ЦРНИ КОТАО – Лојд Александер

17 мај

Ова књига је друга по реду у серијалу књига Придејнски летописи. Таран, свињар помоћник, поново је окупио своју дружину и заједно се спремају за још једну битку против Арауна, краља зла.

Сада имају нови задатак. Треба да униште Црни котао, Крохан. У овом котлу се рађају Араунови најјачи војници, Котлорођени. Они се рађају из Црног котла, а сачињени су од украдених тела погинулих војника.

Ако Таран и његови другови желе да победе зло, овога пута ће морати да униште Крохан. Дружина полази на пут по Придејну и суочава се са много опасности.

Да ли ће то бити довољно да се уништи котао и победи Араунова војска?

Лојд Александер

Писац овог дела је Лојд Александер. Веома је популаран амерички писац. Написао је многобројне књиге за младе читаоце, а међу њима и Придејнске летописе:

  • ,,Књига три знања“;
  • ,,Црни котао“;
  • ,,Лиров замак“;
  • ,,Таран луталица“;
  • ,,Светли краљ“.

Његова последња књига је освојила почасно признање – Њубери медаљу. У више од четрдесет романа Лојд приповеда о чаробњацима, витезовима, фантастичним световима и животињама. Зато се већ деценијама убраја у најчитаније дечије писце.

Црни котао (енглески)

Пошто се поново окупила позната дружина, појављује се само пар нових јунака. Наравно, то не значи да не треба посветити пажњу старим јунацима. Не смеју се препустити забораву.

Таран

Није упознат са својим пореклом. И даље ради код Далбена и, на сву срећу, још га није напустила храброст. Као и увек, брине се за своје другове. Јако је захвалан на помоћи коју добија од других. Понекад уме да буде јако непослушан и често се деси да преузме ствари у своје руке. У овом роману му се први пут јавља осећај да је сазрео у правог мушкарца.

Ајлонви

Позната принцеза која и даље воли да придикује Тарану. Мора се признати да је сада свесна још веће храбрости код Тарана. Упркос томе што је принцеза, сама је кренула на пут како би му помогла Тарану. Одличан је борац, а посебно је добра у руковању луком и стрелама. Веома је храбра, а посебно је чини лепом велико и чисто срце.

Принцеза

Герги

Он је мени један од омиљених ликова. Красе га дивне особине и морам рећи да ми је прирастао за срце. Прича на веома смешан и умиљат начин. Ако сте читали нека ранија дела где се он појављује, онда су вам добро позната његова жвакутања и мљацкутања 🙂 Морам признати да упркос томе што не знам како тачно изгледа, јер је некакво чупаво створење, сваки пут ме дирне колико му је срце пуно доброте. Посебно ми се допада јер је увек ведрог духа и спреман да помогне Тарану и пријатељима.

Флеудур Флам

Толико је занимљив да га је стварно тешко заборавити кад га једном упознате. Овај путујући свирач са својом чаробном харфом плени читаоце, мада сви добро знају како харфа уме понекад да га доведе до лудила. Баш због своје магичне моћи, сваки пут кад би свирач, најблаже речено, ,,преувеличавао своја дела“, пукла би му понека жица на харфи. Мора се признати да је умео лепо да свира. Мада, искрено речено, некада није морао ни да дотакне струне, јер је харфа сама свирала. Како год било, важно је рећи да је помагао својим пријатељима, а из његових речи да ниједан Флам никад не одустаје можемо научити колико је важна упорност.

Доли од Честитог народа

Још један незаборавни лик овог романа. Добри стари Доли 🙂 Пошто припада Честитом народу, јасно је да је веома храбар патуљак. Додуше, понекад има баш танке живце. У почетку је био јако срећан кад је добио магичну моћ да постане невидљив, али му се већ мало касније то не допада, јер од тога почне да му зуји у ушима. Колико му се касније не свиђала ова моћ, ипак понекад пристане да буде невидљив. И то само да би помогао пријатељима.

Гвидион

Остао је јунак, као што је био и у прошлом роману. Одан је својим пријатељима. Свим срцем се труди да победи Арауна. Изузетно је поштен, што се посебно види у томе што цени Тарана због његових особина.

Адаон

Храбар. Ова реч довољно говори о њему. У сну је видео да ће умрети, али му није пало на памет да бежи од своје судбине. Погинуо је у одбрани своје земље. Иако је имао магични адиђар, остао је доследан својој великој жељи. Није тешко погодити да је свој адиђар поклонио Тарану.

Елидир

Овај јунак је син Пер-Ларкаја и на почетку књиге се правио јако важан. Некако је деловао јако зло. Ипак на крају даје свој живот како би успели да уништи котао. Ако се питате да ли је то морао да учини, одговор је потврдан. Знате, Црни Крохан је могао бити уништен само ако у њега уђе живо биће и свесно дâ свој живот како би га уништио. Има неких ситуација када је Елидиру ударала слава у главу, али је показао свима да је прави јунак, искрени пријатељ и достојан вечног памћења. Ислимах, његова верна кобила, бацила се у провалију када је видела да јој је господар мртав. То се зове оданост и права љубав, сложићете се.

Орвен, Оргох и Орду

Ове три вештице су праве представнице вештица. Њих Таран и дружина срећу у потрази за котлом. Види се да су јако превртљиве. Морам признати да су ме све време јако плашиле. Једном речју, биле су – страшне. Када су чуле да је Таран Далбенов пријатељ, ипак су им помогле и размениле су Крохан за Таранов адиђар.

Моргант

Одувек је био одличан вођа. Овај храбри јунак је у Тарану видео велику храброст и јако племените особине, као и великог ратника. Сам се увек борио на страни добра. Међутим, одлучио је да узме Крохан за себе и самим тим се окреће против својих пријатеља. Ко би то очекивао од њега?! Гвидион га је и даље поштовао, па се потрудио да га сахране како доликује.

◊   ◊   ◊

Као и током прошлог романа, Таран и његови пријатељи путују кроз Придејн. Признајем да сам се неколико пита  јако забринула за наше јунаке.

Упали су у пар веома незгодних ситуација. Могле су да их коштају живота. Доживели су неколико страшних ствари. Мени су биле најстрашније следеће:

  • Котлорођени су напали дружину;
  • Гвитејнти, Араунове слуге, виделе су котао;
  • Елидир је побегао, а када се вратио, покушао је да убије Тарана;
  • Араун је погинуо;
  • Елидирова смрт и смрт коња;
  • Сусрет са вештицама и њихове претње да ће наше јунаке претворити у жабе…

Ово су само неке од многих. А верујте ми, има их много…

Прочитајте ову књигу. Или неку другу.

◊   ◊   ◊

Читајте, читајте, читајте… Књиге не само да су јако поучне, већ су и забавне 🙂 Оплемењују читаоце и подсећају их да се треба учити на туђим грешкама или учити од бољих од себе. Сетите се само како је Гвидион поступио према Морганту… Ову књигу бих препоручила свима који воле опасност и авантуре. Ова књига је такође поучна јер из ње можемо научити много о вредности пријатељства. Сетите се само шта је Ислимах учинила за свог господара. Сетите се Таранових пријатеља који су били спремни да се одрекну свих ствари које су има важне, само због њега. И не заборавите! Ако су вам се свиделе прве две књиге из Придејнских летописа, знајте: постоје још три! Да вас подсетим, Лојд Александер је написао много књига, тако да се увек можемо враћати његовим делима. Бар док не одрастемо и не постанемо добри као што су многи његови јунаци.

До следеће препоруке,

Татјана 6/3

(шк. 2012/2013.)

◊   ◊   ◊

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: