РАЗДЕЉАК – Александар Чотрић

1 апр

Твоја наставница 🙂

_______________________________________________________________________________________

АНТОЛОГИЈА СРПСКОГ АФОРИЗМА ЗА ДЕЦУ

Раздељак

ЗА ДЕЦУ, АЛИ И ЗА ОДРАСЛЕ

РАЗДЕЉАК ЗА СКУПЉАЊЕ

„Раздељак” је антологија афоризама седамдесетак српских аутора које је одабрао Александар Чотрић, наш познати афористичар и писац кратких прича. Његова антологија је за децу, али је, нарочито, и за одрасле. Можда ће, читајући је, боље разумети своје дете.

Да ли знате шта је афоризам? Чули сте за ту реч, одрасли је помињу, али сте некако закључили да нема везе с вама, да је то „нешто за одрасле”. Нисте у праву, мада је разумљиво да имате такав утисак пошто вам нико никад није објаснио да, као што постоје афоризми за одрасле, тако исто постоје афоризми за децу! Али, зато је ту Завод за уџбенике! Наиме, Завод за уџбенике, издавач који је недавно прославио 55. рођендан и без кога већина од нас не би имала ни делић знања које има, објавио је књигу „Раздељак” с најлепшим и најбољим афоризмима за децу!

Ово није само антологија. Захваљујући предговору Слободана Станишића, а нарочито поговору Витомира Теофиловића, „Раздељак” је и веома памтљива лекција о афоризму – за читаоце свих узраста. Прво је лепо објашњено да је афоризам најкраћа књижевна врста, а да је сама реч грчког порекла која би, најкраће, могла да се преведе као – објашњење нечега.

Прву збирку, названу „Афоризми”, сачинио је чувени грчки лекар Хипократ, пре две и по хиљаде година. То је била збирка од четири стотине кратких упутстава како здрави да сачувају здравље, а болесни да што пре оздраве. У 16. и 17. веку афоризам више није био само савет појединцу, већ и друштву како да боље и брже решава нагомилане тешкоће. Некако тада је тај савет постао шаљив, с духовитом игром речи и смисла. Та особина је и данас суштина афоризма. Осим духовитости, красе га и одликују и краткоћа, једноставност и мудрост. Зато се афоризми често пореде с бисерима народне мудрости. Међутим, без обзира на то што је кратак, афоризам је изузетно тешко написати. Зато се његов писац с правом пореди с јувелиром, с мајстором који израђује малу ствар велике вредности.

Српски афоризам има богато наслеђе, још од 1792. године, кад је штампан „Мали буквар за велику децу” Михаила Максимовића. Савремени афоризам почиње од шездесетих година прошлог века, као критика упућена најодговорнијим за друштвене тешкоће. Последњих година све је више афоризама за децу. Прво су се појавили онако узгред, више као порука за одрасле, да би се брзо изборили за посебно и важно место у литератури за децу. По квалитету, наши афоризми за децу не заостају за онима намењеним одраслима.

Њихова главна тема је дете, дечји свет виђен очима одраслих. Зато су афоризми за децу упућени читаоцима свих узраста. Свако их доживљава како му одговара. Млађе дете ће у неком афоризму видети само његову слику, причу коју та слика прича, а старије ће у њему открити и мудрост и поруку.

Александар Чотрић је своју антологију почео Јованом Јовановићем Змајем и афоризмом: „Има у животу човечијем ствари које се не даду описати, него које се само осетити могу. На пример, батине”. После Змаја, нижу се Душан Радовић, Бранислав Црнчевић, Алек Марјано(вић), Миљенко Жуборски, Љубивоје Ршумовић, Драгутин Минић Карло, Милован Витезовић, Радивоје Бојичић, Александар Баљак, Ранко Гузина, Срђан Динчић, Зоран Т. Поповић, Рајко Мицин, Борислав Путник Пуб… Њихове афоризме илустровао је Младен Ољача, баш онако како треба – што би рекла деца.

Зато, уживајте! И велики и мали! „Раздељак” је једна од оних књига из којих може много тога да се научи о животу и свету око вас – уживајући. Отворите било коју страну „Раздељка”, прочитајте један афоризам, било који и било чији, намамиће вас да прочитате и остале. Овде наводимо неколико примера:

  • Неко је таман јутрос хтео да учи. Дошло му је, решио је, али не може, не да му се, мора у школу”. (Душан Радовић)
  • Јуче је један родитељ завапио на родитељском састанку:

– Дајте ми добро дете, па ћете видети какав сам ја отац! (Душан Радовић)

  • Док се ја нисам родио, није се знало ко је газда у кући”. (Драгутин Минић Карло)
  • Благо деди, понаша се као дете, а нема тате да га грди!(Рајко Мицин)
  • Никоме нисам рекао да сам разбио вазу. Нисам ја тужибаба”. (Зоран Т. Поповић)
  • Лепа сам на маму, а паметна на тату. Ја не личим на себе”. (Александар Чотрић)
  • Учитељице су заборавиле да су више волеле лоше ђаке, кад су биле девојчице”. (Срђан Динчић)
  • Кога више волим: маму или тату? Када би они то знали, обоје би се наљутили”. (Александар Баљак)
  • Тата, вук је био добар! Све је појео!(Александар Баљак)
  • Један отац поручио је учитељу:

– Нико не сме да бије моје дете, није оно сироче! Има њега ко да бије”. (Ранко Гузина)

  • Мрав ради, тегли, и од њега није постало ништа, а мајмун се зезао по дрвећу и од њега је постао човек”. (Бранислав Црнчевић)
  • Зашто ме бијете? Тако нећете саставити вазу”. (Борислав Путник Пуб)
  • Много си неуредна. Све си ми у глави испретурала”. (Милован Витезовић)
  • У фармеркама свет је тесан”. (Милован Витезовић)

„Политикин забавник”, број 3160

Више о „Раздељку”

Више о афоризму

Више о Александру Чотрићу

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: