ДЕЧАК У ПРУГАСТОЈ ПИЏАМИ – Џон Бојн

19 мар
  1. Сретен 7/1           (шк. 2012/2013.)
  2. Бојана 8/1       (шк. 2013/2014.)

____________________________________________________________________________________

Зашто бих ја био изузетак у односу на све оне који су се дружили са  дечаком у пругастој пиџами, било да су гледали филм, било да су уживали у књизи попут мене? Мало је рећи да је Џон Бојн успео да напише дело које би и најтврдокорније срце дирнуло посред центра.

Џон БојнОвај ирски писац, рођен далеке 1971. године у Даблину, аутор је шест романа за које је добио бројне награде. Знам да моје мишљење није много важно, али дубоко верујем да ће по овом делу остати запамћен. Или ћемо имати среће да напише неки још упечатљивији роман.  Тежак је задатак пред њим, ако се зна да је ова књига била 66 недеља прва на листи најпродаванијих књига у Ирској. Фантастичан успех постигла је широм света. Преведена је на 46 језика, а продата је у неколико милиона примерака.

Дечак у пругастој пиџами

О чему се говори у овој дивној књизи?

О малом Бруну који се једног дана враћа кући и не сања да ће се његов живот преврнути наглавачке. Кућна помоћница пакује његове ствари у кофере. Јасно му је да мора на пут иако га нико ништа не пита. Речено му је да је његов отац унапређен. И сви очекују да и он буде срећан. Чему да се радује када се читава породица сели из Берлина у Аушвиц? Шта њему значи очево унапређење и  нова кућа у којој нема са ким да се игра и нема чиме да се забави?

Аушвиц

Срећом, радознао по природи, открива да се поред куће налази једна необична и висока ограда. Упркос забрани, упушта се у истраживање и открива да иза те тајанствене ограде живе необични људи. Необично му је што ти људи никада не пресвлаче своје пругасте пиџаме. Иако мали, Бруно већ зна шта жели да постане кад порасте. Биће истраживач и зато већ сада трага за новим авантурама и истражује свет око себе. Захваљујући својој природи, чак и на овом усамљеном месту проналази пријатеља. Нажалост, не схвата да због тог пријатељства открити један потпуно непознат свет. Овај храбри 9-годишњак, пун жеље за забавом, авантурама и истраживањем, упознаје Шмуела, јеврејског дечака који је један од оних што живе у пиџами.

пругаста пиџама

Можда би све било другачије да је његова сестра Гретел, типична 13-годишња девојчица, имала више времена за њега. Никад му није била јасна њена жеља да буде зрелија од година које има. Посебно га је збуњивало њено чудно понашање када би се у околини нашао поручник Котлер. Иако још мали да би сестрино понашање довео у везу са љубављу, схватао је да се њена осећања посебно узбуркају поред овог чудног поручника коме је једини циљ био да заводи ред и дисциплину. Упркос поштовању које је показивао према Бруновом оцу, Бруно је мрзео што се поручник понаша у њиховој кући као да је његова.

Већ сте схватили да се радња дешава у Берлину. Не знам да ли сте схватили када се дешава радња. За време Другог светског рата, тачније, 1942. године.

Помене ли се овај рат, сигурно се и ви сетите Ане Франк, несрећне девојчице која је трагично страдала у страхотама овог рата. Тужно је што одрасли не схватају да сваки рат са собом носи зло, тугу и сузе. Тужно је што тада ти одрасли душебрижници не одвоје минут да помисле на недужну децу. Никоме нису падали на памет Бруно или Шмуел или Ана. И хиљаде деце њима сличне. Креативни, жељни игре и авантуре, а у рату, без имало своје кривице, збуњеници и несрећни.

После уживања у овом епском делу, нико не може остати равнодушан. Све почиње тако безазлено, а предстојећа трагедија није наговештена ни у једној речи. Ретки су они којима сузе неће потећи низ лице. Ничему не служи сазнање да живот са собом носи неке погрешне струје које очас посла захвате наш живот. Остаје само нада да ће се одрасли ковачи туђих судбина сетити да рат са собом не носи добро. Јасно је свима да живот никога не мази. Један погрешан потез може одвести нечији живот у пропаст. Једна грешка може прескупо коштати. Узалудне су нам тада размишљања о мудрим реченицама као што су:

  • Два пута мери, а једном сеци.
  • Где невоља руча ту туга вечера.

Упркос мудрим изборима, остаје туга у срцу онога ко размишља. Зашто несрећу доносе људи који и не знају да постојимо?!

Пре читања књиге, можеш завирити у књигу, захваљујући Издавачкој кући „Алнари” која је објавила ову књигу код нас.

Ко би радије да гледа филм, иако неће бити свестан шта пропушта, може се информисати на следећим странама:

Уживај,

научи

и не заборави!

Сретен 7/1

(шк. 2012/2013.)

→   →   →   →   →

ДЕЧАК У ПРУГАСТОЈ ПИЏАМИ

Џон Бојн

Прочитала сам ову књигу по наговору своје другарице из клупе. Искрено, нисам јој веровала да ће ми се књига допасти. Тематика ми није привукла пажњу. А ни прича о неком деветогодишњем клинцу, и то у време Другог светског рата.

И тако је књига дошла до мене…

За врема Хитлерове  власти  породица  већ поменутог деветогодишњег дечака по имену Бруно мора да се сели из Берлина због унапређења његовог тате. Дечак није био припремљен за овако велику промену. Једног дана се враћао из школе, као и толико пута дотад. Видео је њихову кућну помоћницу, што опет није било ништа чудно. Међутим, она је паковала њихове ствари. Бруно и његова сестра нису били нимало срећни због тога и нису схватали зашто се морају селити. Поготово то није било јасно Бруну. Међутим, морали су и ту није било дилеме.

Стигли су у нову кућу. Наравно, она није била ни налик на стару. Била је сива, коцкаста, велика никаква. Бруну се најмање свидело то што до ње треба три дана јахања и што се налази у средини ничега. Није имао са ким да се игра, није било другова, комшија... Тата му је био стално заузет послом, мама и кућна помоћница су увек имале нешто паметније да раде, а за сестру је био премали.

Као и свако дете жељно авантуре и дружења, одлучио је да истражи околину. Убрзо је упознао сваки центиметар шуме која је окруживала кућу. Једног дана је кроз прозор гараже видео како се пуши дим из нечега што је личило на логор. Одлучио је да извиди о чему је реч. Видео је нешто налик на кавез пун људи. Били су у пругастим пиџамама, радили су, изнемогли и гладни. Није ни сањао да ће управо ту упознати дечака својих година. Са Шмуелом се лепо играо, али Шмуел није могао да изађе из затвореног дела. Бруно му је сваки дан доносио храну. Једном приликом су се договорили да се замене. Договор је брзо пао. Бруно је на један дан требало да буде Шмуел, а Шмуел  Бруно. Прокопали су рупу и заменили се.

Изабрали су најгори могући дан. Био је то судњи дан многима у том концентрационом логору.

А Брунови родитељи су закаснили...

Питам се да ли је реч о судбини или је у питању само пишчева машта. Размишљања ме воде даље у Шмуелову будућност. Да ли су га Брунови родитељи прихватили или су га вратили у логор? Да ли је Шмуел преживео рат када то већ није успео Бруно?

Питања се нижу у мојој глави. Одговора нема. Није ни важно. Могућности има довољно. Али једно је сигурно. Нема особе којој се ова књига неће допасти. Или та особа нема срца… Растужиће вас ова књига. То је сигурно. У њој сигурно нећете уживати, бар не на крају. Али ће оплеменити ваша срца и научиће вас да цените оно што имате. Или бар да будете свесни своје среће.

До следеће књиге,

Бојана 8/1

(шк. 2013/2014.)

→   →   →   →   →

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: