ШЕМПИ ТИ СМОПИ ДА ЛИМВО ТЕ – Ана Ђокић Понграшић

18 мај

Ива 6/1

(шк. 2012/2013.)

Наа Кићђо Грашићпан познатија је под именом Ана Ђокић Панграшић.Ана Ђокић Понграшић Рођена је не тако давне 1966. године у нашем главном граду. У овом лепом граду расла је, ишла у школу, играла се са другарицама, свирала клавир, скупљала салвете, хранила веверице на Калемегдану, возила се трамвајем, мувала се Кнез Михајловом и јела колаче по свим посластичарницама у граду. Када је порасла, одлучила је да обиђе цео свет. Спаковала је своје ствари и кренула на пут у Париз, али се стицајем околности, и то љубавних, зауставила на првој петини пута и остала у Загребу. И дан-данас тамо живи. Професионално се бави писањем романа, прича, радио-драма, позоришних текстова, телевизијских сценарија… Њени радови објављени су изван граница бивше Југославије. Дела су јој објављена, наравно, и у Србији, али и у Француској и још неким европским земљама. Добила је неколико престижних награда, попут награде Мато Ловрак 2002. године и Марин Држић 2006. године. О њој још пише да воли да филозофира, па је спојила угодно са корисним. Тако је постала филозоф са дипломом. Осим писања и писаца, воли да скупља чланске карте, па је тако до сада успела да скупи оне САЦД-а (Societe des auteurs et compositeurs dramatiques – Парис / Брисел / Монтреал), Удружења драмских уметника Србије, Хрватског друштва писаца, Уметничке организације Ауторска кућа. Своје приче, романе, радио-драме и позоришне текстове до сад је објавила у Француској, Хрватској, Словенији, Србији и Црној Гори и још понегде по Европи.

Кад не пише – размишља о писању. Кад не размишља о писању – разговара са другим писцима. Кад не разговара са другим писцима – оговара друге писце. Кад… итд, итд, итд. Дружи се са децом у Хрватској, учествује на фестивалима, утиче на децу да читају више… Сигурно долази у свој родни град, па би било лепо да дође и у моју школу…

Аутор је следећих књига:

  • Contes de vacances de voyages et d’aventures (Париз, 1997, 2003) – илустрована збирка најбољих прича часописа Pomme d’api;
  • Contes de rois, reines, princes et princesses (Париз, 1998, 2003) – илустрована збирка најбољих прича часописа Pomme d’api;
  • Себастијан Невидљиви (Слово, Загреб, 2000) – збирка прича за децу;
  • Тибор, паун без репа (Кашмир-промет, Загреб, 2001) – сликовница;
  • Дневник једног змаја (Кашмир-промет, Загреб, 2001) – сликовница;
  • Дјечја радиодрама 1980-2000 (Библиотека Хрватски радио, Загреб, 2001).

Шемпи ти смопи да лимво те

Захваљујући београдској Лагуни најмлађи читаоци су могли још од 2006. године да уживају у овој лепој књизи. Тема романа је блиска сваком читаоцу јер је везана за пријатељство, у чему се вероватно и крије ауторкина идеја да напише овај роман.

дечак и девојчица и срце

Сигурно је хтела да истакне значај пријатељства. Много се тога може научити из овог дечјег романа. Треба знати да се из пријатељства могу родити и симпатије. Нажалост, све што је лепо, кратко траје, али срећом остају успомене заувек. Многи ће мислити да је једна од главнијих порука и да се у животу на јако мало ствари може утицати јер је живот сам по себи такав. Никад се не зна шта носи дан, а шта носи ноћ. Да ли је то баш тако, не знам, али у мојим годинама је сигурно једно: свет је обојен ружичастом бојом.

у књизи

Главни ликови у роману су Александра Петернек, познатија као Алекс, и Лука Матић. Споредних ликова је прилично, почев од њихових родитеља, пријатеља и познаника. Лепоту ове књиге чине управо дешавања главних ликова. Они је и чине изузетно занимљивом. Проблеми са којима се носе Александра и Лука нимало нису наивни. Уствари, прилично су озбиљни. Па шта је онда ту занимљиво?! Занимљиво је то што се они носе са њима на прилично смешан начин. Вероватно сте већ закључили да се слободно може рећи да је ово дело хумористични и интересантно, али ипак не заборавите и да је поучно. Зато га и треба прочитати.

девојчица  и дечак

Шта је даље било са Александром и Луком? Ништа. Или све. Временом су схватили да не могу једно без другог. У свим проблемима које имају врло брзо схватају да им ни породице нису од нарочите помоћи. Једино решење им је да се са пуно поверења ослоне једно на друго. Међутим, живот уме да буде тако суров. Раздвојио је два најбоља пријатеља.

дечак и девојчица

Ако бих делила роман на некакве целине, чисто да вам подстакнем машту, биле би то следеће:

  • Увод (експозиција): Збуњени дани
  • Заплет: Лоша срећа
  • Кулминација (врхунац): Битно и небитно
  • Преокрет (перипетија) (обрт): Крађа
  • Расплет: Растанак

Осим наслова последње целине, верујем да вам друге не говоре ни реч о ономе о чему се ради у роману.

Срећом, решење постоји 🙂

на клупи

Ништа вам више неће помоћи ни одломак који можете прочитати на интернету.

– Можда бих могла да променим фризуру? И да се офарбам? – размишљала је Алекс посматрајући се у огледалу. – У црвено, на пример. Или можда розе… И да урадим пирсинг. На доњој усни. Или још боље – на пупку!

Подигла је мајицу и загледала се у свој стомак с друге стране огледала.

– Пирсинг би био прави погодак! – Увукла је стомак највише што је могла. – Да, да. То би баш било кул.– Да, да. То би баш било кул.

Већ је замишљала себе с бисерчићем у пупку.

– Само што га зими нико не би видео. Осим мене. А то није довољно. Уопште. 

Опустила је стомак, спустила мајицу, па се још једном загледала у свој одраз.

– Баш сам згодна! – закључила је скромно и изашла из собе залупивши врата за собом.

Као што рекох, решење постоји.

Уживајте!

Ива 6/1

(шк. 2012/2013.)

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: