СМАРАГДНИ АТЛАС – Џон Стивенс

2 окт

Твоја наставница 🙂

__________________________________________________________________________

Књиге почетка

(књига прва)

Главни ликови књиге „Смарагдни атлас” јесу:

  • Кејт (14) – најодговорнија сестра на свету,
  • Мајкл (12) – најрадозналији дечак на свету и нећеш веровати, стручњак за патуљке, и
  • Ема (11) – најсрчанија девојчица на свету.

Нажалост, десет година не знају шта је са њиховим родитељима. Селе их из сиротишта у сиротиште. У њима једино могу поредити где је горе. Разочарани у свет око себе, имају само сећања на некадашњи топли породични дом и – једно друго. И не сањају коју улогу имају. Њихов је једини циљ да пронађу родитеље и самим тим – срећнији живот. А њихова судбина крије се у промени – историје света.

Почиње њихово путовање… Њихова потрага за Смарагдним атласом у коме се крије спас за све. Ова необична књига празних страна враћа их у време пре 15 година. Опет се налазе у Кембриџ Фолсу, али сада су прави мали велики ратници. Воде одлучујућу битку са прелепом и злом грофицом, а неочекивану помоћ налазе у управнику сиротишта, Станислаусу Пиму. Већ погађаш 🙂 Он је чаробњак.

Још много је ликова у књизи: занимљивих, добрих, сурових… А сви су они у служби ове књиге. Ко су:

Абрахам

Стивен Маклатери

Кевендиш

Волас

Фергус

Дена

Постоји само један начин да их упознаш све 🙂

Из наслова неких поглавља већ можеш сазнати кога ћеш још упознати:

Пролог

Било је Бадње вече. Снег је падао цео дан. Као најстарија, Кејт је смела да остане будна дуже од брата и сестре.

Шешир госпође Лавсток

Шешир о коме је реч припадао је госпођи Констанс Лавсток… Није то била жена која би ишта радила половично. Узмимо, рецимо, њен став о лабудовима.

Освета госпођице Крамли

На перону је госпођица Крамли са задовољством посматрала полазак воза. Ипак, док се пешке враћала у сиротиште, мучило ју је сећање на најмлађу злотворку Ему, која јој се исплазила док је воз кретао. Госпођица Крамли је могла да се закуне како је девојчица јела бомбоне. Откуд таквом детету бомбоне?

Краљ и краљице Француске

Госпођица Салоу, стара погрбљена настојница и куварица, нагло је разгрнула завесе и пустила јутро унутра.

Грофица Кембриџ Фолса

Пред њима је стајала 16-годишња или 17-годишња девојка. Имала је беспрекорну белу кожу и златну косу која јој се спуштала на рамена у савршеним таласима. Носила је белу плисирану хаљину која се Кејт чинила старомодном, а руке су јој биле голе и витке. Није носила накит. Није јој требао. Кејт никада није видела да неко биће тако зрачи лепотом. Живот готово да је кипео из ње.

Доктор Станислаус Пим

Очигледно је био врло стар, али лако се кретао, без имало старачке малаксалости. Имао је густе обрве налик на рогове, исто онако снежнобеле као и коса, а наочаре су му биле савијене и стајале су му помало накриво на лицу, као да му се недавно догодила нека незгода.

Црна страница

У самом средишту појавила се црна тачкица. На Кејтине очи поче да се шири, као мрља од мастила. Изненада је читава страница била црна. А онда са ужасом виде како јој се црнило шири и на прсте.

Грофичин гост

Партнер јој је био атлетски грађен младић у униформи, с најзамашнијим смеђим зулуфима које је Кејт икада видела.

Вукови

Пет или шест створења вртоглавом брзином је јурило стазом, наглавачке и безобзирно. На Кејтине очи, чланови чопора сударише се на једном завијутку, зачу се цвиљење и једно тамно тело нестаде из гомиле.

Габријел

Човек беше престао с послом и зурио је у њу. У трену је Ема знала две ствари. Прво, зашто га је пратила. Синоћ, док ју је носио по киши, осећала се безбедније него икад у животу. Друго…

Лавиринт

Изненада избише из једног тунела и нађоше се на ивици подземне провалије. Нису видели ни таваницу ни дно – па чак ни другу страну. Мост од конопца протезао се у таму и нестајао.

Затвореник у ћелији

У тами се појави пламен и из сенки се издвоји човечје обличје. Кејт се прво учинило да он држи фењер. Онда, док се приближавао, схватила је како држи отворен пламен на испруженом длану. Ипак, није због тога дахнула од изненађења.

Доручак за ручак

Само што то није био ручак. Патуљци су постављали куле од палачинки намазаних путером, гомиле масне сланине, дебеле пите препуне сира и меса, тегле џема, мармеладе и меда, стубове златног тоста, чиније овсене каше која се пушила, одреске меког сира, пирамиде од буцмастих крофни пуних џема, и, напослетку, крчаг нечега што је морао бити врели сајдер од јабуке.

Хејмиш

Био је свакако највећи патуљак ког су деца досад видела. Иако је био висине каквог онижег човека, имао је огромну телесину. Кејт је помислила да изгледа као дивовска брадавичаста свиња с брадом.

Бака Пит

Била је то веома дебела, врло стара жена, с гомилом умршене седе косе и најизборанијим лицем које је Ема икад видела. Шаке су јој биле чворновате од артритиса а под жутим, канџоликим ноктима имала је скорену земљу.

Мртви град

Налазили су се на две-три стотине метара изнад тла града који је потпуно испуњавао издубљено срце планине. Кејт је мислила да понајвише личи на велеград у дивовском стакленом притискачу за папир у ком пада снег ако га промућкате; овај неко као да је мућкао све док се куле нису срушиле, грађевине стровалиле и напрслина расцепила улице.

Црно језеро

Нису ово врата тајне ризнице. Више су личила на врата нечије спаваће собе. Обојено бело дрво с месинганом дршком. У средини се чак налазила и плочица на којој је писало ПРИВАТАН ПОСЕД.

У ризници

Књига као да се сјајила, а светлост у ризници још је појачавала њену природну смарагдну нијансу. Тада – док је стајала изнад књиге, без икога или ичега између – коначно је чула.

Књига јој се обраћала. Говорила је како је чека већ хиљаду година. Рекла јој је да је узме за себе.

Гавран

Баш тада долином се заори крааа. Ема погледа увис и виде крупног црног гаврана како им кружи високо изнад глава.

Битка за Мртви град

Ко се бори против кога? Како то да се случајно не ударају међусобно?

Кејтина визија

Кејт трепну. Три забринута лица пиљила су наниже у њу. Натерала се да се усправи у седећи положај. Неко ју је положио на веома тврд, веома џомбаст кауч у соби коју није препознала.

Погодба с ђаволом

Кејт зажмури и призва у мисли слику просторије с књигама по свим зидовима; замишљала је ватру у камину, снег напољу, доктора Пима за радним столом с лулом и шољом чаја; онда је видела мајку како улази, чула је како каже да је Ричард још на колеџу; свака појединост била је жива и јасна…

Грозни Магнус

Баш тада, леден ветар дуну кабином. Порцелан зачангрља, а лустер поче да се љуља.

Деца Кембриџ Фолса

Ема је осетила како се развезује чврсти чвор страха који ју је везивао, а онда је потрчала мостом према дрвећу, заборавивши на болни глежањ, јер знала је да ће они бити тамо, знала је да је никад неће напустити – трчала је брату и сестри у загрљај.

Ракотис

„Заборавила сам име града. Онај о ком сте ми причали, где је авет чаробњака написао Књиге. Рекли сте да га је уништио Александар Велики. Рекла сам Атласу да нас доведе овамо”.

Духови прошлих Божића

Музика је била свечана. У средишту просторије налазила се огромна јелка. Зидови су били искићени лампионима и божиковином. Званице, иако одевене у своју најбољу одећу прикладну за ово доба године, очигледно нису биле крем друштва Санкт Петерсбурга. А било је и деце. Трчала су наоколо, кривудала између одраслих, јурила се и весело подврискивала.

Нема читаоца који неће уживати у овом измишљеном свету. А нико, али баш нико, не може остати равнодушан пред снагом љубави између сестара и брата. Можда је то и највећа вредност ове књиге?!

Аутор ове трилогије је Џон Стивенс, магистар лепих уметности. Магистрирао је на Вирџинијском универзитету. Његова супруга, пас Буба и он некад живе и у Лос Анђелесу. И да знаш, аутор ти није баш непознат, под условом да ти је симпатична серија „Трачара”.

Наиме, Џон Стивенс је као телевизијски писац и продуцент био један од оних који су радили на овој серији.

Књиге почетка

(књига друга)

Преостаје нам (не)стрпљиво чекање превода друге књиге. Исте године (2011) када је објављена ова књига у свету, „Лагуна” ју је превела код нас. Из тога произилази да ће се и други део књиге појавити ускоро код нас.

Потрага троје деце за родитељима се наставља.

И даље нису безбедни, упркос сигурности Станислауса Пима. Најстарија Кејт одлази још даље у прошлост, чак сто година, а у њој упознаје једног тајанственог дечака. Ко је тај дечак? Шта је са Мајклом и Емом?

Ускоро ћемо сазнати.

А до тада, уживај у првом делу 🙂

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s