БОРАНИЈАШИ – Васка Јукић Марјановић

29 јун

В. А. 6/2

(шк. 2012/2013.)

Како сам дошао до књиге

Морао сам. Желео сам тројку из српског језика, а нисам се довољно потрудио. Наставница је инсистирала да се прочита и анализира књига по избору. Мислио сам да је то скроз безвезна идеја, али сам много желео ту тројку. Отишао сам у школску библиотеку и тражио од библиотекара нешто ‘згодно’ за читање. Препоручио ми је неку збирку песама. Деловала је ‘згодно’, али… Наставница је сматрала да не могу на прави начин анализирати поезију, јер нисам, као што сам већ написао, довољно учио и знао. Опет сам се нашао у школској библиотеци. Други пут за недељу дана, и дуже 😦 Библиотекар ми је препоручио неколико књига. Једна од њих је била и ова. Привукао ме је наслов. Асоцирао ме је на боранију, једно од ретких јела које не волим. Тако се нашла књига у мојим рукама.

Боранијаши

Нешто мало о писцу

Наставници сам рекао коју ћу књигу читати. Прихватила је то. Испричала ми је да је ауторку ове књиге лично знала и да је она неколико пута долазила у нашу школу. Од наставнице сам сазнао да је ауторка умрла прошле године. Та информација ме је растужила. Досад су ми писци били тамо неки људи који су некада живели у неком граду, у некој земљи. Одједном је за мене Васка Јукић Марјановић постала тако жива. Као да сам тек тог момента схватио да су писци људи од крви и меса који су радили у животу оно што су волели. И својим делима живе и даље. Можда сам некада срео Васку Јукић Марјановић, а нисам ни сањао да је она написала многе књиге. Рођена је 1935. године у Вуковару. Била је позоришна глумица и редитељ. Књижевним радом за децу и одрасле бавила се више од 20 година. Прочитао сам да је, између осталог, објавила и две сатиричне књиге „Адам је крив” и „Мртва природа”. За ову другу књигу је добила награду загребачког „Вјесника”.

Нешто мало о делу

Радња овог дела почиње на железничкој станици. У току је летњи распуст и родитељи су испраћали своју децу на добровољан одлазак у бригаду.

железничка станица некад

Овај опис ми је био занимљив, мада ми није баш било јасно где та деца иду. Кренули су, али се воз покварио. На свакој станици су стајали скоро по пола сата јер су морали да проверавају у ком је стању воз. Возу није било помоћи. Стао је.

чекање

Сунце је упекло. Путници су тражили хладовину испод једног дрвета, али им оно није баш много помогло. Чули су како машиновођа прича са својим колегама да је квар прилично велики и да морају да чекају помоћ. Тада сам упознао једног од главних ликова, малог Гргу. И он је чуо што и остали. За разлику од других дечака, он је имао идеју и то ме посебно одушевило. Сетио се пречице која води до штаба. Отрчао је и ником се није јавио. Нисам размишљао о томе што је отишао без знања других. Само сам размишљао о томе колико је сналажљив.  Међутим, сви су га тражили, али њега није било. Тада сам схватио колико није размишљао о последицама своје идеје. На сву срећу, све се лепо завршило. Вратио се жив и здрав и довео два мајстора који је требало да поправе воз. Иако је погрешио, растужило ме је кад сам прочитао да му је вођа Воја рекао да ће на следећој станици бити враћен кући. И ја сам се, као и Грга, понадао да Воја само жели да га заплаши. Међутим, када су стигли до станице, Воја је рекао Маратонцу да одведе Гргу кући. Грга, наравно, то није желео. Није желео да га врате кући као најгорег. Рекао је Маратонцу да му деда живи одмах ту, у близини, и лукаво га је наговорио да га остави код деде. Договор је пао. Међутим, када је Маратонац ујутру пошао на станицу, Грга је узео коња од дедеи одјахао до штаба. Тамо су га сви чудно гледали. Рекли су му да сиђе са коња. Рекао им је да неће моћи опет да се попне на коња ако сиђе и ако га не приме назад у бригаду. Воја му је рекао да призна одакле му коњ, а најважније, да каже да га није украо. Грга је рекао да му је коња дао деда. Нису му веровали па су позвали деду. Деда је нашао поруку коју му је оставио Грга. У поруци је писало да је отишао у бригаду и да дође по коња. Деди је поштар донео телефон и рекао је да га тражи неки генерал. Наравно, питање се тицало несталог коња, тачније, да ли је стварно дао Грги коња. Деда је морао да слаже и рекао је да јесте. Изненадило ме је што је деда слагали, али сам се баш одушевио што се Грга вратио у бригаду.

Испричао сам мами шта сам прочитао у овој књизи. Мислио сам да је лепо што је Грга остао са својим другарима. Међутим, мојој мами се није допао тај део када је Грга самовољно, без знања одраслих, отишао. Разговарали смо на ту тему и закључио сам и сам да то није било лепо. Хвала Богу, све се завршило како треба, али ко зна шта је све могло да се деси…

пруга

Још један део овог романа је оставио на мене утисак. Једне ноћи су се два друга, Стефан и Максимо, враћали у собу. Када су ушли у собу, видели су да је Стефанова пиџама напуњена сламом, а да је у њу стављена птица. Другари су га задиркивали зато што је био буржуј и зато што су се његови родитељи обогатили у рату. Први пут сам чуо да неко може бити буржуј. Мислио сам да је буржоазија биле ко зна кад и ко зна где. Мама ми је објаснила да су буржуји богати људи. И даље ми није јасно зашто су задиркивали Стефана. Па и ја имам другове чији су родитељи имућни. Те другаре не задиркујемо. И не причамо о томе. И Максима су задиркивали. Њега су задиркивали зато што није хтео да подели храну за осталом деце. То ми је већ јасно. И ми задиркујемо ону децу која су себична и не желе да поделе нешто са другом децом или да помогну некоме када су у могућности да то учине. Ипак ми је било жао Стефана и Максима. Нису то задиркивање више могли да поднесу. Одлучили су да побегну. Ишли су шумом, а најтеже су им пале мушице. Толико их је било да су решили да се уваљају у блато како их мушице не би нападале. И даље су ишли шумом и било им је много хладно. Када су дошли до обале Дунава, наишли су на један летњиковац. Стефан није смео да уђе, али га је Максим некако наговорио.У летњиковцу су преспавали. Дечаци су кренули да их траже. Када су их коначно нашли, сви су се помирили и тако се завршио овај део који је на мене оставио велики утисак.

Укратко сам вам испричао како сам ја доживео ово дело. Издвојио сам делове који су оставили највећи утисак на мене јер сам из њих много тога научио.

Кратка анализа дела

  • Књижевни род: епика
  • Књижевна врста: дечји роман

Тема дела је дечја упорност у остваривању својих жеља које одрасли, али и друга деца, често не разумеју.

Идеја је ауторкина жеља да покаже читаоцима да се све може постићи када је неко довољно упоран, али је истакла и другарство без кога би свачији живот био празан.

Научио сам да је јако важно веровати у себе и да се само тако може остварити нека жеља. Упорност је једна од најважнијих особина коју свако треба да негује.

Мој омиљени лик је Грга. Допада ми се зато што је испао најхрабрији дечак у бригади. Био је упоран, а притом и сналажљив и добродушан.

Препоручујем ово дело

Овај кратки роман препоручујем свим својим другарима. Треба да га прочитају зато што ће мало озбиљније размишљати о неким стварима о којима обично не размишљамо. Или бар не причамо о њима. Мислим да о другарству довољно знамо, али да не знамо довољно о упорности. Нама су најважније наше жеље, али притом желимо да се оне остваре саме, без нашег труда. Захваљујући овој књизи, схватио сам да се жеље не остварују преко ноћи. Искрено вам кажем да не верујем да ћу наставити са читањем књига. Нисам довољно стрпљив за то. Ова књига ми је била занимљива, али не мислим да је читање нешто у чему бих ја баш уживао. У седмом разреду ћу редовније испуњавати своје обавезе. Тројку ћу добити и ако мало више учим. У сваком случају, драги моји другари, прочитајте ову књигу. Или било коју другу. Ипак сам био у неком новом свету, са неком децом која нису као ми. Сазнао сам много тога о деци која су живела у неком другом времену и мислим да је то довољно занимљиво. Још једна корисна ствар: моћи ћу и ја са неким другарима који воле да читају да причам о прочитаној књизи 🙂

На крају желим да се захвалим библиотекару што ми је помогао да дођем до књиге која ми је привукла пажњу. Захвалио бих се и наставници која је инсистирала да прочитам бар једну књигу за вишу оцену. Ипак, највише бих се захвалио мами која ми је помогла да анализирам књигу 🙂

В. А. 6/2

(шк. 2012/2013.)

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: