ОВО ЈЕ НАЈСТРАШНИЈИ ДАН У МОМ ЖИВОТУ – Јасминка Петровић

25 јун

Александра Н. 6/2

(шк. 2012/2013.)

Наслов овог романчета, и лајтмотив књиге, сажима унутрашњи доживљај свих могућих ужаса и бламова који прете дечаку по имену Страхиња, петнаестогодишњаку кога уз малу матуру што се примиче, муче разноразне паклене муке одрастања, у породици и око ње. Како се један београдски петнаестогодишњак брани од домаћег хорора, свакојаких бламова, како се носи са фаталном љубављу према наставници српског, са татиним романсијерским покушајима, дугом косом и брадом, мамином бољком и часовима есперанта, и коју улогу у том бурлескном „билдунгсроман” имају један бицикл и једна Маша? Јасминка Петровић не жели да суди о поступцима свог малог протагонисте и лукаво га пушта да сам исповеда своје муке, у перо уместо на психијатријском каучу. Свако поглавље, дакле, личи на једну успелу терапеутску сеансу:

Земљо, отвори се. Овоме се нисам надао!

Оставите ме више на миру!

На дну дна. Само ми је још то фалило!

И све тако, са пуно уздаха и усклика, закључно с Потопом, све до ране јесени, омиљеног годишњег доба саме ауторке. Захваљујући овој срећној коинциденцији, ваљда, и роман се завршава слутњом, ако не хепиенда, онда помирења и хармоније, са светом и самим собом, пре свега, које крај пубертета евоцира. У овом случају, и уз незаборавне илустрације Добросава Боба Живковића 🙂

1

Књигу је написала Јасминка Петровић. Разумела сам наставницу да ћемо више о овој ауторки говорити у осмом разреду. У сваком случају вреди прочитати чланак о овој занимљивој књижевници у ‘Блицу’ намењеном женама. Баш је занимљив. Уживаћете 🙂

Да се вратим књизи…

Као што сте већ схватили, главни јунак је 15-годишњак по имену Страхиња. Живи у Београду, иде у школу и бави се свиме чиме се бави већина његових вршњака. По чему се разликује? Заљубио се у наставницу српског језика. Сваки пут када би му она пришла, он би пожелео да је ухвати за руку или пољуби. Бавили су се разним активностима, а једног дана су имали писмени задатак и грозну тему Моја породица”. Овај део ме је баш растужио. Знате, Страхиња није знао шта да пише. Разлог његовом нерасположењу крије се у томе што његова породица није била онаква какву је он желео. Мама му је била другачија од мама његових другара. Она је била од оних које, поред мужа, имају и девојку. Његов тата је по цео дан писао књиге. Вероватно је бежао од стварности 😦  Страхињина сестра Јелена је такође била другачија од других. Са својим дечком Томиславом стално је решавала некакве задатке из математике. Замислите! Шта је могао онда Страхиња да пише?! А морао је да напише задатак. Измислио је цели задатак. Све би било добро да друг није одао његову тајну. И то ми је неко другарство!

Занимљив је део у коме се описује Страхињина шетња Бранковим мостом. Замислите шта му се десило! Пришао му је један старији човек и замолио га за помоћ. Замислите шта је тражио од њега! Тражио је да му стави камење на руке и ноге како би се утопио. Срећом, стигла је ћерка тог човека. Била је до неба захвална Страхињи који је спречио њеног оца да оствари жељу. Одвела је Страхињу у своју кућу. Требало је да се упозна с њеном ћерком. Претпоставио је да је реч о некој ругоби. И шта је било? Наравно, Маша није била ругоба, а наш се Страхиња заљубио у ову дивну девојчицу из веома угледне породице. Уз љубав иду и први пољупци. Страхиња се у том смислу није разликовао од других дечака. Силно је желео да пољуби своју симпатију, али их је увек нешто спречавало.

љубав

Немојте мислити да се ситуација у његовом животу поправила. Нажалост, није. Стално су га нервирале особе у његовом окружењу, а предњачила је у томе нека баба Гвозденка Опачић. Замислите, прозивала га је за шприцеве ​​испод њеног прозора и оптуживала га је да је наркоман.

Сигурно вас занима како се развијала љубав између Страхиње и Маше. Шта да вам кажем?! Маша је морала да отпутује чак у Канаду. Ишла је код оца.

Драги моји другари, можете завирити у овај роман, али  то неће бити довољно. Пронађите га и прочитајте га! Нећете се покајати. Дружите се са децом која живе у другачијим околностима од ваших. Упоредите свој живот са њиховим, а онда размислите колико сте срећни.

Поред тих озбиљних размишљања, размислите о још једној и те како озбиљној теми. Погађате већ да је та тема – ЉУБАВ. Једна од најозбиљнијих тема у нашим годинама. Стварно не разумем Страхињину наставницу. Откуд јој само паде на памет онаква тема?!

Видимо се у седмом разреду уз неке нове књиге 🙂

Александра Н. 6/2

(шк. 2012/2013.)

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: