ТАНГО ЗА ТРОЈЕ – Слободан Станишић

2 дец
  1. Твоја наставница
  2. Момчило 6/3 (шк. 2012/2013.)

______________________________________________________________________________________________

Танго за троје

Слободан Станишић

Књигу сам добила давне 2007. године од самог аутора.

Танго за троје, Слободан Станишић

Више пута сам је читала и размишљала о њеном садржају. И закључак ми је увек био исти. Књига сигурно није за разбибригу. Ово је књига за спознавање себе и разумевање других.

Потпис Слободана Станишића

Наиме, главни јунак романа је бунтовни средњошколац  Стрниша Липић који живи са породицом у самом центру Београда.

Француска улица

Силом прилика прелази из једне школе у другу, преживљавајући бурно и дубоко емотивно све новине које са собом носи сваки нови дан и младост сама по себи. Сва дешавања на њега остављају дубок траг формирајући једну занимљиву личност од које се има шта научити. Породични односи, прва љубав, пријатељство, школске згоде и незгоде…

На корици, на крају књиге, пише:

Корица Танго за троје

Али једно је сигурно: роман је од прве до последње стране необично написан. Аутор је на 240 страна и кроз 76 глава створио свевремено дело које могу разумети само тинејџери и они одрасли који нису заборавили сопствени пут одрастања. Поред смеха и разоноде, овај роман нуди много, много више. Дотиче се дубине бића сваког читаоца и подстиче на размишљање.  Не знам да ли ће ти се овај роман допасти. То ипак зависи од тебе! Ако је твоја воља да проникнеш у све сфере романа, удубиш се у њих и разумеш их на прави начин довољно јака, роман ће ти се сигурно допасти.  

Танго 2

ТЕРОР СУКЊЕ

Многе ствари на овоме свету наопачке су окренуте.

ЕПИЛОГ

1. Небеса наша, свакодневна, направила су неки чудан распоред, овде. Пре подне – једни добијају, а други – губе. По подне, сунце је већ прождерало највећи део небеског колача, а тамо доле, однос снага остаје исти: мањини – више, већини – мање.

2. ХТЕЊЕ је све: стварање и уништење, погодак и промашај, успон и пад, радост и чемер, снага и слабост, усхићеност и очајање, светлост и тама, подстрек и саплитање, осмех и уздах (познајући себе, гарантујем да могу овако набрајати бар неколико сати)… Све било је тако, јер тако смо ХТЕЛИ!

3. и 4. РАД НА ОДЕЉЕЊУ ЗА ПРИПРЕМУ КОНЗЕРВИРАНОГ ВОЋА И МОГУЋЕ ПОСЛЕДИЦЕ НА РАЗВОЈ МЛАДЕ ЛИЧНОСТИ КОЈОЈ УМЕТНИЧКО ФОРМИРАЊЕ ТЕК ПРЕДСТОЈИ

5. ПОРОДИЧНО ЖИВЉЕЊЕ И ПОСЛЕДИЦЕ

Стрнишина породица

Незаобилазни члан Стрнишине породице је деда Гаврило, а готово као члан породице је и Стрнишин најбољи друг Драган.

6. и 7. ДВЕ ПАЛМЕ НА ПЕШАЧКОМ ОСТРВУ СРЕЋЕ

8. и 9. СТРАТЕГИЈА УПОТРЕБЕ КИШОБРАНА ПРИ ОДБРАНИ ОД НОЋНИХ ЛЕПТИРА

Лутање без циља, мој лични проналазак, практикован лети, свакодневно доживљава потпуни фијаско. Готово под принудом, долазио сам до сазнања да такво стање више не постоји, да је свесна, унапред планирана усамљеност, напросто укинута.

10. и 11. ЛЕПЕ ЖЕНЕ ПЛЕШУ ОКО НАС

или

НАЧИНИ НАБАЦИВАЊА НОВОГ ПЕРЈА

Август је лењо спуштао лето ка дну. / … / Крај августа, тежак, без дашка ветра, својим опорим мирисима будио је у нама апетите сасвим друкчије природе.

