ЗАВРТИ УНАЗАД – Вангелис Илиопулос

18 мај

Татјана 6/3

(шк. 2012/2013.)

____________________________________________________________________________

Када одем у библиотеку, а идем веома често, књиге ме највише привуку због наслова или текста који се налази на корицама. Прво пажљиво прочитам тај текст, али… Углавном узмем књигу коју ми библиотекарка препоручи.

ноте

Међутим, са овом књигом је било другачије. Некако ми није деловала занимљиво. Прочитала сам шта пише о њој, али ми текст није привукао пажњу. Деловао ми је прилично незанимљиво. Нисам је узела. Редовно сам одлазила у библиотеку. Сваки пут бих узела ту књигу, размишљала сам о њој, али је и даље нисам узимала. Интересантно је да сам све више размишљала о њој. Једном приликом сам је ипак узела, мада и даље нисам знала због чега је узимам. И знате шта се десило? Веома сам уживала у њој. Сада ми је драго што сам је прочитала. Зато вам је препоручујем и једва чекам да је и ви прочитате.

грамофон 1

Шта је тема ове књиге?

Шта се то налази у овој књизи толико занимљиво да се књига не испушта из руку?

Одмах на почетку…

Једне мрачне ноћи, нестао је Манолисов отац. Ко је Манолис? Па како ко?! Главни јунак ове књиге.

Он и његови укућани нису знали да ли је глава породице напустио породицу или је био присиљен да оде. Можда га је неко киднаповао?! Све те мисли прогањале су Манолиса без престанка. Плашио се за свог оца. Његов страх повећала је и чињеница да се он није јављао нити је писао. Шта му се догодило?

грамофонЈедне ноћи бака је повела Манолиса до подрума. Показала му је очеву збирку плоча. Манолис је мислио да добро познаје сваки ћошак њихове куће, али никада до сада није обратио посебну пажњу на тај подрум. Био је пун грамофонских плоча, поређаних алфабетским редом. Бака му је дала татину стару свеску, у којој је бележио све о тим плочама. Након пар дана бака му је показала и тајно скровиште, где су се некада  сакривали италијански војници. Схватио је да им је тата оставио читав низ трагова помоћу којих ће, ваљда, сазнати шта му се десило и где се налази тренутно.

Када је Манолис једном приликом завртео плочу уназад, десило се право чудо.

И тада је све почело.

Заједно са мамом и баком решава загонетке, прати трагове које му је оставио отац. Убрзо, њих троје полазе у потрагу за њим.

У целом роману је јасно исказана вредност уметности. Таленат не може да се изгуби или нестане. Он је део нас. Или смо талентовани или нисмо.

Другачије је са уметношћу. Свако препознаје лепоту у било ком облику. А они који је не препознају? Јадни су. Не знам шта бих друго рекла.

плоче

Ђани Фортис, Манолисов отац, желео је да уметност буде доступна свима. Од свих уметности, његовом срцу је највише прирасла музика. Био је јеко музикалан. Притом је умео да разуме своју публику. Писао је дивне песме. Сањао је о томе да створи алтернативну продукцијску кућу која би припадала уметницима. Уметници би сами управљали њоме и тако би добра музика била свима доступна. Нажалост, дискографска кућа га је искористила. Украла је многе песме и потписала их именима измишљених аутора. Сада Манолис мора да пронађе матрицу на којој се налазе украдене мелодије. Она је доказ да су песме настале пре времена које је објавила дискографска кућа. То би покренуло питање ауторства многих песама и фирма би морала да плати одштету. Наравно, матрица је била добро сакривена. Међутим, постојао је траг који је јасно говорио где се матрица налази. Повезан је са претходним траговима. Сада се Ђанијева породица бацила на размишљање.

прозор и грамофон

Да ли су дешифровали траг?

Поставља се још важније питање.

Да ли су нашли Ђанија?

То вам нећу рећи. Како не бисте мислили да сам себична, рећи ћи вам како је гласио један траг.

Спремни?

Ево трага:

АНЕТСАНВАРПСУ

Када чујем песму Усна хармоника

Из давних времена

Осећам да ми је на срцу стена

Не брините се ако вам овај траг не говори ништа и не разумете га. Он је у вези са Ђанијевом љубави, његовом женом Маријом Фортис. Пошто има везе са његовим животом, ипак морате прочитати роман. Тек тада ћете, на крају романа, схватити о чему се ради!

нота

Редно је да кажем коју реч о аутору ове књиге пре него што вас упознам са најзанимљивијим ликовима.

Вангелис Илилопулос је рођен 1964. године у Атини, главном граду Грчке. И дан-данас живи у овом дивном граду. Ожењен је и има ћерку. Сам је изјавио да му је омиљена игра у детињству била смишљање прича. Његовој машти ту није био крај. Касније би са својим пријатељима драматизовао те приче. Одлучио се за студије педагогије и теологије. Када је завршио школовање, нашао се са друге стране катедре. Постао је професор. Посао му је био занимљив, поготово што је својим ђацима могао да предаје на занимљив начин. Рад са децом учврстио га је у намери да пише дечје књиге. Свестан је да су деца најстрожи критичари, па му је баш због тога најважније управо њихово мишљење. За овај роман је добио награду за најбољи детективски дечји роман. Награду му је доделило Женско књижевно друштво Грчке.

ноте у боји

У овом роману нема превише ликова, што их чини још занимљивијим и њихови карактери се самим тим још више истичу.

Марина Форти, Манолисова бака, веома је мудра жена и вредна свачијег поштовања. Јако јој недостаје син. Свим снагама се труди да што више помогне унуку у проналажењу њеног сина. Марија и она су имале пар тајни које нису одмах рекле Манолису. Све те тајне су у вези са његовим оцем. Ова жена је веома драга и паметна. Њене идеје увек воде до решења. Сигурна сам да ће вам се ова жена богатог духа изузетно допасти. Пожелећете да је баш она ваша бака.

Манолис је, попут свих својих вршњака, изузетно радознао. Од оца је наследио љубав према музици. Жарка му је жеља да пронађе оца. Осећа свим срцем да га отац никада не би напустио. Све своје снаге је усмерио на тумачење трагова. Да ли је довољно снажан и истрајан да пронађе оца?

Ђани Фортис, Манолисов отац, велики је сањар, пре свега. Његовим срцем влада музика. Неописиво је воли и машта о дану када ће музика бити доступна свима.

Умбертo је неко ко је дуго имао везе са Манолисовом породицом. У почетку је био јако срећан јер му је Манолисова породица, његови бака и дека, помогла за време рата. Нажалост, као да је то заборавио и сада жели да им науди. Животни токови су непредвидљиви. Можда баш он буде тај ко ће помоћи у проналажењу Ђанија?

Све ћете сазнати када прочитате роман!

Не замерите, али понекад волим да вас држим у неизвесности. Поготово када је реч о роману као што је овај.

Па, то би за сад било то… Надам се да ћете из овог романа научити нешто што ће вам користити у животу. Можда ће вам бити јаснији значај уметности. Можда ће се и у вама покренути неке уметничке склоности. Оно што ћете сигурно препознати јесте значај породице. Немојте подразумевати чланове своје породице. Никад се не зна шта носи нови дан.

Надам се да ћете прочитати овај роман и да ће вам се свидети.

                                   И не заборавите!

Не судите о књизи по корици!

Татјана 6/3

(шк. 2012/2013.)

ноте1

__________________________________________________

ЗАВРТИ УНАЗАД

Вангелис Илиопулос

Нисам баш много очекивао од ове књиге. Уствари, више ме је занимало о чему се говори у њој ако већ има такав наслов. Чиста ме је радозналост привукла…

На почетку књиге долази црни џип. Наравно, стаје испред капије, потом излази човек и одлази у подрум. Након краћег задржавања, излази са једним млађим човеком. Одоше у кола и нестадоше у мраку. Имали су и једног посматрача. Дечака без оца… Био је љут на цели свет. А онда се наљутио и на мајку. Из сасвим обичног разлога. Није хтео да има приватне часове из енглеског језика. Шта ће то њему?! Знао је да се неће извући, али није ни одустајао. Отишао је до тоалета. Закључао се и пустио воду, како нико не би чуо његове сузе. После неког времена очи су му се зацрвенеле. Надуле се од плакања. Стигла му је цедуља испод врата. Са једном сасвим обичном поруком: чекаће га тост у кухињи и да ујутру навије сат у пет и да дође испред подрума. Тако је и урадио. Појео је тост који га је чекао и отишао на спавање. Ујутру се пробудио у десет до пет. Од превелике жеље и радозналости шта ће то видети у подруму. Отишао је испред подрума где је видео да неко стоји испред умотан у црно. Крв му се следила. Када је пришао, видео је да је то бака која га је чекала умотана у одећу његовог деде. У подруму је дечак сазнао да је његов отац…

Још једном је Креативни центар направио прави потез штампањем ове књижице од само 154 страна.

Шта сада мислим о књизи?

Мислио сам да је сигурно досадна. Преварио сам се. Уверио сам се да је тачна изрека да се о књизи не суди по корицама 🙂 Мислио сам, видевши наслов, да у књизи нема сигурно неке узбудљиве радње. Што баш и не волим. До половине књиге сам размишљао да ли ми се књига уопште свиђа или не. И даље ми из главе није излазио наслов. Међутим, главни лик, поменути дечак, нашег је узраста, али се не плаши од суочавања са проблемима. Нажалост, из ове књиге се не види баш како можемо да пребродимо неке проблеме. Можда је то моја једина замерка. С друге стране, можда је у томе баш поента. До решења морамо сами да дођемо. Много ми се допада и дечакова мајка. Учи нас нечему лепом. Ничему што већ не знамо из сопственог искуства, али нечему што ми само подразумевамо.

Зато вам препоручујем ову књигу 🙂

Ј. Лазар 8/2

(шк. 2014/2015.)

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: