ПЕТ ПРИЈАТЕЉА У ПОСЛЕДЊОЈ АВАНТУРИ – Енид Блајтон

18 јан

За време распуста требало је да прочитамо књигу по избору. Наравно, одлучио сам се за још једну књигу познате енглеске ауторке Енид Блајтон. Овог пута сам уживао у садржају књиге „Пет пријатеља у последњој авантури”.
Четири пријатеља: Џорџина, Ана, Дик и Џулијан, мени већ тако добро познати, за време распуста кренули су на острво Кирин код Џорџининих родитеља. Нажалост, тамо нису могли провести распуст јер је њихова друга куварица добила шарлах. Зато је Џорџинина мама позвала професора Хејлинга како би га замолила да деца буду код њега. Џорџина је имала пса по имену Тими који је такође био део овог друштва. Истог дана су кренули у Велики дол. Кад су стигли, професор Хејлинг је заборавио да их је звао. Знајући ту професорову особину, деца су му предложила да логорују на пољани како му не би сметали. Професор је одмах пристао, а некако су се изборили с тим што су имали само један шатор. Дик и Џулијан су кренули на острво Кирин по шаторе и бицикле. Ана, Џорџина и Моторко су отишли да нађу одговарајуће место. При крају пољане видеше неке кућице на точковима. Непознати дошљаци нису хтели да оду. Тврдили су да ту долазе сваких десет година. Моторко их упорно терао, па је чак дошло и до туче између циркуског дечака и Моторка. Моторко се није предао: отрчао је у кућу и тражио од оца папир на коме је писало да је пољана у њиховом власништву. Велико је изненађење било за Моторка кад је на том старом пергаменту прочитао да пољана јесте њихова, али да се  циркус господина Тарпера може одржати сваких десет година. У том тренутку стигли су и Дик и Џулијан. Читава та ситуација им је била смешна. Потом су отишли на ливаду и поставили шаторе. Циркуски дечак се извинио Моторку и онда их је позвао на вечеру, што петорка радо прихвати. Ана и Џорџина су отишле по храну, док је Џермени обавестио своју прабаку да им долазе гости. Бака је била стара две стотине година. Невероватно, зар не? Пре вечере, уживали су у вежбама циркуских радника. Џереми им се похвалио да имају и чаробњака, акробате, шимпанзу Чарлија и још много других занимљивости. Чаробњак је био прича за себе. Тај господин Вух је био прави стидљивко, а посебна страст су му биле пројке и дијаграми. Попут професора Хејнилга. Моторко му је радо причао о изумима свог оца. На сву срећу, Џулијан га је кришом ударио и тако га прекинуо. Тај ударац је довољно повредио Моторка, те је љутит отишао у собу са Штеточином.
Куварица Џени је чула шапутање током ноћи и пробудила професора. Џени и професор су отишли до торња, али врата су била затворена што их је уљуљкало да је све у реду. Ујутру је професор имао шта да види: сви његови папири били су разбацани по поду. „Сва срећа те нису узели и друге драгоцене папире тако да им ови ништа не значе”, тешио се професор. Сложио се са Џениним предлогом да боље сакрију преостале папире, јер су готово били сигурно да ће се лопови вратити. Знајући професорову заборавност, Џени је предложила  Моторку  да је боље да они сакрију папире јер ће професор сигурно заборавити где их је сакрио. Наравно, Моторко се сложио с тим предлогом. Кришом су гледали око себе како их професор не би видео, али њега није било на видику. Узели су белешке из торња и Моторко их је сакрио испод капута. Кренули су и видели професора који им рече: „Сакрио сам белешке иза угља. Неће их наћи”. Није ни приметио да је сакрио јутарње новине. Моторко је изнео случај пред своје другаре и онда је договорено да Џорџина сакрије белешке на острво Кирин. Међутим, пре њеног одласка је Џулијан узео белешке и написао погрешне бројке и дијаграме. Док су ишли на ужину, Џулијан није престајао да се брине за Џорџинину безбедност: „Ја ћу ићи на острво. Шта ако те нападну лопови?” Џорџина је једва пристала да Џулијан иде на острво. Док се Џулијан припремао, наишао је господин Вух који је чуо њихов разговор и заинтересовао се за целу причу.  Џулијан брже-боље сакри папире, јер им је господин Вух некако био баш сумњив. Тако је Џорџина ипак отишла сама на острво. Наравно, кришом! Џулијан и Дик су одмах кренули за њом на острво не би ли је зауставили. Међутим, Џорџина је са Тимијем већ одмакла. Док се борила са тешким чамцем, наишао је господин Вуха са још једним мушкарцем. „О, ево дошла си да сакријеш белешке!”, рече господин Вух. Џорџина је већ схватила колико је сати и слагала је да ће им показати где је сакрила белешке. Сналажљива Џорџина није пропустила прилику да га гурне у воду, што је учинио и Тими с другим човеком. Брод је био опкољен водом, тако да је Џорџина натенане могла позвати полицију. Утом су и Џулијан и Дик стигли до бродова. Њиховој срећи није било краја када су наишли на Џорџину. Тајна лопова је откривена; белешке су сачуване. Наравно, све се завршило на најбољи могући начин. Додуше, тај начин није одговарао лоповима 🙂

До следећег читања 🙂

Д. Милеуснић 5/1

(шк. 2011/2013.)

П.С. Не знам какве је јутарње новине волео да чита професор, али сам скоро сазнао шта значи реч ‘таблоид’. Да ли знаш шта значи реч ‘таблоид’? До скора нисам ни ја знао, а онда сам сазнао да је то термин везан за новинарски стил. То су новине које објављују сензационалне приче. Теме су разноврсне, а могу заинтересовати ширу читалачку публику. У њима има трачева о личним животима славних личности и спортских звезда, прича о криминалу, астрологији и другим узбудљивим темама. И код нас је много таквих новина. Неке од њих можда и читаш. Оно што сигурно не знаш ако не читаш „Политикин забавник” јесте ко је осмислио таблоид на нашим просторима. Ако прочиташ чланак „Сам против свих”, сазнаћеш 🙂

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: