ГРОФ МОНТЕ КРИСТО – Александар Дима

19 јул

На овој страни свакако треба да се нађе Александар Дима са делима која су оставила утисак на мене. Тако да знате: ако је неки писац оставио велики утисак на мене, то је Александар Дима. И то не само овим романом…

Александар Дима је рођен 24. јула 1802. године у француском граду Виј Котр. У себи је имао четвртину црначке крви. Већ 1806. године остаје без оца, генерала у Наполеоновој војсци. Иначе, Димин отац је отпуштен из војске, те није чудо што је умро са мржњом према Наполеону коме се целог века дивио. Мали Александар је одрастао уз мајку која није спутавала његов авантуристички дух. Били су страшно сиромашни, иако су имали везу са француским племством. Мајка Мари-Луиз није могла да га школује, али га је научила да чита и пише. Прави је пример некога ко је гутао књиге 🙂 С двадесетак година је отишао у Париз у потрази за својом срећом. Учествовао је у француској политици тога доба и касније је о томе и писао.

Добио је сина у Паризу 1824. године са кројачицом Мари-Катарином, али га је признао тек 1831. године. Омогућио му је најбоље образовање. Наравно, мајка млађег Диме је патила, па није чудо да је син писао дела везана за патње кроз које пролазе жене. Чак је написао 1858. године и дело „Биолошки син” истичући да отац увек мора признати дете и оженити дететову мају. Године 1844. почео је да живи са оцем и ту је упознао Марију Дипле која га је инспирисала да напише своје најпознатије дело „Дама с камелијама”. Иначе, ово дело представља основу за Вердијеву „Травијату” 🙂

Александар Дима (отац) умро је 5. децембра 1870. године и сахрањен је у родном месту, али је по наредби француског председника Жака Ширака његово тело 2002. године пренето уз све почасти у Париз.

Написао је око 300 дела (драма и романа) и био је итекако познат у своје време, а захваљујући неким делима, познат је и дан-данас. Познат је по стварању прве историјске драме „Хенрик Трећи и његов двор”. Поред писања књижевних дела, писао је и за бројне часописе. Упркос зарађеном богатству, често је био у дуговима јер је волео раскошан живот.

Изградио је дом назван „Дворац Монте Криста”, али је у њему било ваздан непознатог света, а Дима је био исувише великодушан. Данас је овај замак реновиран и представља једну од туристичких атракција Француске.

Написао је и романе „Три мускетара” и „Краљица Марго”.

Бар су они на мене оставили посебан утисак 🙂

Роман о Монте Кристу завршио је 1844. године. Имао је и сарадника при писању овог романа, што није крио. Практиковао је помоћника и за неке друге своје романе. Овај роман је прво објављен у новинама и имао је 18 делова. Већ 1846. године постаје познат широм Европе.

Сматра се да је аутор имао више извора:

  • Један француски обућар је преживео затвор због лажне оптужбе, што је уско повезано са љубављу и осветом и назови пријатељством и пронађеним благом
  • Судбина једног заточеника у Бастиљи
  • Мало познато музичко дело које је за тему имало управо пријатељство, издају и освету
  • Сам је у мемоарима записао да је одлучио да острво Иф укључи у своје дело, а на идеју је дошао пролазећи поред овог острва

Едмон Дантес је главни лик овог романа-фељтона, а зачетник ове врсте романа је управо Александар Дима. Нажалост, већ погађаш, Едмон Дантес је затворен по лажној оптужби и осуђен без суђења на доживотну робију.

Затворен је на острву Иф, које је око километар удаљено од Марсеља, и ту проводи скоро 14 година. И да знаш, и ово острво представља једну од туристичких атракција Француске.

И ту, на овом острву, почиње путешествије нашег јунака. Од затвора па даље…

До грофа Монте Криста и… освете, али и љубави.

Што се тиче освете, јесте се осветио свима који су то заслужили, али треба споменути и да се врло конкретно захвалио свима који су то заслужили. Оно што му је најтеже пало јесте сазнање да је његов отац умро гладан и сам.

О роману можеш више сазнати ако прочиташ чланак на Буки-блогу, али не заборави: ипак су то нечији утисци и сећања. А не твоји 🙂 Кад прочиташ роман, можеш уживати у квизу, а на овим странама налазе се и друге занимљивости у вези са овим романом.

Радња романа почиње у Марсељу, француском граду. Углавном се дешава у Паризу, али се проширује и на друге крајеве Медитерана: Италију, Грчку и Турску.

Време радње је везано за период од 1815. до 1838. године и незаобилазна је историјска нит, која почиње од Наполеоновог пада до његове породице, а према ауторовој биографији јасно је да је остао у контакту са некима од њих.

Радња је испричана у трећем лицу. Приказани су реални догађаји из којих сами читаоци откривају истину и психолошке одлике приказаних ликова. Уверљивости саме радње доприноси причање у садашњем времену. Глас приповедача (наратора) изузетно је јасан, а притом не исказује своје мисли, осећања и запажања у вези са било којим ликом или догађајем.

Према роману је снимано око тридесет филмова и серија. Иначе, према мотивима Диминих дела снимано је око 200 филмова.

Готово да нема језика на који није преведен овај роман. Овај роман је послужио и другим писцима као узор, па су написали своја дела:

  • Жил Верн је сам рекао да је роман „Матијас Шандор” 1885. написао по узору на овај роман, мада су им главни ликови праве супротности.
  • Алфред Бестер је написао научно-фантастичну књигу „Тигар! Тигар!” 1956. године у којој су јасно уочљиви неки од Диминих мотива.
  • Стивен Фрај је написао 2000. роман према мотивима Диминог  романа. Успут буди речено, је л’ ти познат овај аутор 🙂

За крај – неколико Диминих мудрих изрека

  • Жена је светиња; волети жену – двострука је светиња.
  • Ко је живео лепо, лепо и умре.
  • Куће, као и људи, имају душу, и лице које одражава њихову унутрашњу суштину.
  • Сва људска мудрост садржана је у две речи: чекање и надање.

А постоје и неке изреке Александра Диме (сина) о којима вреди размислити:

  • Ма како добро човек говорио, кад превише говори, увек на крају каже неку глупост.
  • Не цени новац ни више ни мање но што вреди: он је добар слуга, али лош господар.
  • Они који читају знају много, они који посматрају знају понекад и више.

Уживај у читању 🙂

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s