ДУШАН, ДЕЧАК НА ПРЕСТОЛУ – Слободан Станишић

3 феб

Лука С.

(шк. 2011/2012.)

🙂

Не знам како се овај роман о детињству и раној младости српског владара Душана Силног нашао у нашој кући. Вероватно је књигу купила моја мама која много воли да чита. У школи сам пуно тога чуо о цару Душану. Причала нам је још учитељица о њему. Признајем да нисам баш пуно тога запамтио. О њему нисам пуно размишљао, а поготово нисам размишљао о томе да је и он некада био дете.

Душан, дечак на престолу

Како је дошло до тога да прочитам ову књигу? Разболео сам се и морао сам да лежим. Више нисам знао шта да радим од досаде. И некако ми је у руку дошла ова књижица. На њеним корицама пише да је издао „Блиц” и да је то џепна књига. Нисам знао да књиге могу бити и џепне. Почео сам да је прелиставам, понешто бих и прочитао и баш сам се изненадио. Иако сам прочитао наслов, нисам ни помислио да је реч о цару Душану. И то док је био 13-годишњи дечак.

Књига ми је привукла пажњу. Посебно ми се допало што сам доживео цара Душана из неког сасвим другог угла. Подстакла ме је да размишљам о његовим осећањима и проблемима које му је донело порекло. Постао ми је много ближи. Пожелео сам да сазнам још понешто о њему. Прочитао сам касније да је рођен око 1308. године, а да је његово пуно име Стефан Урош IV Душан Немањић. Мени је до тада био познат само као Душан Силни. Био је први српски средњовековни краљ, а касније и први српски цар. Његов отац је био Стефан Дечански, а син му је Урош Нејаки. У петом разреду смо анализирали песму „Женидба Душанова” и сећам се да ми се није допао због односа према сестрићима. Тада нам је наставница причала да је он творац најзначајнијег правног документа из средњег века – Душанов законик.

Када је 6. јанаура 1322. године крунисан за краља српских и приморских земаља, Стефан Урош Трећи је прогласио за младог краља сина Душана и поверио му на управу Зету. Млади краљ је одмах тамо одјахао у пратњи највернијих пријатеља. Тада је имао тринаест година. Старе књиге кажу да је већ тада испољавао све одлике правог владара. Био је одлучан, неустрашив и племенит…

У Цариграду је, на двору Андроника Другог, срео младу Јелену, бугарску деспотицу. До њиховог сусрета је дошло у исто време када је на двор стигла Марија Палеолог, будућа краљица. Међу њеним бројним пратиоцима налазио се и витез Јован Оливер, који искрено брине о Душану. Обојицу муче љубавни проблеми који су праћени бројним авантурама, сплеткама и злим намерама злих људи.

Млади Душан је био овисок, мршав дечак. Био је обучен као млади великаш – свилена кошуља, чакшире од скупог сукна, чизме од јеленске коже. Прса су му красила крупна дугмад и широк, златан вез. О појасу му је висио кратак мач у корицама што светлуцају. Било ми је жао кад сам сазнао да му је умрла мајка и да је због тога изгубио сваки сан. Његова мајка је била краљица Теодора, коју народ није сматрао само животном сапутницом, већ сапатницом краља Стефана Уроша Трећег, чија судбина није била баш највеселија. У књизи пише да се оженио са тридесетак година и да је био талац код татарског кана Ногаја. Преживео је неуспешан и трагичан сукоб са оцем, ослепљење и дуго изгнанство у Цариграду. Пише да је и краљ постао готово случајно, пошто је силом божје правде прогледао у току борбе за престо. Све време је уз њега била његова жена, али је умрла непуну годину после добијања престола. Краљ је дуго патио, али је морао поново да се ожени. Међутим, његову су изабраницу, византијску принцезу Марију Палеолог, отели и траже откуп за њу. Растужило ме је кад сам прочитао да се краљ прибојава снаге свог младог сина.

Много ми се допао и лик Јована Оливера. Он је био наочит и леп човек. Достојанствено се кретао и био је врло лепо обучен. Он је био дугогодишњи краљев пријатељ и велики војвода. Он је много волео Душана и сматрао је да је ваљан и да из љубави и поштовања према оцу не би никада нешто ружно учинио, поготово не свом оцу.

Јован Оливер

Јован Оливер

Из ове књиге сам много сазнао и о Југ-Богдану. Кажу да му је то име лично наденула његова жена Јевросима. Иначе је он, војвода Врутко, имао безброј надимака: Вруја, Врујица, Вратко, а најчешће – Југ-Богдан. Није волео браду и бркове и лице му је увек било глатко, а ја сам га увек замишљао са огромном брадом и брковима. Био је ведар, дружељубив, омиљен у друштву, душеван, али веома опасак ако га ко наљути. За њега се говорило: „Ако Југ Богдан- обори веђе, склањај му се с пута!”

Југ-Богдан (слика из 1881. године)

Југ-Богдан
(слика из 1881. године)

ПРВИ ДЕО

ВУЦИ СРЕБРНИХ ШУМА

  • Чувари краљевог сна
  • Стефана море бриге
  • Јак са породицом
  • Југ Богдан стиже у песму
  • Дворац на Дримцу
  • Октавија удара пањем
  • Посета старог војводе
  • Коњаник у простом оделу
  • Видосаву плаше гравранови
  • Стиже откуп
  • Новак Старији нема предрасуда
  • Ко под штитом, ко под копитама

ДРУГИ ДЕО

ПТИЦЕ ДОЛЕЋУ БРЗО

  • Мали брат Вита
  • Јахач на медведу
  • Минђуша Маре Которанке
  • Голуб са плавом траком
  • Двобој на обали Шкурде
  • Памет коња Арапина
  • Тајна манастира у Грбљу
  • Топуз лута шумом

ТРЕЋИ ДЕО

ОЧЕВИ ПРОТИВ ДЕЦЕ

  • Стари дворци су хладни
  • Лепота Дечана
  • Кућни љубимац Дурундило
  • Губитак верног пријатеља
  • Младеж постаје опасна
  • У Цариграду
  • Краљ се забавља
  • Дуел на Хиподрому
  • Оливер слути зло
  • Сусрет код Трнова
  • Краљ против младог краља

ЕПИЛОГ

  • Нестанак Бана Котроманића
  • Бој подно Хума

О писцу:

На крају књиге сам прочитао да Слободан Станишић живи и ради у Београду и да је аутор педесетак књига које је наменио деци и младима. Аутор је бројних романа, збирки прича, многих песама, двадесетак радио-драма, више позоришних комада, бројних сценарија за радио и телевизијске емисије и серије, од којих су познатије ‘Шарено осма’ и ‘Филмовница’.  Најпознатији је по романима за тинејџере:

За први роман је добио награду Политикиног забавника. Овај роман је проглашен тинејџерском књигом године у Црној Гори, а аутор је за њу добио и годишњу награду Фестивала хумора за децу у Лазаревцу.

Друга књига је награђена наградом ‘Раде Обреновић’ за најбољу књиги године за младе као и награду Змајевих дечјих игара.

Стекао сам утисак да је занимљива и ауторова књига ‘Коцкасте лубенице’. Ова књига је проглашена књигом године и носилац је награде ‘Гордана Брајовић’ у Алексинцу.

Уствари, све ауторове књиге су лепе, судећи по бројним наградама. Није ме изненадило што је добитник награде ‘Златан кључић’ Смедеревске песничке јесени, ‘Златан лептир’ за целокупно стваралаштво у Горњем Милановцу 1998. године. У Бару је добио награду ‘Златна маслина’, а добитник је и повеље Змајевих дечјих игара.

Можда ћу ипак прочитати још неку његову књигу.

А ви прочитајте ову књигу. За почетак. Изненадићете се кад почнете да размишљате да су и владари били деца.

Лука С.

(шк. 2011/2012.)

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s