НЕВИДЉИВИ ВИЛИ – Апели

2 јун

Бошко 8/3

(шк. 2012/2013.)

______________________________________________________________________________

О писцу:

АпелиСимо Тапио Пупонен, познатији широм света по свом псеудониму Апели, фински је писац и новинар. Рођен је 23. 10. 1915. године у Куопију, у Финској. Више од десет година је имао сталну рубрику у једном листу.Од 1947. године објављивао је есеје, а затим и романе за децу, у којима је с хумором и иронијом описивао идилу варошица, откривајући у људима добро и зло. По неким од тих књига снимљени су филмови, за које је сам Апели написао сценарије. Умро је 11. 10. 1967. године у Хелисинкију, главном граду Финске.

Укратко о делу:

Дечак Вили живи у Вијугавом граду. Једног пролећног дана купио је у апотеци кесицу прашка за невидљивост. Захваљујући чудотворном прашку, Били ће стећи нове пријатеље, помоћи ће  многим суграђанима и поштено заслужити име – Вили, Дечак Целог Града.

„Невидљиви Вили”

У књизи се говори о малом граду по имену Вијугави Град. Толико је био мали да је дете млађе од десет година могло претрчати град са једног краја на други за само пет минута.

град

Тај мали дечак је управо дечак по имену Вили. Био је ниског раста. Његово лице било је уоквирено риђом косом, а око његовог носа су се непрестано играле пеге. Са једног брда спуштао се весело ка апотеци. Ушао је у апотеку и тражио чудотворни прашак за невидљивост. Када га је узео, није могао постати невидљив само ако га прогута, већ је морао да згази десном ногом палац леве ноге и каже: Кроза зид! Да би поново постао видљив, морао је да уради обрнуто.

Тако почињу Вилијеве авантуре.

Школска година се завршила и сва деца су отишла својим кућама, али не и Вили. Угледао је наставника, познатог међу децом као Зелембаћ. Наставник је ишао ка кући његове учитељице. Одлучио је да узме прашак и крене за њим. Ушао је у кућу своје учитељице. Наравно, радознало их је посматрао.

плес

Међутим, било му је досадно да их само посматра па их је почео голицати по ногама. Час Зелембаћа, час учитељицу. Они устадоше и кренуше у кухињу по кафу. Вили је пожелео да буде још занимљивије. Решио је да стави шпенадле на столицу јер је мислио да би било занимљиво да се Зелембаћ убоде када седне.

Међутим…

Зачу један глас: Не би требало то да радиш!

Вили се у тренутку уплаши и стане. Упита: Ко је то? Испред њега се створи апотекар и рече му: Ја сам. Не брини се, али не би било добро то да урадиш. Шта ако ту седне учитељица?Па, добро, у праву сте. И тако се Вили испричао са апотекаром. Утом дођоше учитељица и Зелембаћ држећи се за руке. Вили и апотекар одлучише да оду.

И тако су се даље низали догађаји док једног дана Вилију није нестао чудотворни прашак. Више га није било ни у апотеци.

Ту је био крај Вилијевим авантурама. 

О ликовима се нема шта пуно рећи. Вили је добар дечак, пристојног понашања, изузетно је дружељубив и духовит. Апотекар је гостопримљив. Он је добар човек који се такође врло пристојно понаша. Учитељица је јако умиљата и добра, али је заљубљиве природе… Наставник Зелембаћ је за ученике строг, али је и он заљубљиве природе…

Невидљиви Вили

Препоручујем књигу!

Ову књигу бих свима препоручио јер је пуна авантура. Мени је најдража баш из тог разлога. Књига је за ученике основне школе, али је могу читати сви који воле авантуре, онакве у каквима је учествовао Вили баш у овој књизи...

Завирите у књигу 🙂

Бошко 8/3

(шк. 2012/2013.)

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: