ВЕЛИКА ГУЖВА У ЊУЈОРКУ – Теа Стилтон

2 јан

Извештава: Теа Стилтон, специјални дописник „Мишјих новости”, најпознатијих новина на Острву мишева. Главом и брадом 🙂 И да, сестра Џеронима Стилтона.

Старо друштво у новој авантури 🙂

Ники

Колет

Виолета

Паулина

Памела

Још једна прилика да систерке покажу своје детективско умеће.

  • Један мистериозни пироман, који се потписује као Феникс, прети породици Тангу, која има пицерију.
  • Феникс пише поруке на металним ролетнама, користећи црвену фарбу.
  • Феникс је претио власницима многих локала и тако их присилио да напусте кварт.
  • Велики Ал, власник једне мале агенције за промет некретнина, увек нуди своју помоћ жртвама Феникса.
  • Локале и зграде чијим је власницима прећено купује управо агенција Великог Ала.

Ко је Феникс? Сазнаћеш 🙂 А што се тиче опште културе:
По староегипатској митологији, ФЕНИКС је птица изузетне лепоте, симбол бесмртности и поновног рађања. Легенда каже да је феникс, пошто је живео 500 година, допустио да га спале сунчеви зраци, да би се после поново родио из свог властитог пепела.

У сваком случају, у авантури о којој је реч у овој књизи уживаћеш и без мене, а ја бих само да ти скренем пажњу на лепоте Њујорка и занимљивости које крије у себи 🙂 Надам се да ћемо имати прилику да видимо све то 🙂 Можда баш у овој 2013. години 🙂

Мали водич кроз Њујорк

На невиђено 🙂

Њујорк

Налази се на источној обали Сједињених Америчких Држава, на ушћу реке Хадсон, која је добила име по енглеском морепловцу Хенрију Хадсону. Његова површина обухвата и неколико острва, међу којима и Менхетн, Статен Ајланд и Елис. Ајланд на енглеском, заправо, и значи острво! Првобитно су га крстили Холанђани 1625. именом Нови Амстердам. Затим су га заузели Енглези који су га назвали Њујорк, у част војводе од Јорка, брата тадашњег енглеског краља и будућег краља Џејмса Другог Стјуарта.
Срећан је онај ко има прилику да буде угошћен у Великој јабуци. Ваљда ћемо и ми 🙂 Велика јабука, на енглеском „The Big Apple”, заправо је помало чудан надимак који су Њујорчани наденули свом граду. Као Велика јабука познат је од 1909. године када је један амерички писац, Едвард С. Мартин, упоредио град с великим стаблом јабуке, чије се корење налази у долини реке Мисисипи, а плод, наравно, у Њујорку. Име је поново ушло у употребу двадесетих и четрдесетих година прошлог века да би се уопштено указало на могућности успеха које је град пружао и још пружа свакоме ко у њему живи и ради.
Њујорк и још 13 енглеских колонија 1783. године добијају независност од Енглеске. Сједињене Америчке Државе рођене су 1789. године, а први председник је био Џорџ Вашингтон. Симбол Сједињених Америчких Држава је белоглави орао. Још од доба колонијализма Њујорк је био једна од најважнијих тачака света. Њујорк је најнасељенији град у САД. Данас има преко осам милиона становника, и подељен је на пет квартова – градских општина: Менхетн, Бронкс (види: Познати из Бронкса), Квинс (види: званична страна), Бруклин и Статен Ајленд (види: Статен Ајленд, а можда ће ти се допасти и блог). Више од трећине Њујорчана рођено је у иностранству и у граду живи око 200 различитих националности, а говори се чак око 80 различитих језика. У њему живи изузетно много досељеника (Италијана, Африканаца, Шпанаца, Немаца, Азијаца) који доприносе његовом мултиетничком духу. Њихова историја чува се у великом Музеју имиграције који се налази на острву Елис.
Помислиш ли на панораму Њујорка, треба да знаш да ће ти пред очима бити чувени низ небодера. Овај бескрајни низ небодера рефлектује црвене одсјаје о прозорска стакла и зидове од огледала! И као такав се памти заувек. Успут буди речено, да ли знаш да именица „небодер” потиче од енглеске речи skyscraper? Ова реч је састављена од речи sky (што значи „небо” и scraper (или „онај који струже, дере”) и дословно значи „они који деру небо”. (види: Музеј облакодера) Панорама града на енглеском се зове „skyline”, што дословно значи „линија неба”.

Њујорк

Шта треба видети и доживети у Њујорку?

Бродвеј

Овај широки булевар налази се на Менхетну. У њему се налазе многобројни тргови и паркови, али је најпознатији по позориштима.

Бродвеј

Бруклински мост

Овај спектакуларни челични мост повезује Бруклин (званична страна) (види и: Бруклин 101); (види и: Посети Бруклин) са Менхетном и прелази преко реке Ист Ривер (Источна река). Његова изградња започета је 1867. године, а отворен је 1883. Дугачак је 1 091 метар и има чак шест саобраћајних трака.

Бруклински мост

Волстрит

Ова улица је једна од најпознатијих њујоршких улица, зато што се у њој налази седиште берзе, то јест, место на којем се срећу пословни људи из целог света да би склапали послове. Име Волстрит на енглеском значи Улица зида. И заиста, у овој улици се некад налазио један зид, који је 1699. године срушен. У тој зони налазило се и једно дрво платана испод којег су се окупљали трговци и пословни људи. Тако је временом зона Волстрита постала типичан пословни кварт.

Њујоршка берза

Гринвич вилиџ

Реч је о једном од најпознатијих уметничких квартова у свету. Педесетих година су ту становали студенти, музичари, писци, сликари и песници који су живели безбрижно и слободно. Тада је рођена бит генерација, што значи „откуцај”, „музички ритам”, ритам џеза или би-бапа.

Гринвич Вилиџ

Гугенхајм (музеј)

Један је од значајнијих светских музеја. Налази се на Петој авенији и садржи изузетне колекције дела модерне уметности. Зграду музеја пројектовао је чувени архитекта Френк Лојд Рајт, који јој је дао облик спирале. Завршен је 1959. године и његову колекцију чине дела различитих савремених уметничких стилова.

Музеј Гугенхајм

Емпајер стејт билдинг

Овај препознатљиви симбол Њујорка налази се на Менхетну, веома близу једног другог изузетно познатог облакодера – зграде „Крајслер”. Изграђена је 1931. године и највиша је зграда у Њујорку.

Емпајер стејт билдинг

Зграда Крајслер

Ова зграда је једна од највећих атракција у Њујорку. Добила је име по Волтеру Персију Крајслеру, који је желео седиште за своју аутомобилску компанију. Радови су започети 1928. године, а завршени су 1930. године. Зграда се налази на Менхетну, веома близу једног другог изузетно познатог облакодера – Емпајер стејт билдинга. Зграда Крајслер је висока 319 метара и има чак 77 спратова и 18 лифтова. На највишим спратовима нема ни тераса, ни ресторана, али на врху се налази огроман челични шпиц, висок 56 метара. Зграда Крајслер је била највиша зграда у Њујорку све до 1931. године када је саграђена Емпајер стејт билдинг, која је преузела то прво место.

Зграда Крајслер

Кип слободе

Када оставиш иза себе светла западног Бродвеја и мало мање блештава светла улице Гринич, стићи ћеш до докова. Докови се шире као дуги црни прсти по водама реке Хадсон (види и: Река Хадсон). Проћи ћеш кроз један пролаз који се завршава на дрвеном пристаништу. С оне стране пристаништа протиче тамна река. А из тамне воде залива у даљини уздиже се Кип слободе, сјајан попут звезде! Зову га и „Лејди либерти”. Налази се тачно на улазу у луку на реци Хадсон. Висок је 93 метра и био је поклон Француске Сједињеним Америчким Државама поводом стогодишњице независности 1876. године. Поклон је, међутим, био испоручен коју годину касније пошто није било лако реализовати тако величанствени пројекат. Статуа представља жену која у једној руци држи бакљу (симбол слободе), а у другој држи Декларацију независности САД. Њена круна има 7 кракова који симболишу седам мора и седам континената. Унутар круне налази се ресторан одакле се пружа предиван поглед на град.

Кип слободе

Менхетн

Можда је овај део најпознатији део Њујорка. Иначе, ова реч је индијанског порекла и значи „острво брежуљака”. На острву Менхетн улице су подељене у две категорије: постоје улице које хоризонтално пресецају острво и које имају своја имена (на пример Хјустон стрит) и авеније, односно булевари, који су распоређени вертикално и који уместо имена имају бројеве (на пример, чувена Пета авенија).

Мапа Менхетна

Једини булевар који има име је Бродвеј и он је једна од најстаријих градских улица. Бродвеј је, дакле, њујоршка улица која пресеца Менхетн с југа на север, позната по својим позориштима. Типична представа за њујоршке ноћи је мјузикл (скраћеница од „музичка комедија”), позоришни комад са елементима музике, плеса и глуме. Први мјузикл датира још из 1866. године. Од тада их је одиграно на стотине, међу којима и чувене „Мачке”, „Бриљантин” и „Фантом из опере”.

Менхетн

Музеј модерне уметности

Познат је и по краћем имену Мома. Вреди видети ову модерну зграду од стакла и челика, која је отворена 1929. године. Овај музеј поседује бројне колекције уметничких предмета и дела из 19. и 20. века. Свакако треба видети и богату изложбу фотографија које се налазе у њему, а посебно филмске траке првих снимљених филмова из 19. века.

Мома

  • Мома (званична страна)

Музеј уметности „Метрополитен”

Препознатљив је и по свом краћем имену – МЕТ. Један је од највећих и најкомплетнијих музеја историје и уметности на свету. Налази се на Петој авенији, а настао је захваљујући приватним донацијама грађана. У његовој музејској колекцији налазе се како старински предмети, тако и бројна дела великих сликара: Каравађа, Ботичелија, Гогена, Пикаса и многих других.

Музеј Метрополитен

Њујоршки маратон

Чувена трка која се одржава сваке године у Сједињеним Америчким Државама. Као и код осталих маратона, стаза је дуга 42 километра и 195 метара. Овај маратон је први пут одржан далеке 1970. године, када је на њему учествовало 127 тркача, али је само њих 55 стигло на циљ. Од тада се много тога променило: 2006. године било је 38.868. такмичара, од којих само 499 није стигло на циљ. Сваке године из целог света долази на хиљаде такмичара, пошто је реч и јединственом маратону, како по сценарију, тако и по изузетном „учешћу” самог града. И заиста, дуж целе тркачке стазе буде на хиљаде људи који бодре маратонце навијањем, песмама и игром.

Њујоршки маратон

Етапе Њујоршког маратона:
1) Од старта до 3. километра: од Статен Ајланда преко чувеног моста Верацано, који води до Бруклина.
2) Од 3. до 24. километра: пролази се кроз квартове Бруклин и Квинс.
3) Од 25. до 35. километра: то је најтежи део – прелазак преко моста Квинсборо и успон уз Прву авенију до Бронкса.
4) Од 36. километра до циља: скоро потпуно прав део пута који се завршава у Централ парку.

Њујоршки метро

Метро је превозно средство које, поред таксија, становници Њујорка највише користе. Простире се на преко 1000 километара и има чак 469 станица. Отворен је 27. октобра 1904. године, а за његову изградњу било је потребно 16 година рада и више од 7000 радника. Возови се стално модернизују да би били што удобнији, уграђују се системи за климатизацију и пречишћавање ваздуха. Уколико је на станици метроа упаљено зелено светло, то значи да станица ради 24 часа, у супротном – светло је црвено.

Њујоршки метро

Пета авенија

Једна од значајнијих улица у Менхетну. Широм света је позната по куповини. Представља симбол богатог Њујорка и једна је од најскупљих улица у свету. Један део ове улице познат је и под именом Музејска миља. Погађаш да је то због великог броја музеја 🙂

Пета авенија

Седиште Уједињених нација (ОУН)

Ова зграда је позната и као Стаклена палата. Тако су Њујорчани назвали ову вишеспратницу. Отворена је 1951. године, а изграђена је захваљујући дарежљивим донацијама милијардера Рокфелера Млађег. Архитекта који ју је пројектовао и изградио звао се Оскар Нимејер. ОУН доноси важне одлуке за очување мира и добробити планете и интервенише у циљу популарисања образовања и ширења људских права у најсиромашнијим земљама.

Седиште ОУН

Тајмс сквер

Ово је једно од најпознатијих места на Менхетну. Створио га је Адолф Окс, који је почетком 20. века тамо основао седиште својих новина, чувеног Њујорк Тајмса. Зграда у коју се преселила редакција новина звала се Уан Тајмс сквер (сквер = трг), али цела зона је касније коначно названа Тајмс сквер и тако се зове и данас. На Тајмс скверу прослављају се све врсте догађаја, али Њујорчани се тамо, пре свега, окупљају у ноћи 31. децембра да би прославили долазак Нове године.

Тајмс сквер

„Тифани”

Познати натпис на једној великој згради и познат широм света. У излогу су изложени брошеви, огрлице, минђуше и прстење, накит који одузима дах, достојан принцезе из бајке. Али још више него самим накитом, сваког пролазника очарава префињени стил продавнице и њена карактеристична морскозелена боја, која је овај ланац продавница прославила широм света.

Тифани

Трибека

Име овог кварта потиче од енглеског израза који у преводу значи „троугао испод улице Канал”, а добио га је због свог специфичног троугластог облика. Улица Канал је улица која обилује живописним радњицама. Све до недавно, у Трибеки су се налазиле мале фабрике и складишта робе. Данас је то стамбени кварт који посећују славне личности.

Трибека

Централ парк

Представља „зелена плућа” Менхетна. Дугачак је четири километра и простире се на површини од скоро 3,4 километра квадратна. Сваког дана хиљаде Њујорчана одлазе тамо да се баве спортом, да се опусте, раде или уче. На ливадама се играју групе деце, старије даме су радиле јогу, млади пословни људи су радили на својим лаптопима. Неки су читали, неки возили ролере, а неки су само уживали на сунцу. У парку се налазе бројни спортски терени, вртешке за децу и игралишта, ресторани, а постоји чак и зоо-врт. По традицији у Централ парку налази се линија која означава циљ Њујоршког маратона. Овде, око прелепог воденог огледала, налази се стаза од два и по километра, савршена за оне који желе да трче. Зелене ливаде простиру се у недоглед, као и језерца, споменици, фонтане, али највише има дрвећа. Јаворови, брестови, храстови, чемпреси, букве, трешње… са црвеним, зеленим, наранџастим, жутим крошњама и крошњама боје рђе!

Централ парк

Вероватно ћеш имати прилику да користиш такси или Yellow Cab („жути такси” у Њујорку, а и пре него што одеш у Њујорк, већ знаш да је то чувени њујоршки такси. Јасно је да се тако зове зато што је жуте боје. Први модели жутог таксија имали су са стране траку састављену од белих и црних квадратића. Од недавно су се појавили и такозвани жуто-зелени таксији: зелено означава да се такси креће на електричну енергију која не загађује околину.

Жути такси у Њујорку

Обележје Њујорка је и:

Ноћ вештица

Овај празник потиче из Европе, од старих Келта и Брита. Славе га католици и протестанти 31. октобра, вече уочи Дана свих светих. У Њујорку се слави великом парадом дуж Шесте авеније. У дефилеу сваке године учествује преко 50 000 маскираних људи. Парада за Ноћ вештица креће из Гринич вилиџа око седам сати, али су улице Менхетна пуне костимираних посетилаца још од најранијег поподнева. Групице маскиране деце куцају на врата кућа и продавница говорећи: „Слаткише или шалу?” После заласка сунца, маскама најмлађих на улицама придружују се и маске старијих. Када се организује прослава у кући, поред хиљаде битних ствари у припреми, потребно је припремити и застрашујућу музику којом ће бити дочекани гости. Знаш ли да сипањем некуваног пиринча у алуминијумску шерпу можеш добити звук добовања кише? Гужвањем целофана створићеш звук пуцкетања ватрице. Трљањем пластичне кесе можеш направити звук летења слепих мишева. Замисли шта ће бити кад стигну гости, а ти снимиш ове звукове на диск и пустиш их уз угашена светла на журки за Ноћ вештица  🙂

Ноћ вештица

Још ако направиш и одговарајућу храну: кошчице са гробља, крилца слепог миша, сок од црвића, фрапе од зелених гуштера, хрскаве очи…

За ову ноћ је потребно и адекватно се обући: вампирица, вештица, гусар, египатска мумија, костим „Страшило за птице”…

Кад дође време за игре, такође ваља бити спреман: лов на духове, мумификатори, напуни бундеву, ужарена лобања…

Увек треба чинити добра дела и поклањати другима ствари које ће им улепшати дан. Ове ноћи ваља поклањати „чудовишне” поклоне: чудовишта на кашичици, чупави пауци, чупави слепи мишеви…

Када се друштво разиђе, откриј да ли је твој костим био баш прави за тебе. Наравно, можеш ово урадити и пре него што осмислиш костим 🙂

Знам, знам 🙂 Много је ствари које те сад копкају. Како ћеш направити костиме или храну или поклоне и још много тога што те занима пронаћи ћеш у – књизи 🙂 🙂 🙂

Шала или слаткиш?

То је превод са енглеског реченице „Trick or treat”. Захтев не оставља места другим решењима: онај ко нема да понуди маскираној деци слаткише, мора да се „откупи” прихватајући шалу.

Шала или слаткиш?

Традиција поклона који се једу потиче још од старих Келта. Наводно су Келти, да би се заштитили од вилинских шала, вилама даривали храну или млеко, остављајући их по шумама. По другом веровању, овај је обичај пореклом од обичаја просјака да иду од куће до куће и да траже парче хлеба као милостињу.

Хипхоп

(или реп) рођен је седамдесетих година прошлог века. То је музички стил пореклом из Њујорка који прати типичан урбани акробатски плес, који се зове брејкденс.

Амерички доручак

Под типичним америчким доручком подразумева се веома хранљив оброк високе енергетске вредности. Овај обичај води порекло још од првих освајача Запада. Они су морали да преваљују велике раздаљине на коњима и да раде по читав дан, те им је због тога био потребан веома обилан доручак. Обично садржи млеко, сок од поморанџе, јогурт, житарице, тост, свеже воће и друге ђаконије. Током њега не смеју изостати посебне, нешто дебље палачинке које се традиционално преливају јаворовим сирупом и, евентуално, мажу путером или мармеладом.

Америчке палачинке

Састојци (за четири особе): 280 г брашна, кашичица сувог квасца, кашичица шећера и кашичица соли, ½ литра млека, 3 јајета, једна кашика уља и једна кашика растопљеног путера, јаворов сируп.
Припрема: припреми тесто мешајући у једној чинији брашно, квасац, шећер и со. Затим додај млеко, јаја и, на крају, растопљени путер. Сипај мало уља у тигањ, затим додај кутлачу теста, правећи палачинку и сваку страну пеци по 3 минута.
Палачинке послужи са сирупом од јавора.

Дуги низ година омиљена храна првих енглеских досељеника, који су се искрцали на америчко тло у 17. веку, било је хранљиво ћуреће месо. Данас је печена ћурка типично јело за Дан захвалности који се прославља четвртог четвртка у новембру и чији је смисао управо изражавање захвалности на тој храни. Најбољи део печене ћурке је надев. Да био био веома укусан и хранљив, садржи путер, кестење, пињоле, рендане јабуке и… мрвице од хлеба!

Ватрогасци

Ватрогасна служба Њујорка основана је 1737. године и била је у потпуности сачињена од добровољаца. Касније је званично призната и названа „Фајер департмент”. Данас у граду ради више од 10 000 ватрогасаца, распоређених по разним градским општинама. Одећа им се састоји од јакне израђене од посебног материјала који на високим температурама реагује тако што промени боју. Када постане браон боје, значи да више није у стању да штити од пламена и да је треба променити! У опрему улази и шлем. Храброст и великодушност су главне особине ватрогасаца, тих ћутљивих хероја који су спремни да прискоче у помоћ својим ближњима. 99

Да не мислиш да ова књига не садржи поруке, уживај у неколико њих:

  • У тишини смо сви много мудрији, а у буци смо само много глувљи!
  • Ко другоме јаму копа, сам у њу упада!
  • Пријатељство – нема боље енергије од њега на целом свету!

За крај, мало смеха:)

У Ноћи вештица једна вештица среће костура. Вештица каже:
– Баш дивно, ноћас се слави!
Костур одговара:
– Ех, да! Дође ми да искочим из властите коже од узбуђења!

🙂 🙂 🙂

Како препознати зимогрожљивог духа? Па тако што уместо чаршава носи вунено ћебе!

🙂 🙂 🙂

Ако сретнеш троглаво чудовиште, како ћеш га поздравити? Тако што ћеш му рећи:
– Ћао, ћао и ћао!

🙂 🙂 🙂

Шта је то што носи црни шпицасти шешир, лети на метли и не види ништа? Вештица… са затвореним очима.

🙂 🙂 🙂

Костур пита зубара:
– Докторе, у каквом су ми стању зуби?
Зубар му одговара:
– Рекао бих, у добром! Али брину ме десни…

🙂 🙂 🙂

Знаш ли шта је врхунска срећа за два костура? Да постану пријатељи до гроба!

🙂 🙂 🙂

2 реаговања to “ВЕЛИКА ГУЖВА У ЊУЈОРКУ – Теа Стилтон”

  1. Маја Радоман 2. јануара 2013. у 14:03 #

    Ово је фантастично! Мој син који не воли да чита, једино чита Стилтона, али овај препорука показује да можемо заједно да уживамо у његовој омиљеној лектири! Хвала 🙂

  2. Силвана 2. јануара 2013. у 14:07 #

    Хвала теби 🙂
    Уживање ми је било уживати у Њујорку, макар и овако виртуелно. Док не буде стварно…

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: