СУДБИНА ЈЕДНОГ ЧАРЛИЈА – Александар Поповић

23 феб

Довољно година имам да бих са сигурношћу могла веровати у изреку, коју после истих тих година, могу само парафразирати:

Све је нестално; само је промена стална.

С друге стране, једино што остаје непроменљиво, јесте – „Политикин забавник”. Жао ми је што се не сећам свог првог сусрета са њим, али знам да ми је веран друг свих ових година. Стрпљив, не љути се док ме чека, пун занимљивости које ми крепе дух и воде даље. И не мења се!

Зашто баш сада ово пишем? Зато што данима, тачније, од 18. јануара, 3180. број најдивнијег часописа за мене стрпљиво чека на столици. Од странице до странице, и стигох до двадесет осме. А на њој – текст о Чарлију. Исти онај Чарли кога се годинама нисам сетила. Секунда је била довољна да се нађем у малој библиотеци основне школе у којој сам провела незаборавних осам година. Баш мала библиотека. Попут једне омање собе у којој су се од пода до плафона шаренеле књиге на полицама. И педагог… Једна строга жена које смо се сви плашили кад бисмо је срели у ходнику. Само је се нисмо плашили у библиотеци. Тада је била насмејана и знала је дивно да прича о књигама. Никада нисам чула да се неко покајао што је прочитао књигу по њеној препоруци. А у ходнику, учионици, у школском дворишту – била је страх и трепет. Сећам се те прилике када ми је дала књигу црвених књига. Књига је била стара, ишарана, некако мусава, али њена прича о Чарлију звучала је тако занимљиво. И тада сам упознала најзанимљивијег мачора на свету.

А свако ко ме познаје иоле боље, зна да су моје омиљене животиње управо маце.

1

И – пуф! Створио се још једном испред мене – Чарли. Ништа ти о њему не могу рећи више од онога што пише у овом броју мог најомиљенијег часописа. Прочитај, па одлучи да ли ћеш се и ти упознати са Чарлијем. Препоручујемо ти ову књигу сви: и „Политикин забавник”, и Завод за уџбенике, и Бранко Стевановић (Сећаш га се?) и ја. Па ти види 🙂

3

Међу књишким мачорима, он је мачор и по! Видећеш зашто, поручује писац Бранко Стевановић драгоценом младом читаоцу књиге чувеног Александра Поповића.

Судбина једног Чарлија најпознатија је и најбоља књига за децу Александра Поповића, важног писца за одрасле, књига без које се не може и која ће трајати док је света и века. Зато је и објављена у библиотеци „Књига и по” намењеној вечитим дечјим књигама, једној од многих библиотека Завода за уџбенике које су незаобилазни део одрастања.

„И ја сам, као и многи други, уз ведре речи овога писца стасавао, па се често, штрпкајући од живота, задовољно осмехнем кад помислим и на Чарлија”, поверио се Бранко Стевановић будућем читаоцу овог ремек-дела у издању Завода за уџбенике. Сећа се да је „Судбина једног Чарлија” објављена 1964. године, али „то не значи да њен главни јунак има толико и толико година. Становници књига овладају необичном вештином да се сваки пут кад неко одлучи да прочита њихову родну књигу, изнова рађају и живе”.

А окружење у ком се Чарли из романа Александра Поповића родио такво је да га свак2и мачор само може пожелети: месара у којој је његова мама, вешта жута мачка, била запослена! Чарлијева мама, истина, није желела да њен син постане ноћни чувар у месари. Знала је да су мачори најсрећнији кад скитају. „Уписаћу те у морнаре са златним дугмадима”, размишљала је жута мачка и пре Чарлијевог рођења.

„…и бродски мачак путоваће по целом свету…”

6Нећемо даље да откривамо шта пише у књизи, и нећемо открити шта је било на крају. Рећи ћемо само још да се Чарли обрео на броду, да је тамо упознао „најбољу на свету другарицу” девојчицу Виолету, да је допловио до Напуља, и да је ту упознао другу Виолету – праву правцату мацу. Устрептале речи „ај лав ју” које није ни разумео, коштале су га батина. Трагична судбина са трећом Виолетом у једном циркусу довела га је поново на улицу и најзад, вратила га у домовину.

5

Из писма које је Бранко Стевановић упутио будућем читаоцу преписаћемо још само ово:

Видим овде себе како, пре иха-хај година, завирујем у „Судбину једног Чарлија”. Моја сестра, малчице старија од мене, одлазећи у продавницу (наравно, да послуша маму) оставила је на сточићу отворену књигу, па сам, као и сви љубопитљиви дечаци који тек што су, колико-толико, научили да читају и пишу, прискочио да откријем какво то занимљиво штиво чита, уместо да се са мном игра. Кад се вратила из продавнице, било је, мало, повуци-потегни, требало је да признам како је то књига за старије од мене, да бисмо, на крају, ‘Чарлија’ прочитали заједно. Тако је Чарли постао наш, заједнички, одличан пријатељ, из детињства. И до дан-данас се ту ништа није променило”.

Видећете, Чарли ће и вама постати одличан пријатељ.

Биће вам то и кад одрастете.

Књигу је написао Александар Поповић. Ако те занима, прочитај чланак у „Вечерњим новостима” који је посвећен њему: „Питомац” Голог отока. Детаље о овој књизи можеш прочитати и на страни „Полетарци”.

Што се тиче података о животу Александра Поповића, свакако треба прочитати шести део научног рада Александре Тртовац. Рад је објављен децембра 2010. године у часопису ИНФОтека, број 2. А оно што се може научити из живота нашег великог Александра Поповића, не може се испричати у неколико речи. Одвој мало времена, прочитај овај рад и – размисли.

И да, ову књигу препоручује и „Дневник” у чланку „КЊИГА ЗАУВЕК: Чарли за сва времена”.

4Прави поклон за књижевне сладокусце, зар не?

🙂 🙂 🙂

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s