ЛОВАЦ У ЖИТУ – Џером Дејвид Селинџер

19 дец

Селинџер 1

Џером Дејвид Селинџер је један од најпознатијих америчких писаца захваљујући баш овом роману. Поред овог романа написао је и неколико збирки приповедака, а неке су објављене и код нас:

Рођен је у Њујорку, тачније, на Менхетну 1. јануара 1919. године, а умро је 27. јануара 2010. године у Њу Хемпширу у 91. години. Његов отац је био јеврејски Пољак и бавио се увозом сира и меса. Захваљујући његовом послу, породица је живела у добрим материјалним условима. Селинџерова мајка је такође била Јеврејка, бар се тако изјашњавала. Са једног дела Менхетна преселили су се у Парк авенију 1932. године.

Парк авенија 1133

Као и главни  јунак његовог најпознатијег дела, и Селинџер је променио више школа (државна школа и три колеџа) док се с 15 година није смирио у војној академији. Тада почиње да пише. Своју прву приповетку објављује 1940. године у једном научно-фантастичном часопису. Први пут је био у Европи 1937. године. Тада је пет месеци путовао Европом и писао, а онда се вратио у Њујорк како би студирао. Од 1942. године активно учествује у Другом светском рату, а био је и међу онима који су учествовали у бици за Нормандију. Други учесници у рату говорили су о њему да је био храбар и пожртвован. Његовом одласку у рат претходила је несрећна љубав. Наиме, његова прва љубав Уна О’Нил удала се за Чарлија Чаплина. Није јој сметало што је био доста старији од ње. У роману на једном месту пише: „Зато не знам шта да мислим о досадним ликовима. Можда човеку и не треба да буде претерано криво кад види како се нека изузетна девојка удаје за тако неког”. Док је био у Европи, Селинџер се у Немачкој оженио француском докторком ССелинџер 2илијом. Одселили су се у Америку, али брак није опстао. Тих година је доста писао, тако да су од 1948. до 1959. остале његове бројне приповетке. Занимљиво је и то што у овом периоду један од његових познаника из Париза постаје и Ернест Хемингвеј. Селинџер је био један од заговорника зен будизма. Петнаестак година после објављивања овог романа повукао се из јавности и преселио се у Корниш у Њу Хемпширу 1952. године јер је славу сматрао једном великом непријатношћу. У овом малом месту жени се други пут 1955. године. Са супругом Клер Даглас имао је двоје деце, ћерку Маргарет и сина Метјуа, али и овај брак није потрајао.

Мемоари, Маргарет Селинџер

Развели су се 12 година касније. У вези са његовим љубавним животом занимљиво је и то што је 1972. године одржавао везу са доста млађом Џојс Мејнард. Писма која су Селинџеров потписразмењивали 1999. године продата су за 150.000 долара. Иако од 1965. године није објавио ниједно дело, остао је један од најчитанијих светских писаца. Његови пријатељи су тврдили да је имао око 15 незавршених дела, али она никада нису обелодањена. Није волео да даје интервјуе, а један од последНасловна страна Тајма са Селинџеровим ликомњих је 1980. године дао дванаестогодишњем дечаку из комшилука, коме је чланак био потребан за школски часопис. Спречио је правним путем објављивање књиге шведског писца Фредерика Колтинга, која је представљала наставак његовог романа. Иако је реаговао на повреду својих ауторских права, ниједном се није појавио на суду. Ако те занимају детаљи, о томе можеш више прочитати на страни Б92 у чланку „Забрањен наставак Ловца у житу”.

Ловац у житу, Селинџер

Холден Колфилд

Шеснаестогодишњак из Америке, Холден Колфилд, главни је лик овог романа. Неколико дана пред Божић избачен је из школе Пенси. Избацивање из школе му није први пут 😦 Пенси је трећа школа из које га избацују због понашања и односа према учењу. Сложићеш се да су четири јединице сасвим довољне за овакву одлуку школе. Обрати пажњу: положио је само енглески 🙂 За овај предмет је био прави стручњак, бар у то верује његов цимер који од њега тражи један састав јер до понедељка мора предати ту проклету ствар како не би награбусио. Није чудо што Холден том приликом мисли да је то велика иронија: „Ја сам тај кога избацују из ове школе, а ти тражиш од мене да ти пишем неке проклете саставе”. Иначе, Холденови родитељи још нису упознати са његовим избацивањем из школе, а није тешко претпоставити да се он и не жури да их ‘обрадује’ том вешћу. Не жели да из школе иде право родитељима с којима баш не налази заједнички језик већ одлази у Њујорк како би размислио о својој будућности. Тако Холден одлази неколико дана раније из Пенсија јер није могао више да поднесе средину у којој се налази, а вероватно му је додатна мотивација за одлазак сусрет са професором историје Спенсером и туча са цимером Страдлетером.

Треба да знаш да ћеш од почетка књиге до њеног краја упознати људе који су, више или мање, саставни део Холденовог живота и остављају мањи или већи траг на његова размишљања, а самим тим утичу и на његово сазревање и однос према животу.

Холденова породица

Из књиге се јасно види да није близак с родитељима, али да му је стало до њих. Њихова осетљивост је нешто с чим се наш јунак не носи баш најбоље. Верује да би његови родитељи добили бар по два нервна напада када би покушао да каже нешто ближе о њиховој интими, јер су прилично осетљиви по том питању. Посебно његов отац. Зна Холден да је реч о финим људима, али сматра да су преко сваке мере осетљиви. Прилично су богати. Холден не зна колико лове његов отац млати, јер о томе није никад говорио са њим, али мисли да је реч о великој суми, пошто је његов отац адвокат у некој великој корпорацији. О великом богатству својих родитеља закључује и према томе што његов отац стално инвестира новац у неке ревије на Бродвеју, мада оне редовно пропадају, а мајка увек пошизи кад он уради тако нешто. Види се да је везан за своје родитеље из начина на који говори о њима. Посебно је везан за мајку која се никад није опоравила од смрти млађег сина и страшно је нервозна. Свестан је да ће бити очајна кад чује да су га опет избацили из школе и то му баш тешко пада.

Поред родитеља, чија имена из књиге нећеш сазнати, Холден има старијег брата и млађу сестру.

  • Старији брат Д.Б. успешан је у свом послу у Холивуду. Иако живи у Холивуду, сваког викенда долази код родитеља. Вози јагуара, једна од оних малих енглеских кола која могу јурити две стотине миља на сат. Тренутно је пун лове, мада то није био док је био сасвим обичан писац и живео с родитељима. Написао је фантастичну збирку приповедака „Тајна златна рибица”. Занимљив је Холденов коментар да му брат живи у Холивуду као проститутка.
  • Млађа сестра Феба, можда и једина особа која га разуме и коју он искрено воли и верује јој, још увек живи са родитељима. Десетогодишња Фиба је, по Холденовом мишљењу, изузетно лепа и бистра девојчица. Њена црвена коса наликовала је Аловој, а лети се увек кратко шишала и забацивала је иза финих, лепих малих ушију. Зими је имала прилично дугу косу, а мајка јој је понекад правила плетенице. Прилично је мршава, попут Холдена, али згодно мршава. За једно дете је веома уредна, а није ни размажена. Осећајна је, можда и превише. Снажна је као сам ђаво, а ни њена тврдоглавост није занемарљива. Пажљиво слуша кад јој неко нешто прича и све време прати саговорника.
  • Две године млађи брат, из милоше звани Ал, умро је од леукемије. Био је Холденов узор и он се њиме поноси и после његове смрти. Иако је реч о млађем брату, Холден је признавао да је Ал био бар педесет пута интелигентнији од њега. Наставници су били одушевљени њиме и стално су мајци слали хвалоспеве у којима су изражавали задовољство што имају таквог дечака у разреду. Холден је мислио да је Ал био најбољи и у породици. Никада се није љутио ни на кога, иако је уврежено мишљење да се риђокоси људи много брже наљуте неголи други. Иначе, Ал је био левак. Његова бејзболска рукавица довољно говори о Алу, онако исписана песмама и то зеленим мастилом.

Холденово окружење

Поред чланова Холденове породице упознаћеш и његове малобројне пријатеље. Уствари, упознаћеш само њих троје:

  • СТРАДЛЕТЕР је Холденов цимер из Пенсија. Холден има високо мишљење о њему. Цени његову памет и доброту, али му често смета Страдлетерова самозаљубљеност. Међутим, врхунац њиховог неспоразума не лежи у Страдлетеровој нарцисоидности већ у његовом односу према припадницама лепшег пола, поготово када се његов животни пут неочекивано укрсти са Џејниним путем.
  • ЕКЛИ је момак из суседне собе у Пенсију. Верујем да ћеш се и ти прикључити већини кад упознаш Еклија. Наиме, он баш и није момак с ким би се већина дружила. Његов однос према личној хигијени и људима из окружења често није за сваку похвалу. Интересантно је да Холден чак и воли Еклија иако сматра да је досадан и често наиван. Нервира га његово понашање и покушава да га промени, али узалуд. Екли је несаломив у својим навикама и обичају да у све забија нос.
  • ЏЕЈН ГАЛАГЕР је Холденова некадашња комшиница, другарица и симпатија од претпрошлог лета. Холдену је очито битна јер је стално помиње. Треба да знаш да она за Холдена не представља непознаницу. Читао ју је као књигу. Сазнаћеш да је она прави спортски тип. Поред дама, волела је атлетику и спорт уопште. Цело лето су пре подне играли тенис, а после подне су играли голф. И тако скоро сваког дана. Можда она и није била лепотица у правом смислу, али је њега одушевљавала, посебно њена страшно покретна уста. Увек је читала, и то веома добре књиге. Читала је сву силу поезије и још много тога. Једино је њој показао Алијеву рукавицу за бејзбол. Док борави у Њујорку, стално размишља о томе да ступи у контакт са њом. Да ли је смогао снаге и позвао је телефоном? 🙂

Холден у Њујорку доживљава бројне авантуре. Среће се с бившом девојком Сали и са својом млађом сестром, а помиње и бројне особе које је раније знао. Можда је најупечатљивији његов професор Антонели, с којим се такође среће. С овим професором се можеш упознати и без мене 🙂

Холден о себи

Холден говори о другима, али говори и о себи па се стиче утисак да више жели да упозна себе него што жели да се представи другима. Још на почетку романа ћеш сазнати да Холден има слаб капацитет плућа, јер је некада много пушио. Срећом, натерали су га да прекине. Понекад се понаша као да је много старији него што јесте, мада њега нервира што то људи никад не примећују. Признаје да је страшна кукавица. Наравно, труди се да се то не примети, али себе не може убедити у супротно. На другом месту у роману каже да понекад говори гласно кад се узбуди, али му објашњење лежи у размишљању да човека треба оставити на миру ако је оно што говори занимљиво и ако се због тога узбуђује. Воли кад се неко због нечега узбуђује и то је за њега лепо. Себе оцењује као великог расипника. Што не потроши, то изгуби. Сваки час заборавља да покупи кусур по ресторанима и ноћним клубовима, а та његова немарност излуђује његове родитеље. Чак и он схвата да им не може замерити због тога. Холден никако не може да се помири с братовљевом смрћу, што се посебно види у саставу који пише цимеру. Описује братовљеву бејзболску рукавицу упркос траженом опису просторије, а не предмета. Често се сећа свог вољеног брата и дана када је умро. Холден је тада имао само тринаест година. Хтели су да га воде код психолога јер је поразбијао све прозоре на гаражи у којој је спавао те ноћи. Покушао је чак да полупа и прозоре на ‘каравану’ који су имали тог лета, али му је шака већ била сломљена па није могао. Признаје да је било веома глупо урадити тако нешто, али  једва да је уопште знао шта ради. Шака га и сада понекад боли и не може више да стегне чврсто песницу, али  га то не забрињава много јер и тако не намерава да постане хирург или виолиниста. Холден сматра да је у поређењу са Алом и Фебом глуп и луд и да је најнеуспешнији у породици. Његова самокритичност се најбоље види када описује своју млађу сестру и браћу. За њега је Феба лепа и бистра девојчица која одувек има одличне оцене из свих предмета, за разлику од њега који је глуп. И Д.Б. и Ал су прави мудраци у поређењу са њим. Рибњак у Централ паркуМало ћеш тога сазнати о Холденовом изгледу. Више ћеш упознати његову личност, а о изгледу ћеш само сазнати да је висок 189 цм и да у коси већ има седих. За његов речник може се слободно рећи да је сиромашан, мада то и није за замерку ако се зна да је прави представник омладине свог доба. Можда је најупечатљивија његова особина управо самокритичност јер не улепшава своје недостатке и не правда их. Искрено каже да му је речник врло сиромашан. Као што рекох, прави је представник својих вршњака ако је судећи по његовом речнику који је често обојен жаргонским речима, поштапалицама и фразама. Верујем да ти је јасно на шта мисли кад користи за себе реч дегенерик и све што уз то иде. С друге стране, баш употреба таквих речи често доприноси хумору па је занимљиво кад користи реч кибицовати. Знаш ли шта значи ова реч? Занимљив је и Холденов однос према ружним речима. Користи их, али их не воли, што је посебно истакнуто у делу када покушава да заштити своју млађу сестру од њих. Често је ироничан. Притом користи поређења типа: „Плесати са старом Мартy било је исто као вући Кип слободе за собом по поду”. Мислим да ти је јасно шта значи ово поређење 🙂 Надам се да ниси од оних којима је почетак и крај у поштапалици ‘брате’, што наликује Холденовом обраћању свима око себе. Наиме, све ословљава са ‘стари‘ без обзира колико они имају година, што је једна од потврда да има прилично сиромашан речник. Даље Холден открива читаоцима и да је лажов: „Само да престанем лагати. Кад једном почнем, у стању сам лагати сатима”. Сложићеш се да је мало људи који би то рекли о себи 🙂 С друге стране, не крије своју несигурност, па му често мисли скачу с теме на тему, што понекад делује и досадно. Не верујем да има много читаоца којима је занимљиво Холденово размишљање о држању девојке за руку. Воли места на којима може, ако ништа друго, а оно бар да види понеку девојку, па макар се само чешала по рукама, брисала марамицама нос или се само шашаво кикотала. На једном месту се изјаснио да мрзи филмове, а ни представе не воли много. За њега су представе мање зло од филмова, али свакако нису нешто за чим треба лудовати. У набрајању свега што мрзи, испливава да мрзи све, почев од живота у Њујорку. Мрзи таксије и аутобусе на Медисон Авенији у којима шофери увек урлају да задња врата служе за излаз. Не подноси упознавање с којекаквим умишљеним типовима који Лунтове називају анђелима. Не воли пењање и спуштање лифтовима кад човек не жели ништа друго него да изађе. Списак онога што не воли не завршава се са момцима који ништа друго не раде него све време код Брукса дотерују панталоне. Шта воли сазнаћеш кад читаш део у коме се коначно среће са млађом сестром. Имаш ли идеју шта воли 🙂

За крај бих само изнела претпоставку да ћеш се изненадити кад схватиш где се Холден налази док износи своје догодовштине и размишљања. Сетићеш се да ти је Холден већ на почетку рекао да ће причати о лудници кроз коју је прошао прошлог Божића пре него што је одлепио и пре него што су га догурали овамо да се мало смири. Даље – читај 🙂

Иначе, Холден се први пут појављује у Селинџеровој приповеци коју је објавио у магазину „Њујоркер” 1946. године. Касније је ова приповетка постала једно од поглавља у овом роману. Занимљиво у вези са Холденом је и што су се са њим поистовећивали многи, и тинејџери и старији, а међу њима је свакако и Марк Дејвид Чепмен који је убио Џона Ленона. Иначе, Чепмен је лечени психијатријски болесник. По његовим речима, ова књига је имала баш велики утицај на њега.

Неке књижевно-теоријске одреднице

Ловац у житу (енглески)Јасно ти је да је реч о епском делу, о роману, а и сам јунак на почетку романа објашњава да није реч о аутобиографији: „Ако већ желите да вам причам о себи, прва ствар коју ћете вјероватно хтјети да знате је гдје сам се родио, какво је било моје глупо дјетињство, чиме су се бавили моји родитељи прије него што сам дошао на свијет и сав онај уобичајени сплет давид-коперфилдских глупости, али ја нешто нисам расположен да се упуштам у те ствари, ако већ хоћете да знате истину. Осим тога, немам намјеру да вам већ сада овдје причам читаву своју проклету аутобиографију или нешто слично”. На крају романа, у 26. поглављу, опрашта се речима: „То је све о чему сам хтио да вам причам. Можда бих вам још могао рећи шта сам радио кад сам се вратио кући, како сам се разболио и све, и у коју школу треба да пођем сљедеће јесени, кад изађем одавде, али нешто нисам расположен за то. Заиста нисам. Све то ме сада некако више не занима”.Ловац у житу (оригинал)

Већ знаш шта је унутрашњи монолог. Њега има највише у овом роману. Њиме ти је и омогућено да разумеш у потпуности осећања главног јунака према себи, породици, школи, пријатељима… Не мораш се плашити описа. Њих готово и да нема. Холден ће те водити из догађаја у догађај и тако ћеш разумети суштину његове личности и самог романа.

Што се тиче начина приповедања, врло ћеш брзо схватити да нема хронолошког приповедања него су сами догађаји прилично ‘испретурани’ и помешани са монолозима посебно главног јунака.

Сигурно ће ти до краја романа бити јасно зашто је аутор свом роману дао баш овакав наслов. Његов избор наслова је везан за песму „Сретне ли неко неког док кроз жито иде”, али ћеш већ открити симболику наслова 🙂 Успут буди речено, стих је из поеме Роберта Бернса.

Поље жита

За крај

Аутор је ову књигу писао готово десет година и сам је рекао да је пуно својих догађаја и доживљаја унео у овај роман. Није чудо што је од првог издања 16. јула 1951. године ова књига привукла пажњу младих широм света. Данас је у многим земљама део обавезне лектире, посебно у средњим школама, а седамдесетих година прошлог века неки су професори добијали отказ јер су ову књигу уврстили у лектиру. Продата је у више од 65 милиона примерака. Занимљиво је што је ова књига и међу најоспораванијама, а често је и забрањивана због бројних псовки, недоличних речи и делова о алкохолу и проституцији. С друге стране, неоспоран је утицај ове књиге на филм, музику, књижевност…

Бар назван по роману

У сваком случају, ова је књига једна од занимљивијих за тинејџере. Можеш проверити какав ће утисак оставити на тебе 🙂 Можда ће ти привући пажњу дечаково размишљање о будућности и прилагођавању свету који га окружује, а сигурно ће ти привући пажњу што се овај роман разликује од већине који су уобичајени у школској лектири. Знам да ће ти се посебно допасти што нема описа 🙂 С друге стране, можда и ти разрешиш неке своје недоумице у вези са смрћу младих, проналажењу љубави, освестићеш се по питању алкохола и цигарета, а биће ти и јасније зашто мораш у школу 🙂 Овај роман са собом носи бројне поруке, а неке је изложио и сам аутор кроз речи свог главног јунака:

  • Али човек не треба бити лош да би депримирао некога, човек може бити и не знам како добар па да опет тако делује на људе.
  • Ето, у томе је сва невоља. Не можете нигде наћи лепо и тихо место, јер таквих нема. Можете мислити да постоје, али кад једном тамо стигнете, неко ће се, док не будете гледали, увући за вама и написати … тачно испред вашег носа. Проверите то једном и видећете.
  • Живот јесте спортска утакмица, младићу. Живот јесте утакмица коју треба играти по усвојеним правилима.
  • Људи никад никоме не преносе ничије поруке.
  • Неке ствари треба да остану такве какве јесу. Лепо би било кад бисте могли да их стрпате у једну од тих великих стаклених витрина и једноставно их оставите тамо. Знам да је то немогуће, али је свеједно штета.
  • Није тако лоше кад сја сунце, али сунце сја само онда кад му се прохте.
  • Особина незрелог човека је што хоће да за нешто славно умре, док је особина зрелог човека што хоће да за нешто скромно живи. (Вилхелм Штекел, психоаналитичар)
  • Понекад је човеку тешко да се концентрише.
  • Проклети новац. Увијек некако испадне да се због њега осјећате ужасно потиштено.
  • Проклети филмови. Стварно могу да упропасте човека.
  • Све што сада знам је то је да ми некако недостају сви они о којима сам вам причао. Чудно је то. Немојте никоме никада ништа причати. Ако то учините, одмах почнете да осјећате како вам недостају, сви они.
  • Смешно је то. Човек не мора баш да напреже мозак кад разговара са професором.
  • Тако је то с девојкама. Сваки пут кад ураде нешто лепо, чак и кад нису неке  лепотице, или су чак онако приглупе, већ се заљубиш у њих, и онда више не знаш где се налазиш. Девојке. Исусе. Могу  тотално да слуде човека. Најозбиљније.
  • То што је неко мртав још не значи да човек треба престати да га воли, забога…
  • У томе је сва невоља. Кад је човек толико потиштен, није чак у стању ни да мисли.
  • Човек не треба уопште бити кукавица. Ако је потребно да неког тресне по зубима, па још ако осећа жељу да то и уради, онда се не треба предомишљати.

И да не заборавим. Не очекуј филм по овој књизи 🙂 Наиме, Селинџер никада није дозволио да се по његовој књизи сними филм иако су многи желели да то учине.  Одбио је чак и понуде Семјуела Голдвина и режисера Стивена Спилберга, али и других. Више о томе прочитај у чланку „Тко ће уловити Ловца у житу?” објављеном на страни Филмски.нет.

Можеш погледати следећи филмић на Јутјубу.

Овај филмић је део који иде уз анализу, квиз и друге занимљивости на страни SparksNotes. Верујем да ћеш уживати 🙂 Можеш преузети и књигу, али ти свакако не препоручујем читање. Прегледај је, па пронађи папирно издање. Нећеш се покајати 🙂

Advertisements

2 реаговања to “ЛОВАЦ У ЖИТУ – Џером Дејвид Селинџер”

  1. noviinternet 4. јануара 2013. у 10:35 #

    Hvala i na ovom i na drugim detaljnim i podsticajnim prikazima knjiga – puno pozdrava!

  2. Силвана 4. јануара 2013. у 10:38 #

    Хвала Вама што читате постављене приказе.
    Свако добро 🙂 🙂 🙂

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s