12. и 13. ФЛЕКЕ ОД ПЕСКА

14. и 15. ЏЕМПЕРКО И ПАНТАЛОНКО

ВРТЛОГ КЕСТЕЊАСТИ

16. и 17. и 18. и 19. ОПАСНОСТИ ШКОЛСКОГ ДВОРИШТА

или

КАКО ПОСТАТИ „ОЊЕГИН”

Јединствена смеша цике и вриштања испусти, одједном, свој сасвим мали део који ми улете у стомак, као комад стене откачен присилом антигравитације > Нада Боцков

И директор школе Илија Филиповић, и један договор…

20. ЖИВОТ БЕЗ ЗАКАШЊЕЊА

21. ЛУДИ РАЗРЕД ОТКРИВА ПРАКТИЧНУ ПРИМЕНУ ШКОЛСКИХ УЧИЛА

22. УЗЛЕТ НА НЕБО НАУКЕ

23. и 24. ПРОЈЕКАТ „ЋОПАВА ЗМИЈА”

25. ВРТЛОГ КЕСТЕЊАСТИ

25. глава

26. ПОПОДНЕ КАД ЈЕ ВИСИО ДЕДА

26. глава

27. и 28. и 29. ЗАНЕСЕНОСТ ДОНОСИ ВРЕДНЕ МАТЕМАТИЧКЕ РЕЗУЛТАТЕ

Ако све саберем, не могу израчунати кад у животу човековом наступа време заљубљености. Можда неки прецизни статистичари располажу колико-толико задовољавајућим бројкама, само, на кога се оне могу применити! На мене, по свему судећи, не!

ТЕЛЕСНО ТОПЉЕЊЕ ПАХУЉИЦА

30. и 31. ДАН ПОТПУНОГ ЛУДИЛА

Тврдили су да је наш чикица Развигор образован човек… „Еј, благо мени кад су овакви постали драгоцени и ретки” – добаци ми он преко рамена и оде. Нека мала срећа разли ми се по кожи. Зна! Чак и ако је то научио од нас, ипак зна. Бокте, у какву школу идем! Овде и чикице говоре латински. Колеџ високог стила!

30. и 31. глава

32. и 33. и 34. ЗАМКА ЗА СЛОНЧЕ

Продукција: Дино де Лаурентис

Фирма: Варнер Брос

Наслов дела (крупно) ЗАМКА ЗА СЛОНЧЕ

У главним улогама: Стрниша Липић и Нада Бо

35. и 36. и 37. ТЕЛЕСНО ТОПЉЕЊЕ ПАХУЉИЦА

Ту ноћ сам, најзад, провео као човек.

Ока нисам склопио.

38. и 39. ПОД ЗНАКОМ ОВНА

40. и 41. ЈЕСТИВЕ СТОНЕ ЛАМПЕ

или

ПРОНАЛАЗАК „ФРАНКЕШТАЈН СТИЛА”

42. „ПАТАК” ОСВАЈА ОСНОВЕ ХЕМИЈЕ

43. ЛЕТО ИГРА ЗА НАС

Небо над морем огромна је бесмислица која чека дозволу за прелаз у било какав смисао. Шта може оволика количина плаветнила учинити са собом? Ако пронађе некакво огледало, попут мене, мора се престрашити сопственом огромношћу, бескрајем азурног несмисла: мора потражити гротло неко у које ће се улити. А то гротло сам ја. Изволи, небо, улиј се у мене, чекам раширен, незаштићен, слаб према небу.

44. Човек се, ипак, друкчије осећа кад има девојку. Некако си чвршћи на ногама, сигурније корачаш. Моја оплемењена душа у настојању да обогати свет, осиромашила је безбројна узгредна занимања у која спада и школски успех.

45. У том тренутку продрма се Апенинско полуострво, прекопута, проради вулкан Етна, загрме чувени црногорски земљотрес, ватрена кугла зажди небески огањ… Имам ја друга посла. Журим у кревет, морам наставити лепе снове који су увелико започети.

46. и 47. и 48. и 49. МЛЕКО, ЧАЈ И БЕЛА КАФА – БЕЗ ШЕЋЕРА

НЕВЕРСТВА НЕБА

50. ОСВИТ „ЛЕПЕ ЗОРЕ”

51. Луди разред је навикао да буде подешаван, сервисиран, и негован пажљивом руком. Нови професори нису то могли да схвате и неподмазана, себи самој препуштена машина, убрзо је пролупала.

52. АНАСТАЗИЈЕ КУРЕНОВ „ПУТУЈЕ” У ВЕЧНА ЛОВИШТА

53. и 54. БОЈ ПАРАДАЈЗОМ НА СТРМИНИ КРАЉЕВИЋА МАРКА

55. и 56. ПРОЖДРЉИВОСТ БЕЛИНЕ

55. и 56. глава

Ту настаде дуга празнина у белом.

57. и 58. и 59. НЕВЕРСТВА НЕБА

ПОЉУПЦИ С ЛЕЂА

60. и 61. ПОЉУПЦИ С ЛЕЂА

62. и 63. и 64. и 65. ПОГОДАК СА РЕЗЕРВНЕ КЛУПЕ

„Невоља никад не долази сама, увек наступа у серијама”.

66. и 67. и 68. и 69. и 70. ОЖИВОТВОРЕЊЕ ДУБОКОГ БАЛКАНСКОГ СНА

71. и 72. Н. Т. С.

71. глава

73. и 74. и 75. СКИЦА ЗА ЛАЈТ МОТИВ

75. глава

Танго 3

76. УВОД (У ДАЉЕ ТОКОВЕ ДРАМСКЕ РАДЊЕ)

Куда ћу сад?

Хтење никада нисам имао, па не жалим што га нема. Ипак, бринем се што сам изгубио и оно мало Нехтења. У мени је, сада, сасвим истањена верзија ослабљене свести, тако да не служи готово ничему. Доводи ме у дилему – није да нешто хоћу, али, није ни да нећу. Колико год да размишљам – са собом не знам шта ћу…

НИШТА!

А некуд морам…

Еј, човече! Најбоље би било да ме оставе на миру!

Слободан Станишић

Овај роман, састављен из пет целина, написао је познати српски писац за децу и омладину Слободан Станишић, творац више од 70 књига. Познати су и превођени његови романи, песме и приповетке. Запажене су антологије које је приређивао, као и бројна телевизијска сценарија и радио драме. Верујем да ти је Слободан Станишић познат из ранијих година када је гостовао у нашој школи, а свакако ти је познат по романима „Душан, принц сунца” и „Симонида”. Детаљније о делу овог познатог писца можеш прочитати на Википедији, а занимљив ће ти бити и интервју са њим у „Политици” – „Деца су озбиљни читаоци”.

Можеш завирити у књигу, али без ‘праве’ књиге – ништа 🙂

А можеш сазнати нешто више о овој врсти плеса, у случају да те досад није много интересовала 🙂

Танго 1

ТАНГО

(Википедија)

На крају ти морам рећи да сам баш, баш радознала 🙂  Питам се какав ће утисак на тебе оставити овај роман? Можда је теби у глави био другачији крај? Можда и није?

Чекам.

И надам се да не губим време 🙂

Твоја наставница

→   ↔   ←

ТАНГО ЗА ТРОЈЕ

Слободан Станишић

лотос

Нисам сигуран да сам одабрао баш праву књигу за поправљање оцене, али ми је пажњу привукао чланак који је написала наставница. Књигу сам пронашао у школској библиотеци. Чинило ми се да је нико није читао. Тако је бар изгледала. Нисам се покајао што сам је прочитао. О многим стварима нисам ни размишљао досад, а много тога, искрено, нисам ни разумео. Претпостављам да књига и није баш за наш узраст. Упркос томе вам је препоручујем. Мислим да има много занимљивих ствари које ће се пре или касније тицати и нас: средња школа, наставници, љубав, другарство, породица…

У књизи „Танго за троје” говори се о шеснаестогодишњем дечаку по имену Стрниша. Писац нас упознаје са његовим доживљајима из школе, са његовом породицом и његовим љубавима. Његов отац Петар је алкохоличар који сматра да је увек у праву. Мајка Сузана је попут многих других мајки. Покушава да на прави начин балансира између мушких чланова своје породице. Александар, млађи Стрнишин брат, води свој живот и не уплиће се много у Стрнишине догодовштине. У породици је још један мушкарац. Деда Гаврило. Иако у озбиљним годинама, не предаје се и ужива у сваком тренутку који му је још преостао.

На почетку романа нам писац говори да је Стрниша због великог броја изостанака искључен из школе. Наравно, следи породична свађа у коју се сви чланови укључују. Нажалост, ова свађа прераста у тучу између деде Гаврила и Александра.

После неуспешне школске године, Стрниша цело лето ради на сортирању јагода. Вероватно би то била једна од порука овог романа. Свако нешто мора да ради. Беспосленост није дозвољена.

У књизи је описан низ догађаја у којима је главни учесник деда Гаврило. О њему се сазнаје да је непоправљиви женскарош. Један од занимљивијих догађаја у вези са њим је када се дедина пријатељица тукла са неким људима који су напали деду и Стрнишу. Мислим да је поента да човек мора уживати у животу јер се никад не зна када ће наступити смрт. Можда није у реду што Гаврила видимо у оваквим ситуацијама, али је за сваку похвалу што не пристаје на самостално одустајање од живота.

Читајући даље роман, сазнаје се да се Стрниша уписао у гимназију чији је директор Филиповић. Поента је у томе што је он пријатељ Стрнишиног ујака. Док је чекао испред школске зграде, на Стрнишу је налетела нека девојчица. Касније је сазнао да се зове Нада. Недуго затим схвата и да се заљубио у њу.

Иначе, слободно време Стрниша проводи са својим другом Драганом. Заједно излазе и удварају се девојкама. Мислим да је овом сменом догађаја приказана смена младости и старости. Јасно је да сви људи доживљавају мање или више исте ствари. Лепота тих ствари је баш у томе што сви мисле да пре њих тако нешто није ни постојало. Допада ми се начин на који је писац приказао пријатељство између Стрнише и Драгана. Многи би им могли позавидети на таквој искрености и дружењу.

Једног момента Стрниша обећава новом директору да неће каснити на часове. Интересантно је то што он успева да одржи своје обећање. Овај део управо томе и учи читаоце. Обећања се не смеју олако давати. Наравно, када се нешто обећа, поента је да се то и испуни. То је једна од основних људских одлика. Нажалост, дошло је време када се обећања олако дају…

Интересантно је и то што Стрниша постаје најбољи ђак. Не треба се томе много чудити. Стрниша није глуп, чак није ни лењ. Стекао сам утисак да је нормално да се у том узрасту ради све супротно од оног што други очекују. Видећемо 🙂

Занимљива је и Стрнишина заљубљеност. Он све више размишља о Нади, чак одлази у њен крај. Упознао је њеног оца и њеног брата, џудисту Николу. Насмејао ме је део када је у школи био штрајк. Никог није било у учионици. Само Стрниша. Дато обећање му није дозвољавало ни да штрајкује када сви други то чине. После тога је скупио храброст и отишао код Наде. Признао јој је да је воли. Тада је сазнао да је љубав обострана. Свакодневно су се виђали и доста су времена проводили заједно, али и са Драганом. Одлазили су на журке. Касније су отишли заједно и на море. Нажалост, на мору су се посвађали. Срећом, мире се, али им је растанак ипак неминован. Надин отац добија премештај у Сарајево и они одлазе. Надин одлазак је Стрниши тешко пао. Овај део служи томе да не заборавимо да су растанци у животу готово нормална појава. Колико год патили, живот иде даље, а сваки човек има сопствени начин да преболи растанак. Стрниши је у овој муци помогао долазак нове наставнице енглеског. Додуше, она је окупирала пажњу свих ученика, али је Стрниши, и не знајући, помогла.

Истина је да живот иде даље. Дан за даном и нека мука постаје мања. Све док не дође неки нови проблем. Тако је Стрниша отишао на журку са својим најбољим другом Драганом. Упао је у велику невољу. Том приликом су обојица озбиљно повређени. Сукобили су се са групом лоших момака. Веровали или не, убрзо после тога Драган умире. Овај губитак је Стрниша изузетно тешко поднео. Није се могао помирити са чињеницом да је остао без најбољег друга. У оваквим ситуацијама човек схвата колико је живот кратак и има неочекиван крај. Вероватно је то и поента романа. Поента је и да водимо рачуна о томе шта је вредно, а шта невредно наше секирације. Сваки проблем је велики на свој начин, али све што се дешава може бити још горе. Нажалост, и то је живот.

дрво

Недуго после Драганове смрти долази Нада са својим братом. Кратко се видела са Стрнишом. После свих ових ружних и тешких дешавања Стрниша не види смисао ни у чему. Одлучује да оде у Француску. Међутим, судбина или његова природа воде га право у велике невоље. Једва је успео да се извуче из њих. Враћа се у Београд. На тренутак се чини да је његов повратак средио све мучне односе у породици, а стиче се утисак и да његов живот полако добија неки смисао. Враћа се школи и поправља све оцене. Нашао је заједнички језик са својим професорима. Међутим, пред њим су нови изазови. Почиње да размишља о својој будућности. Примичу се и студије. А цели је живот пред њим…

Овај роман је прилично тежак. Написан је на прилично необичан начин, али као да води кроз све могуће животне ситуације. Чинило ми се да се све то дешава тамо неком и да је немогуће да тако нешто може постојати у стварности. Међутим, кад сам боље размислио, јасно ми је да се све животне ситуације могу десити било коме. Живот има своје успоне и падове. Све животне ситуације доћи ће без обзира на то да ли их ми желимо или не. Поента је да на прави начин одиграмо карте које нам буду додељене.

карте

Живот је пун преокрета. И то је поента ове књиге. Зато мислим да је најважнија порука овог романа да свако себи кроји живот онако како жели. С друге стране, морамо бити спремни на све неочекиване догађаје. Једино ћемо тако успешно пливати кроз живот.

Прочитајте овај роман, јер ћете за тренутак бар размишљати о неким могућим догађајима који нам могу бити наметнути сами од себе. Можда ће вам бити тешко да разумете баш све што пише у овом роману, али ћете основну радњу схватити. Бићете бар на тренутак у Стрнишиној кожи. И није важно да ли сте дечак или девојчица. Живот стоји подједнако пред свима нама, па коме се како заломи 🙂

Момчило 6/3

(шк. 2012/2013.)

→   ↔   ←

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: