БОЖИЋНА ПРИЧА – Чарлс Дикенс

30 дец
  1. Твоја наставница 🙂
  2. Алекса Р. 7/2     (шк. 2013/2014.)

________________________________________________________________________________________

Ни краћег романа ни занимљивије радње. Божићне радости, духови, људи различитих особина – све на једном месту 🙂 Чарлс Дикенс је написао овај роман 1843. године и и треба да знаш да му је овај роман најпознатији поред романа „Оливер Твист”.

Чарлс Дикенс давне 1842. године

Роман је баш прикладан за дане који су пред тобом, било да се одлучиш за читање књиге или уживање у некој од многобројних верзија филма сниманих према роману.



А филмова по овој књизи је бар било и вероватно ће их и бити. И не само филмова.

Многе је уметнике подстакао Дикенс овим романом на стварање. Погледај детаље на страни енглеске Википедије. Изненадићеш се 🙂

Скруџ Мекдак

( ↑ ↑ ↑ клик на слику)

1

2

Прво издање Божићне приче из 1843

Ако ти прича о духовима звучи примамљиво и овај роман ти привуче пажњу, твоја машта ће  сигурно бити подстакнута и на нека друга размишљања. Не пропусти прилику 🙂

Божићна прича, Чарлс Дикенс

Већ на почетку упознаћеш Ебенезера Скруџа. Баш ме занима какав ће утисак оставити на тебе. Брзо ћеш уочити какво мишљење о њему и његовом животу имају четири духа који га посећују, а догађаје који су пред Скруџом у друштву духова нећу ти препричавати. Никад се не зна, можда ћеш на крају променити мишљење о њему.

Успут буди речено, обрати пажњу на портрете који следе. Требаће ти 🙂

1

Прво поглавље

Марлијев дух

Мораш знати да је тај Скруџ, као што му и име каже, био права крвопија.

Scroodge, енглески, циција, тврдица

Грамзив, тврдица, немилосрдан отимач, бездушни стари грешник, тврд и оштар као кремен из којег чак ни челик неће креснути топлу варницу; затворен, хладан и неповерљив као пуж. Хладноћа која је из њега вејала била му је заледила и остареле црте лица, зашиљила оштар нос, смежурала образе, укочила ход, закрвавила очи, поплавила усне и, уопште, избијала из његовог крештавог гласа. Своју хладноћу носио је свуда са собом: ледио је њоме своју канцеларију у данима псећих врућина, па је чак ни о Божићу није загревао ни за један једини степен. Спољашња топлота, баш као ни хладноћа, нимало нису утицали на Ебенезера Скруџа: није било топлоте која би га могла загрејати, као ни хладноће од које би зазебао. Није било ветра оштријег и суровијег од њега, нити снега од њега упорнијег, нити кише од њега немилосрдније. Рђаво време, напросто, није га дотицало. Није било ниједне особе која би га зауставила на улици и благородно га упитала: „Како сте, драги мој Скруџе? Када ћете нас посетити?” Ниједан просјак није га никад замолио за милостињу, ниједно га дете није никад упитало колико је сати; ниједан мушкарац или жена никад га нису замолили да им покаже пут. Међутим, Скруџ за то нимало није хајао; чак је и волео што је тако. Баш му се свиђало да ходи посве сам закрченим путевима живота, држећи се при том тако као да свим људским бићима добацује: Беж’те од мене!

Марлијев дух

Знајући какав је Скруџов поглед на свет, не изненађује много што се на Бадњи дан, најлепши дан у години, појављује дух његовог пословног партнера Јакоба Марлија, преминулог пре седам година.

Јакоб Марли

Ни Марли није био ‘цвеће’. За њега се причало да је човек без срца и замисли – његов дух уопште није имао срце!

2

Друго поглавље

Први од три духа – дух прошлог Божића

Било је то неко огавно створење – напола дете, напола старац. Коса која му је у коврџама падала по врату и леђима била је бела као у старца, али му на лицу није било ниједне боре: кожа му је била најнежније дечје боје.

Први дух

Руке су му биле веома дугачке и, по свему судећи, необично снажне. Ноге и стопала, веома танке и некако слабашне, биле су му обнажене, као и руке. Створење је на себи имало тунику најчистије беле боје, опасану око струка неким блиставим опасачем. У руци је држао гранчицу зимзелена, док му је, у савршеној супротности с овим симболом зиме, одећа била окићена летњим цвећем. Међутим, најчудније је било да му се из круне на глави изливао снажан млаз светлости, обасјавајући све унаоколо. Због тога је, вероватно, дух носио и неку капу, којом је као неким поклопцем могао да пригушује светлост круне. Капу је сада држао под мишком.

3

Треће поглавље

Други од три духа – дух овогодишњег Божића

Поврх свега тога… Чега? 🙂 Седео је један млад див веома угодног изгледа, држећи у руци блиставу буктињу веома налик на рог изобиља.

Овогодишњи Божић

Дух 1

Дух је био одевен у једноставну, накићену мркозелену хаљину или огртач, оивичен велим крзном. Груди и ноге, које су извиривале испод хаљине, били су му обнажени, док је на глави носио венац од драча, ту и тамо украшен леденим свећицама. Загасито кестењаве коврџе биле су му дуге и слободно су му падале по раменима. Имао је ведро лице, светле очи, весео глас, слободно кретање и радостан израз и држање.

4

Четврто поглавље

Последњи од три духа – дух наредног Божића

Приказа је пристизавала лагано, свечано и немо. И сам ваздух кроз који се дух кретао ширио је неку тајанствену језу.

Четврто поглавље

Приказа је била умотана у широк црн плашт и ништа се од ње није могло видети – осим једне испружене руке. И да ње није било, приказа једва да би се разликовала од тамнине ноћи.

5

Пето поглавље

Крај

„Шта је данас?”, довикну Скруџ једном дечаку који је у празничном оделу стајао доле на улици.

Пето поглавље

„Шта кажете?”, упита дечак у чуду.

„Шта је данас, младићу?”, понови Скруџ.

„Данас?”, упита подозриво дечак. „Па, данас је Божић”.

„Божић!”, понови Скруџ. „Значи, нисам га пропустио! Духови су све оно извели за само једну једину ноћ! Да, да, они могу све што хоће… Разуме се, да, разуме се… Хеј, момче!”

               ♥    

Уживај у сваком дану!

                  

Нека добри Бог благослови све нас и свакога!

                  

БОЖИЋНА ПРИЧА, Чарлс Дикенс

Једног дана ми је тата уз своје омиљене „Вечерње новости” дао и једну књижицу. Насмејан, рекао ми је да ћу уживати у њој. Узео сам је, али нисам баш био убеђен да је истина то што мој тата каже. У тренутку као да сам чуо глас наставнице српског. Сетио сам се да је причала о овој књизи. За сваки случај сам прегледао препоручене књиге. Међу њима била је и ова. Додуше, издавач моје књиге је Компанија НОВОСТИ А.Д. Николе Пашића 7 Београд. И моја књига је из 2009. године. Прочитао сам препоруку моје наставнице. Привукла ми је пажњу, а тешило ме је што ми је у руци била књига од само 95 страна.

И тако је почело моје дружење с овом књижицом. Признајем да ме је дирнула. Поверовао сам у сва чуда која су била описана у њој. Много тога сам из ње научио. Верујем да ће још годинама ова књига налазити пут до срца многих читалаца широм света. Можда нисам научио из ње нешто што нисам већ знао, али треба да се зна да сваки човек увек може бити бољи. И да томе треба да тежи свака особа са иоле памети у глави.

Радња ове књиге почиње седам година после Марлијеве смрти, баш на дан пред Божић, а дешава се у њиховој радњи „Марли и Скруџ”. Садашњи власник радње, Скруџ, није био баш доброг срца, што је вероватно показивао целог живота. Међутим, седам година после смрти његовог пословног партнера, долази му у посету управо Марлијев дух. Био је окован у неке ланце и рекао је да ће му послати три духа. Нагласио је да би се и Скруџ могао наћи у ланцима. Зато га је посаветовао да прати духове који му желе помоћи, иако он у то неће одмах поверовати. После те вечери Скруџ је постао најдарежљивији човек у граду. Три духа су га заиста посетила: Дух прошлог Божића, Дух овог Божића и Дух следећег Божића.

И тако даље, и тако даље…

А ако вас занимају детаљи, можете их видети у препоруци наше наставнице 🙂

Иначе, овај роман је написао Чарлс Дикенс. Колико сам прочитао о њему, схватио сам да је један од највећих писаца свог времена. Рођен је 1812. године и био је друго од осморо деце. После хапшења његовог оца због невраћања дугова, Чарлс је 10 сати дневно радио у фабрици. Када је одрастао, почео је да ради као новинар. Написао је више романа, много обимнијих од овог. О томе колико је био популаран у своје време говори и чињеница да се сва његова дела, од првог објављивања, стално доштампавају.

За крај би требало да вам кажем нешто о личним утисцима и запажањима. Шта да вам кажем што већ нисте и сами схватили. Књигу морате прочитати!

Научиће вас, као што је и мене, да никад није касно да се мењамо набоље, баш као што је то учинио и Скруџ. Учи нас и да треба да мислимо на своју будућност. Сами је стварамо и од нас самих зависи каква ће бити. Никад се не зна, можда ће се и нама некад појавити дух који ће нас усмерити ка правим закључцима. А зашто бисмо га чекали?! Још са овом књигом можемо почети са учењем да је сврха сваког човека да буде што бољи.

Књига је добра, заиста добра.

Надам се да ћете се лично уверити у то.

Немојте мислити да се и сад шалим 🙂

Алекса Р. 7/2

(шк. 2013/2014.)

                  

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s