ЛИЗАЛИЦА ИЗ УАГАДУГУА – Ренауг Клеива

29 апр

Милица Р. 6/3

(шк. 2012/2013.)

_____________________________________________________________________________________________

Читајући ову књигу, упознала сам се са Ренауг Клеивом, норвешком књижевницом.

Ренауг Клеива

Рођена је 30. новембра 1951. године у Норвешкој, земљи на северу Европе. Иако је рођена тако давно, препознала сам себе у многим њеним реченицама. Не волим баш стихове, па ме је изненадило што је ауторка овако дивног романа објавила 1985. године збирку песама Анимација. На сву срећу, од тада посебно пише за децу и омладину. После прве књиге, објавила је још 23 књиге, углавном за одрасле. Њене књиге су преведене на грчки, дански, шведски, српски, руски и друге језике. Њене приче се често налазе у антологијама широм Европе.

Изгледа да је остала вечито дете јер је склона експериментима, што је посебно дошло до изражаја у њеним књигама Тачка равнотеже (1990) и Сети се да помазиш мачку (1997). Волела бих да прочитам ову њену другу књигу што је и те како могуће јер је објављена на српском језику 2000. године. Судећи по написаном о делу ове ауторке, не чуди ме што се налази у лектири у основним и средњим школама у Норвешкој.  Занимљиво у вези са њом је и то што је 15 година радила у школи.

1

Пажњу ми је привукло објашњење које иде уз књигу:

Катјини родитељи су разведени већ неколико година и њена мама се одселила далеко, у Африку. Kатји се не допада то што на летовање са њом и татом иде и татина нова девојка, јер сања да јој родитељи опет буду заједно… Ни татиној девојци, која с њима иде у летњиковац, неће бити баш лако…

Тако је почело моје дружење с Катјом. Она има златне очи. Први пут сам упознала некога ко има мешавину смеђе, зелене и жуте у очима. Мачја боја.

М а ч-ј а!

К а т-ј а!

Има светлосмеђу косу, дугу и равну. Нос јој је мало мањи него што је код њене маме, а већи је него што краси лице њеног тате. Кажу да личи на баку, али то и није баш много логично јер је бака – стара. Катјине усне су сасвим пристојног облика, нарочито ако их мало напући. Зуби јој баш нису као у филмских глумица,  али ће ускоро носити протезу како би их исправила.

Убрзо по упознавању с Катјом, упознала сам и њене родитеље. Катјин тата је занимљив, а посебно ми се допао што воли слаткише.  Катјина мама има жарку жељу да живи с ћерком, али пошто  вредно ради, живи у Африци јер ју је тамо тренутно одвела каријера. Упознала сам и Петру. Заљубила се у Катјиног тату и жели да  остави што бољи утисак на Катју. Али, о томе ћу касније. Поред Катје, стекла сам још једну другарицу. Гури је, у ствари, Катјина другарица, али ме је оставила без даха. Девојчица, а прави фудбалски геније. Поред фудбала воли и пливање, а њен тата јој је и тренер. Вероватно то има везе с тим што у њиховој породици нема дечака; само три девојчице. Упознала сам и многе друге особе које су у Катјином окружењу: Јуна Георга, Ејстејн, Кристијана, Стурме, Хеду, Емилију и Уду.

Катјино и моје дружење је трајало чак 57 поглавља. Нажалост, дружење нам није потрајало, јер су ова поглавља  по садржини су прави мачји кашаљ. Нема везе! Бар смо имале среће да се упознамо. Можда ће нас живот опет спојити…

САДРЖАЈ

  1.  Још недељу дана до летњег распуста!
  2. Тата жели нешто да ми саопшти
  3. Све има своје предности и мане
  4. Зашто тата хоће да поведе са собом девојку у викендицу?
  5. Мама врши своју дужност
  6. Мама
  7. Имати среће у животу
  8.  Мобилни телефон звони
  9. Тата доводи Петру кући
  10. Мама и тата и његова канцеларија. Осим тога, и ја
  11. Катја
  12.  Важно је планирати
  13. Када порастем хоћу да ми буде као на ТВ-у
  14. Гури
  15. Шта да радим?
  16. На путу ка лету и викендици
  17. Имам један сан
  18. Неће ме се докопати!
  19. Само дете?
  20. Прво и прво, желим живот без белог лука
  21. Плашим се да ће Петра направити алкохоличара од тате
  22. Нико се не јавља у Африци
  23. Осећам да сам мало љута
  24.  Све је другачије
  25. Татине девојке
  26. Тата покушава да ме натера да се понашам како он хоће и ја се трудим
  27.   Она не сме да мисли да је нешто посебно
  28. У кризним ситуацијама потребна је хало-картица
  29. Кишни дан
  30. Требало би да се умеша Секретаријат за заштиту децембар
  31. Радујем се Гурином доласку
  32. Она стиже
  33.  Спорт је добар из много разлога
  34. Мама је ту кад ми је потребна
  35. Неки дечаци долазе на игралиште, а мени и даље треба хало-картица
  36.   Када је све безнадежно, можемо да се молимо Богу
  37. Гури и ја ћемо постати плавуше
  38. Много тога је тужно. Али мени се свиђа Јун Георг
  39. Одувек сам знала да сам најважнија у животу моје маме
  40. Значи, тати фали нека даска у глави!
  41. Коса: избељена, офарбана, увијена итд.
  42. Не вреди чезнути, али мама је прави анђео
  43. Живот није лак
  44. Живот није лак. Зашто мама не зове?
  45. У води је много тога могуће
  46. Ноћ је, а ја чекам на дрвету. Шта ја то чекам?
  47. Магарац
  48.  Добро је знати више техника
  49. Не могу баш све да кажем
  50. Добра идеја
  51. Све време одрастам
  52. Припреме за татин рођендан
  53. Добар пројекат
  54. Дворац од слаткиша
  55. Тата једе рођендански поклон
  56. Све је тако како је
  57. Код куће

Дружење нам није потрајало дуже од неколико дана, али сам схватила да је Катја једна сјајна девојчица, налик бројној деци чији су родитељи разведени, а који се храбро носе са том муком. На први поглед, ова су деца тужна јер јаче од друге деце знају шта значи када живе са својим родитељима, а не морају да размишљају да ли ће тата наћи другу девојку или нешто слично. Тужна је судбина деце која не живе са својим мајкама. Судбине оних који су развод својих родитеља искусили на сопственој кожи помажу другима да их боље схвате и да више цене срећу што су са својим родитељима.

Недељу дана пре летњег распуста чула сам Катјиног тату како јој саопштава важну вест. Радовала сам се што ћу овог лета ићи с њима у њихову викендицу. Мојој срећи није било краја, али ми је осмех замрзнуло татино следеће обавештење. Саопштио је Катји да ће са нама ићи и његова пријатељица Петра. Како би се Катји поправило расположење, тата јој је већ сутрадан купио предивну хаљину. Катја се баш обрадовала, а онда су јој задовољство поквариле татине речи. Без имало такта јој је рекао да је Петра бирала хаљину.

2

Питам се откуд је Катја смогла снаге још да поставља  услове тати ако хоће да поведе девојку. Условила га је да ово буде први и једини пут кад води девојку са њима у викендицу и да се то никад, али више никад, не понови. И са Петром и са било којом девојком.  Баш сам се растужила. Знам да би најсрећнија била да је и њена мама ту и да иде са нама. Њена мајка живи у јужном делу Африке, у држави која се зове Зимбабве. Ради у Харареу, главном граду ове државе.  Права је црначка краљица у Африци јер ради на изградњи градова. Осетила сам нелагодност кад сам се сетила да сам завидела Катји на разгледницама које јој мајка шаље из интересантних светских градова. Посебно сам јој завидела на слаткишима које јој мама шаље. Најзанимљивија ми је међу њима лизалица из Цариграда. Знам да је мама много воли. Редовно се чују телефоном, али по Катјиним тужним очима знам да телефонски разговори не могу заменити мамино свакодневно присуство.

лизалице

Најнепријатнији су ми тренуци с Катјом кад њен тата доводи Петру кући. Разумем Катјин труд да каже што више ружних ствари о свом оцу пред Петром, али ми због тога није ништа мање непријатно. Не бих волела да се нађем у прилици да проверим како бих се ја понашала у таквим ситуацијама. Једном се, на пример, најслађим гласом ‘похвалила’ како је њен тата имао много девојака. Требало је издржати ту непријатну ситуацију!

Упркос разочарењу што Петра иде са нама, Катја се сетила још једног услова. Смислила је да и она поведе неку школску другарицу.  Тако сам упознала Гури, јер је само она могла да иде са нама, али тек после недељу дана.

Коначно смо стигли у викендицу. Надала сам се да ће летње догодовштине успавати бар мало Катјине идеје у вези са њеним родитељима. Петра ми је чак била и симпатична. Понашала се што је боље могла како би умилостивила Катју, али Катја је била немилосрдна. Све Петрине покушаје је схватала на најгори начин. Замислите кад је једном рекла да би желела да има, кад порасте, веће груди него што их Петра има. Већ смо неколико дана били у викендици, када је Катја, док је сређивала своју собу, нашла ствари своје маме. И нећете веровати шта је смислила! Лепе, мекане, свилене, чипкасте гаћице своје маме ставила је у Петрин ормар. Већ погађате! Требало је преживети свађу која је настала због њих између Петре и Катјиног тате.

На сву срећу, дошла је Гури. И она је попут мене мислила да је Петра сасвим пристојна особа. Наравно, Катја се са нашим мишљењем није нимало слагала. Дани су нам прилично занимљиво пролазили. Једног дана смо отишле на игралиште и упознале смо неке дечаке. Дружили смо се, па отишли на кока-колу. Свакога дана смо пливале и вежбале, али је Гури морала кући. Опет смо остале саме Катја и ја. Занимљивих и бурних догађаја нам није мањкало. Тако је једног дана Петра ушла у Катјину собу. Подсетила ју је на татин рођендан и похвалила се да има добру идеју. Тако смо направиле Катјином тати торту од слаткиша. Није успео да јој одоли. Толико је уживао у поклону да у повратку кући није могао да вози. Возила је Петра…

лето

Тако је прошло мојих неколико дана у дружењу са Катјом. Још један је летњи распуст пред нама. Можда ћемо се овог лета опет дружити. Надам се иако знам да то зависи од Ренауг Клеиве.

3

Али то не треба вас да спречава да се упознате са овом дивном девојчицом.

Биће то дружење за памћење…

Милица Р. 6/3

(шк. 2012/2013.)

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: