ПЛАНИНА КОЈА ГОВОРИ – Теа Стилтон

14 апр

Шта ли би Колет помислила када би знала да младе жене с острва Ментаваи у Индонезији оштре зубе како би били налик ајкулиним? А зашто то чине? Па да би биле лепше. Нема разлога да било ко сумња у ове речи које се налазе у Политикином забавнику број 3181  у рубрици Веровали или не.

А зашто баш Колет треба да мисли о томе?!

Или већ знаш или ћеш сазнати ускоро 🙂

Још нешто пише у овој рубрици што се вероватно главним јунацима књига Тее и Џеронима Стилтона не би допало. Наиме, у одређеним деловима древне Индије и Кине месо миша сматрано је деликатесом.

Шта мислиш о следећем одломку?

То вече сам заиста желела да проведем мирно код куће.

– Баш бих прочитала неку добру књигу! – рекла сам себи.

Овако почиње овај роман. Жељу за добром књигом имала је сама Теа Стилтон, стара познаница љубитеља добре књиге.

28

Да ли је уживала у доброј књизи?

Јесте.

Наслов већ можеш да замислиш, зар не?

Да, управо:

Планина која говори

Све је почело захваљујући једном телефонском разговору, када се Ники из Аустралије јавила Наја, њена дадиља, Абориџинка. Иначе, Наја на абориџинском значи дадиља.

И тако су дугогодишње другарице кренуле на далеки пут…

Теа систерке

Нису изостала и незаобилазна питања свих нестрпљивих путника. Јеси ли и ти такав путник?

Када стижемо

А онда још само 400 километара 🙂

Али, не чуди се, Аустралија је непрегледна земља и у њој је све релативно!

Наше драге систерке нашле су се на једном магичном месту, у непрегледној равници. Месец је био високо на небу. Трава је била посута светлуцавим капима росе. У даљини, у непрегледним торовима, виделе су се беле мрље. На блиставобело жбуње личила су непрегледна стада успаваних оваца расе мерино од које се производи најбоља вуна на свету. Мерино раса оваца води порекло из северне Африке, тачније из Сирије. Одатле су прво стигле у Европу, затим у јужну Африку, а 1799. године у Аустралију, где их данас има највише на свету. Аустралија има 15 милиона оваца. То практично значи да на овом континенту иде једна овца по глави становника. Аустралија је данас највећи светски произвођач вуне. Свако десето ћебе, шал или џемпер произведени су од аустралијске вуне. Занимљиво је да је у граду Гулберну, код Сиднеја, подигнута највећа статуа овце. Висока је 15 метара.

Већ ти је јасно да је у Аустралији све непрегледно, па и фарме. Да видиш каква је фарма Никине породице! Највећа фарма на којој се узгаја стока (краве, телад и бикови) велика је као Албанија (око 31.000 квадратних километара). Становници ових бескрајних пространстава најчешће за превоз користе авион. Чак и за посету комшијама! Деца која живе на овим изолованим фармама нису у могућности да иду у школу. Не радуј се! То не значи да не остају необразована. Предавања слушају преко радија, а задатке шаљу поштом. Наравно, сада им је много лакше да се школују захваљујући интернету.

Него, можда ти је пало на памет шта се дешава са оним људима који пешаче усред Аустралије, а заболи их стомак. Може се десити да је најближа лекарска служба удаљена више стотина километара. Сложићеш се да би то била права мука. Међутим, у Аустралији су и лекари принуђени да се возе – авионом! Маја давне 1928. године организован је први лет аустралијске службе Летећи лекари. Свакога дана су од тада на располагању 24 сата. Према статистици, током 2004. године прегледали су 210.000 пацијената, што значи да их је дневно прегледано 575. Летећи с једног на други крај Аустралије, прешли су скоро 29 милиона километара. Шта то значи? Практично, као да су 500 пута обишли земаљску куглу. Занимљиво, зар не?

Једна од бројних занимљивости у Аустралији су и тотеми. Тотем чини део духовног живота Абориџина. То може бити нека биљка, животиња или камен који постаје заштитник и симбол неког племена. Свако племе поседује другачији тотем. Тотем племена Никине дадиље Наје је пустињски миш. Његов назив на абориџинском језику гласи ‘мингкири’.

тотемА ко су Абориџини?

Живе на тлу Аустралије више од 40.000 година. По доласку првих европских истраживача постојало је 250 племена која су се споразумевала на 600 дијалеката. Међу њима су постојале јаке везе и често су се окупљали ради обреда и прослава. Абориџински свет је веома сложен. У њему су људи и природа чврсто повезани. И данас верују у три изреке:

  • Ми нисмо господари земље. Земља је наша мајка. Земља је наша храна, наш дух и наш идентитет.
  • Код нас не постоје границе и ограде. Ми смо Земља, кап што је и она део нас.
  • Наши преци су путовали Земљом и на свом путу створили планине, дрвеће, водене површине, дине, птице, животиње и сва остала жива бића.

Света места имају посебно значење за сва племена. Планина Улуру, о којој ћеш сазнати више, једно је од тих места. Свако свето место је опевано. Описано је кроз песме како би заувек остало у сећању. Народна књижевност 🙂

Шта још треба да знаш о Аустралији? Преузми следећи документ. Знај, то је само делић онога што о Аустралији пише у књизи. После ове књиге, твоје богатство ће нарасти у сваком смислу. А ако те пут нанесе у Аустралију, користиће ти 🙂

И не заборави! Путујући прелепим аустралијским пространствима, треба бити изузетно опрезан.

Једна од непријатних могућности је да се путник намерник нађе у билабонгу, као што се десило систеркама. Претпостављам да не знаш шта је билабонг. То су језера која настају изненада, после провале облака. Нису много дубока, али су огромна. Али никоме не пада на памет да настави пут зато што вода није много дубока. Зашто? Сувише је опасно. Под водом могу да се скривају дубоке рупе или крокодили. Шта тада једино може бити од користи? Наравно – гумени чамац 🙂 Иначе, у Аустралији је тешко неговати косу, а посебно када се упадне у билабонг. Да би коса била у одличном стању, користи се гарливирија, корен који служи и као гума за жвакање. Скува се пулпа ове биљке и потом се нанесе на косу.

Чега се још треба пазити? Отровних паука (блог Ризница знања). Седам од десет нјопаснијих врста паука у свету живи управо у Аустралији. Најотровнији паук је ‘Подземни паук’ (L’Atrax Robustus). Тамне је боје. Пречник тела му је од 15 до 45 милиметара, укључујући и ножице. Плете мреже у облику левка које поставља на земљу, у рупама где живи. Иначе, једини опасан паук у средњој Европи припада врсти црне удовице. Живи под камењем, стенама или у старим трупцима. Његове димензије варирају од 4 до 15 милиметара. Лако се распознаје по црном телу посутом црвеним тачкицама.

Наравно, Абориџини су навикнути на екстремне животне услове. Током векова, учили су и упознали природу и њене тајне. Открили су, на пример, да су инсекти непогрешиви водичи до скривених извора воде: пчеле, мрави и муве никада не живе далеко од воде. Змије и птице никада не би били овако врсни водичи. Зашто? Па зато јер пију мало воде.

До пута у Аустралију, треба да знаш која те авантура чека у овој књизи. Већ знаш да ти ја нећу открити ништа. То ћеш открити само ако прочиташ књигу 🙂

Кад упознаш Мортимера Мек Кардигана, много ће ти тога бити јасније. Он је најуображенији фармер на подручју у коме се дешава радња ове књиге. Арогантан је и антипатичан и нема појма о лепом понашању. Строг је и нељубазан према свима. Све у свему, реч је о једном великом препредењаку. Иначе, он све ради сам. Не знам да ли ће те изненадити што није баш много успешан. Шта мислиш, због чега?

грозни фармер

Иначе, он има сина Боба Мек Кардигана. Мислиш ли да је истинита изрека: Ивер не пада далеко од кладе? Размисли о томе па ћемо разговарати на дату тему. Него, знаш ли уопште значење наведене изреке?

Шта је поента ове књиге? Ако ти ово није прва књига Тее Стилтон, онда знаш да је главна порука:

Прави пријатељи су заиста драгоцени!

И за крај, још једна порука, пословица из Кине:

Ако не можеш да идеш тамо куда желиш, остани где си.

У друштву добре књиге!

И уживај!

Кад стигнеш до краја књиге, читаћеш о сурфовању. Можда пожелиш да сурфујеш, а Аустралија је права земља за то 🙂

У књизи те чекају и бројни тестови, рецепти, савети, мале тајне…

А можеш и писати систеркама. Њихова електронска адреса за наше подручје:

tea.sisterke@evro-giunti.com

Теа систерке

систерке

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: