пре него што је постао писац, Сергеј Иванов (рођен је 1941. године у Москви) окушао се у разним занимањима и професијама. Био је пастир, морнар северне флоте, пољопривредни радник, тесар, а затим је је завршио педагошки факултет и неколико година радио као наставник.

Ван свих очекивања постао је уредник у лингвистичком часопису „Руски говор” и почео да пише критичке есеје, песме, приповетке и романе за децу. Већ првим својим делима осваја младе читаоце и критичаре и добија низ књижевних награда као што су награде „Аркадије Гајдар”, „Лав Касиљ” и Државна премија РСФСР.

До сада је написао око четрдесет књига за децу и омладину. Од романа за децу и омладину најпознатији су муТринаеста година живота” и „Случај на станици Скалба”. Дела су му превођена на многе стране језике. 

Тринаест година живота

Оно што знамо о Сергеју Иванову даје нам право да кажемо да је за место радње романа Случај на станици Скалба узео подмосковско насеље Скалба у коме је живео у детињству и раној младости и где и сада, углавном, живи и пише. Време радње је садашње, са веома оштро постављеним проблемима совјетских малолетника, њиховог развоја у савременом друштву и начинима да сами реше своје проблеме. Роман је објављен у Москви 1987. године,у време гласности и перестројке, јер се тек тада могао појавити с обзиром на тему. За овај роман Иванов је добио награду читалачке публике.

Случај на станици Скалба можемо по жанру да сврстамо у детективске романе, али је ауторова идеја много шира. Свет деце  и свет одраслих преплићу се у роману кроз личности  повезане истом радњом.

Писац за себе каже да никада није био ни детектив, ни преступник, али су његови ликови и једних и других тако верно и зналачки описани да неко, можда, ни би поверовао у ову његову изјаву. У сваком случају, види се да је писац добро проучио материјале из судске праксе и совјетске штампе у којој се, у последње време, често поставља питање који су разлози за гурање у злочин савременог совјетског адолесцента.

То што у руке троје деце, шеснаестогодишњака, сасвим случајно доспева оружје које у њима побуђује жељу да испробају своју храброст пресрећући последњег путника касног вота, са револвером без метака, пре би се могло назвати авантуром. Међутим, из ове ‘авантуре’ развиће се прави злочин када овај револвер доспе у руке правог преступника с одређеним циљем – оружаном пљачком.

Дечаци Славка и Демин, и њихова другарица Аљона  нису преступници у правом смислу те речи. Па ипак, сви троје су повезани истим личним проблемима. Промене у односима у породици, равнодушност и отуђеност родитеља од своје деце изазивају у њима осветољубивост. Свако од њих троје има своје разлоге и оправдање што су сурови према другима. Славка и Аљона су деца имућних родитеља, а Демин припада класи сиромашних. Међутим, сви троје осећају мржњу према деци „богатих”. Антагонизам између ове две ‘класе’ све је израженији код омладине која на свој начин покушава да реши те проблеме.

Не, преступници нису ни они, ни Глебов – последњи путник касног воза који, бранећи се, рањава нападача с празним револвером, да би на крају романа постао жртва правог злочинца.

Револвер, „главно лице радње”, најзад доспева у руке истинског преступника Виталија Свинцова, незваничног лидера хулиганске групе са отвореним профашистичким идејама, чији се чланови одликују суровошћу и израженом жељом за суперменством. А затим се појављује и Градус, прави лопов и злочинац, који ће употребити тај револвер са мецима које ће израдити Свинцов.

Тако нас писац из невине авантуре води постепено у прави злочин. Остаје само велико питање: зашто је све то тако? И ко је крив?

Роман се одликује занимљивом, напетом фабулом, свежином језика, дечијим, омладинским, полицијским и лоповским жаргонима.

Најзад, млади читаоци ће сами донети свој суд о делу које смо покушали да им приближимо овим преводом.

Милица Глумац Радновић

Случај на станици Скалба

Занимало ме је да ли ова станица и даље постоји у Москви. Нисам ништа нашао о томе на интернету. Ако случајно сазнате, рећи ћете ми. Видео сам на руској Википедији да постоји река Скалба у Русији, близу Москве.

Можда ће и вас, као што је мене, заинтересовати шта значи реч ‘перестројка’. Да не бисте тражили, одмах видите значење ове речи на српској Википедији.

Чисто да знате, овај роман је објављен 1987. године.

Случај на станици Скалба (1987)

Овај роман бих вам препоручио јер је јако поучан, посебно у тинејџерском добу. Утицај лошег друштва, непромишљеност и доказивање храбрости могу из обичне невине авантуре и дечије лудости одвести у прави злочин. Онда је, као и у овом роману, касно запитати се зашто је све то тако и ко је крив. О књизи на интернету такође нисам нашао нешто посебно. Нашао сам многе странице на којима се налази овај роман, али је на руском језику. И да је преведен, не бих вам саветовао да га тако читате. Не верујем да бисте је могли доживети на прави начин.

Док идете по књигу, сетите се шта сте све занимљиво сазнали о Москви, главном граду Русије:

Стефан Ј. 6/2

(шк. 2012/2013.)

 

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: