АРТУР И ЗАБРАЊЕНИ ГРАД – Лик Бесон

26 јун

Аутор ове занимљиве књиге је Лик Бесон. Познатији је по филмовима, али су му и књиге занимљиве; бар је ова занимљива.

Лик Бесон

Одлучио сам да вам што детаљније испричам о чему се ради у овом роману. Сигуран сам да ћете се ипак одлучити да прочитате ову књигу јер је стара истина да вам нико не може препричати неку књигу тако да имате утисак као да сте је и сами читали. Ипак бих покушао, али са надом да ћемо после летњег распуста разговарати о овој књизи.

Пре него што почнем са препричавањем и анализом књиге, препоручио бих вам да баците поглед у књигу или да је прочитате на француском 🙂 Сложићете се да је ипак најбоље да дођете до књиге и да уживате у читању ‘праве’ књиге.

Артур и забрањени град

Увод (експозиција): Артур и забрањени град

У овом роману се говори о дечаку Артуру, принцези Селенији и њеном брату Бетамешу. У првом плану је њихова потрага за Артуровим дедом и спасавању градића Минимоја. У првом поглављу писац нас полако уводи у причу о дечаку Артуру који се изгубио у башти, баш као и његов деда пре четири године. Принцеза Селенија и њен брат Бетамеш крећу у град Некрополис са намером да убију Малтазара. Њихова авантура је веома сликовито описана и испреплетена је љубавном причом између Артура и Селеније. Вероватно већ знате да овај роман има срећан крај, јер Артур коначно проналази свог деду Арчибалда, а принцеза успева да ослободи свој народ од злог Малтазара. Ако и не знате, то је врло логична претпоставка 🙂

Заплет: Селенија и Артур

Одмах на почетку нам писац представља слику Артурове баке која се брине за унука јер је нестао у башти. Писац нам верно описује бакину патњу, љубав и бригу за унука. Док она размишља, на вратима се појављују Артурови родитељи. Његов отац је недовољно паметан, а мајка је жељна пажње свога мужа. Ни једног тренутка нисам стекао утисак да су забринути због дечаковог нестанка. Једино што их интересује јесте благо које је закопано у башти. Када су родитељи чули бакину причу о закопаним рубинима, целу ноћ су прекопавали башту. Писац нам ту прекида причу о њима и почиње да нам прича о Артуру, Селенији и Бетамешу. У најудаљенијем делу баште налази се зид, а у зиду се налази пукотина кроз коју се спуштају јунаци овог романа. Дечак Артур смањен је на свега два милиметра. Његови другари и он крећу у потрагу за Артуровим дедом и градом Некрополис. Принцеза Селенија је лепа као богиња. Краси је невини осмех као у неке бебе. Одликује је јак карактер, али се стиче утисак да је некако без емоција. Дечак Артур, омамаљен том лепотом, заљубљен је у њу до ушију. Бетамеш, Селенијин брат, приказан је као изузетно лењ и незаинтересован за било шта, али се види да је изразито добродушан. Стално се расправља са сестром, што није ништа чудно јер су потпуно различити. Селенија већ годинама тражи свог принца, али јој ниједан не одговара. Разлог је јасан. Она тражи савршенство. Када је то Артур чуо, изненада се охрабрио и решио је да јој призна своју љубав. Међутим, са Селенијом ништа није лако. Пожелела је да тестира његова осећања. Подвргла га је тесту поверења. Упитала га је да ли је спреман да дâ свој живот због љубави према њој. Артур, наравно, одговара потврдно. Селенија му наређује да се помери уназад. Артур тако и учини. Онда му она рече да иде још мало назад и још мало и… Артур изненада упаде у провалију. Селенији је било веома жао јер је баш заволела тог дечака. О њему говори све најлепше, алиНије видела да се Артур спасао јер је упао у паукову мрежу. Када је видела да се спасао и да је чуо како о њему говори све најлепше, силно се наљутила. Ту нам писац показује стварни принцезин карактер. Јасно се види да је она веома осећајна и да гаји најлепша осећања према Артуру. Артур не успева да се извуче из паукове мреже, али бесна Селенија не жели да му помогне. Џиновски паук је ишао према Артуру, али Селенија и даље није хтела да му помогне јер је била бесна због тога што је открила своју љубав. Он ју је упорно молио за помоћ. Селенија на крају пристаје да му помогне. Писац на веома комичан начин описује борбу са пауком. Наиме, Селенија је пришла пауку и залепила му шамарчину. Сви су били у чуду. На крају, она је затражила од брата лизалицу и ставила је пауку у уста. Паук је одушевљено почео да сиса лизалицу. Писац нам овде говори о принцезиној храбрости и сналажљивости. Потом се њих троје попеше на паука и кренуше према граду Некрополису.

Врхунац (кулминација): Град Некрополис

Кроз пето поглавље писац нам даље ређа догађаје из града Некрополиса и описује нам сусрет између принцезе Селеније и злог Малтазара. Одједном се пред јунацима овог романа појављује камени тунел, а пукотина која се налази у тунелу води у понор. Паук им је направио нит и они су се успешно спустили кроз тунел. Ходници су били тамни и влажни и некако застрашујући, али они нису одустајали од свог наума. У овом делу писац нас враћа на дешавања у башти. Артуров отац је и даље у рупи у потрази за рубинима, али га умор савладава и он све спорије копа. Артурова мајка му доноси хладну воду, али пошто не види без наочара, саплиће се и сва вода се сјури на бесног Артуровог оца. То је још један веома комичан део овог романа. Писац нас даље враћа на Артура, Селенију и Бетамеша. Они су најзад стигли у град Некрополис. У Некрополису затичу гомилу света и шаренила. Све је тако живо. Као да нису били метар испод земље. Испред њих се простире огромна пијаца и место за трговину. Мали барови су постављени изнад тезги. На висини се налазе осматрачнице. Надзор је непрестан. Ту тржницу је развио зли Малтазар, Принц таме који се обогатио пљачкама. У овом делу нам писац само наговештава злодела која је Малтазар спровео. Нешто више о његовом карактеру и поступцима писац ће нам рећи у следећем поглављу. Враћамо се на пијацу и видимо како Артур налеће на један стуб. У ствари, да будем прецизнији, на два стуба. Погледао је горе и видео је да су то заправо ноге неког створења. Био је то велики и веома осетљив Аспаргето. Артур се још није опоравио од тог догађаја кад угледа дебеле крзнене животиње са малом главом и десетину ногу. То су били Булагири. Они су били стручњаци за полирање перли. Одједном, Бетамеш ускликну од среће. Угледао је раторсице са сирупом. То је била маса од траве познате по имену месечарка, млека, јаја, лешника и сирупа од ружа. Артуру се учинило да је реч о веома укусном колачу. Ставио га је у уста и почео да жваће. Између два залогаја упита Бетамеша чија су јаја у колачу. Добио је тотално неочекиван одговор. Од гусенице. Артуру се смучило и пљунуо је залогај. То је још један од смешних делова у овом роману. Слободно се може рећи да нам је писац дивно дочарао пијачни дан у занимљивом граду Некрополису.

  Артур и Бетамеш

Преокрет (обрт) (перипетија): Сусрет са Малтазаром

Изненада је Селенија повукла Артура за раме. Наша три јунака улетела су у један бутик како би избегли патролу сеида. Није тешко погодити да су сеиди били Малтазарови војници. Срећом по њих, сеиди су отишли на другу страну. Дружина је кренула према Малтазаревој палати. На самом улазу видели су цео товар хране која је стизала код Малтазара осам пута на дан. Од све те хране Малтазар би пробао само мало, а остатак баца. Бацајући толику храну, показује своју моћи силу. Одједном Селенија рече Артуру да даље мора сама како би се суочила са Малтазаром, а да он оде да потражи свог деду и изгубљено благо. Овде писац описује дирљив растанак њих двоје. Овај растанак је прожет најдивнијим осећањима. Селенија га је неочекивано пољубила. За Артура је тада време стало. Никада се није тако осећао. Могао је да полети.

Артур и Селенија

Онда му Селенија рече да сада он има све њене моћи. По њиховим правилима, Селенија и Артур су сада били венчани. После тога је Селенија отишла. Двојица дечака се окренуше и нађоше се лицем у лице са двадесетак сеида, окупљених око свог вође, грозног Даркоса, сина злог Малтазара. Заробише их и бацише у тамницу. За то време Селенија је трчала ходницима палате у потрази за Малтазаром. Трчећи кроз ходнике и тунеле, Селенија одједном угледа неку издужену прилику. То је могао бити само зли Малтазар! Селенија стисну свој мач и замахну њиме, али је промашила. Заледила се од страха. Чула је веома груб и дубок глас. Та прилика се изненада окренула и Селенија је имала шта да види. То је била права ходајућа наказа. Труло тело са пуно гнојних чирева по себи. Селенија је била убеђена да су га богови казнили зато што је издао свој народ. Малтазар је раније био леп и снажан принц, али су га каснији догађаји довели до његовог садашњег изгледа. Пре много година у селу Минимоја је нестало воде и наступила је велика суша. Малтазар је био изабран да са неколицином војника нађе и донесе воду у село. На том путу наилазио је на многе препреке и једва је извукао живу главу, али се у село вратио са водом. За њих је он био велики јунак. У овом делу писац нам описује две верзије тог догађаја. Селенијину и Малтазарову. Селенијина верзија је да се после повратка у село Малтазар пропио и да се пољубио са бубом отровњачом која му је на тај начин пренела отров. Према њеној верзији, он због ње данас тако изгледа. Малтазарова верзија је другачија. По његовој верзији се он разболео и сви његови суграђани су почели да га избегавају. Зато је морао да оде из села и да им се освети. Још у овом делу нам писац благо наговештава шта је истина и да је Селенијина прича једино тачна. Неочекивано им се придружује Малтазаров син Даркос. Веома је глуп. Одано је слушао све што му отац каже и ниједном му није пало на памет да размисли о томе што је чуо. Малтазар је запретио Селенији да ће видети патње свог народа пре него што умре. Свом сину наређује да је одведе у тамницу. Артур и Бетамеш су већ били у њој и смишљали су како да се одатле избаве. Баш тада Артур препознаје глас свог деде. Када су се угледали, њиховој срећи није било краја. Деда га је одмах питао за бабу и за кућу и за башту. Уствари, није знао шта пре да га пита. Писац је њихов сусрет веома дирљиво описао. У свакој речи се види љубав између њих двојице. Онда им деда рече да их је он научио свему што знају. Његово дубоко уверење је било да их мора научити неку нову ствар како би добио да једе сваког дана. Није било важно коју нову ствар. Од кувања грашка до неких много сложенијих ствари. Изненада се отворише врата и сеиди угураше Селенију у тамницу. Одмах су почели да смишљају план како да се ослободе. Поново се отворише масивна врата и на њима се појави Даркос са поруком да их Малтазар чека у великој дворани.Следи прекрасан опис дворане. Била је задивљујуће величине. Са плафона су висиле две велике цистерне пуне воде. Малтазаров план је био да се сва та вода усмери ка селу Минимоја и да га поплави, а благо које је Артур тражио, почивало је на једној куполи. Сваки драги камен био је тежак неколико тона. Малтазар им рече да су слободни и да могу слободно да уђу у канализациону цев. Планирао је да пусти воду у ту цев и да се тако и они удаве. Селенија, Артур, деда и Бетамеш појурише кроз цев не би ли се што пре спасили. Неко време су трчали, али се уморише и седоше на земљу. Једини који није хтео да одустане био је Артур. Одједном му је синула спасоносна идеја. Његов дивни деда је седео на гуми његове прекрасне корвете коју му је бака поклонила за рођендан. На брзину оспособише корвету, навише механизам и најбрже што могаше кренуше кроз тунел. Иза њих се чуло хучање воде и чинило се да је вода веома близу. Пред сам улазак у село, корвета стаде. Сви изађоше и потрчаше до главне капије села. На вратима је стајао стражар који није хтео да их пусти, али краљ, Селенијин отац, у задњој секунди викну да их пусте унутра. Тако су се спасили и они и село. Мала група појури у собу за пребацивање. Први је ушао деда. Поздравио се са свима и окренуо прстен. Потом се бацио на стакло које га је прогутало. Након три превртања, деда Арчибалд се вратио у своју нормалну величину. ИЕто га у сопственом дворишту. Артур је био следећи. Једва се опростио од свих, али најтеже му је било да се опрости од Селеније. Селенија га је пољубила још једном и рекла му је да ће га чекати заувек. Артура је такође прогутало стакло и он се, као и његов деда нешто раније,нашао у башти.

Расплет: Повратак кући

Описан је сусрет Артура и његове мајке који је био веома дирљив. Пали су један другом у загрљај. На другом крају баште бака је водила Давидоа. Давидо је био кућепазитељ који је хтео да купи њихову кућу и башту јер је знао да је у башти закопано благо које је деда закопао када се вратио из Африке. Нажалост, заборавио је где га је закопао. Тај човек, Давидо, био је веома зао. Деда га је увео у салон и шапнуо Артуру да ће им сада бити потребно благо. Артуров задатак је био да пронађе благо, а дедин да за то време замајава злог Давидоа. За то време у Некрополису се одвијају последње припреме за ратни поход. Сеидски народ је одушевљено клицао Малтазару. Били су спремни да освоје све обећане земље. Одједном је цео трг био испуњен водом. Река која је јурила Артура и његове другаре излила се из корита. Сеиди су одмах почели да тону јер су им оклопи били тешки. Малтазар се попео на Мисик у намери да спаси. Чак је и свог сина Даркоса оставио да се удави. За то време Артур је у башти ослушкивао гргорење воде. Одједном, један предмет је засијао у мраку. То је био рубин. Успео је да обави задатак. Артур је пружио руку и ухватио чашу пуну рубина. Пажљиво је спустио чашу пуну рубина пред Арчибалда. Неочекивано, Давидо откопча сако и извади пиштољ. Хтео је да им отме то благо, али га је полиција у томе спречила. У последњем поглављу Артурова бака кува ручак. Сви су за столом, само Артура нема. Он је у дедином поткровљу. Радни сто је на свом месту, сваки предмет је ту. И књиге су ту. Отвара прозор и пушта лето да уђе у собу. Ништа није допрло до њега осим поветарца. Артур пољуби свој длан па дуну у њега. Тако је послао пољубац у жељеном правцу. Пољубац се спусти на Селенијин образ. Једна суза јој склизну низ образ...

Артур и забрањени град (француски)

Сада вероватно мислите да нема потребе да прочитате књигу. Ако то мислите, одлучили сте се за погрешну ствар. Књигу треба да прочитате јер ће вас одвести у један чудесни свет. Заборавићете у тренутку све што вас мучи и уживаћете у једном свету потпуно другачијем од оног што вас окружује. Као у великој бајци, добро ће победити зло, љубав ће надјачати мржњу, а ви ћете наћи начина да будете бољи, храбрији и одлучнији у својим замислима. Попут наших јунака, и ви ћете научити да је стрпљење, поред мудрости, најважније у животу.

Умало да заборавим. Погледајте званичну страну о Артуру. Биће вам занимљива, а и ваш француски ће бити много бољи 🙂

Филип Р. 6/1

(шк. 2012/2013.)

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: