ПРОХУЈАЛО С ВИХОРОМ – Маргарет Мичел

15 јул

Један од ретких романа који сам читала толико пута да сам готово напамет знала шта ће писати на следећој страни. Роман који је сигурно обележио моје детињство и младост 🙂

Наравно, гледала сам и филм (већ знаш – више пута), али сам мишљења да се филм не може поредити са књигом. Филм је леп, али књига је – божанствена!

Роман је објављен 1936. године. Један је од најпродаванијих романа свих времена; нешто мање од Библије. Већ до 1948. године продат је у преко 30 милиона примерака. У првих месец дана је продато 180 000 примерака, а према неким изворима, годишње је продавано и по 200 000 примерака.

Преведен је на тридесетак језика, а преведен је и писмом за слепе (Брајева азбука).

Роман почиње једног сунчаног априлског поподнева 1861. године у свежој хладовини на трему плантаже Таре.

Политикин забавник

Већ на самом почетку појављује се Скарлет О’Хара која није била лепа, али то људи нису ни примећивали док их не занесу њене дражи. Овог поподнева њена нова хаљина од зеленог муслина са цветићима шарила је својих једанаест метара тканине преко обруча кринолина и савршено одговарала сандалама од зеленог марокена са ниском петом, које јој је отац недавно донео из Атланте. Хаљина је дивно оцртавала тај најтањи стас у све три суседне покрајине, тесно припијени струк је истицао прса, лепо развијена за девојку од шеснаест година. Али и поред све чедности њених раширених сукања, скромности њене глатке косе увијене у пунђу, и поред непомичности њених ручица које је држала склопљене на крилу, њена права природа није се могла прикрити. Њене зелене очи, и поред брижљиво подешене благости лица, биле су немирне, самовољне, пуне живота, и јако су одударале од њеног крутог држања.

Политикин забавникРадња се дешава током Грађанског рата у Америци. Описано је робовласничко друштво америчког Југа у другој половини 19. века. Ауторка прати Скарлетин живот од њене 16. до 28. године, а самим тим и дешавања у Америци од 1861. до 1973. године. Ова јужњачка лепотица се чак три пута удавала…

Ово је један изузетно узбудљив, динамичан и драматичан роман, а бројним детаљима истакнути су оптимизам и енергија ове девојке која успева да превазиђе драматичне и трагичне животне ситуације. Понекад делује површно, али у свему има циљ и успева да се избори са свим недаћама и својим жељама. Модерна жена толико година после настанка дела користи Скарлетине речи:

„Сутра ћу мислити о томе. Сутра је нови дан”.

И нема потребе причати даље 🙂 Заплет је занимљив, ликови су изузетно живописно представљени. Свакако су најважнији Скарлет и Рет, а од осталих… Тешко је издвојити најзанимљивије међу њима. Један од ликова који ми је остао у сећању јесте Мами, дадиља у кући О’Хариних.

Мами је играла Хати Макданијел у филму (слике из филма), а занимљиво је нешто знати и о другим глумцима:

О ауторки

Ауторка романа је Маргарет Мичел, а надимак Пеги користила је и као новинар. Иначе, ово је њен једини роман објављен за живота.

Рођена је 8. новембра 1900. године у Атланти, у америчкој држави Џорџији. Преци су јој послужили за стварање ликова. Отац јој је био адвокат, а мајка јој се бавила хуманитарним радом и била је присталица феминизма. Поред ћерке, имали су и четири године старијег сина Стивена.

Деда по оцу јој је био војник Конфедерације. Имао је 12 деце од две жене, а његов најстарији син је управо њен отац. Деда по мајци јој је био капетан у војсци Конфедерације. После рата је уложио новац у градњу трамваја у Атланти. Његова жена, Маргеритина бака, потиче из породице ирских емиграната, који су били власници плантаже у Америци, тако да је имала много материјала за овај роман баш у животу ове своје баке. Неки мисле да јој је један од узора за стварање Скарлетиног лика мајка Теодора Рузвелта, 26. америчког председника. Интересантно је да је у роману реч у рату, а нема сцена рата. Само онолико колико је потребно да се дочарају животи приказаних ликова.

Није била баш љубитељ школе, али је завршавала своје школске обавезе. У време студија, страдао јој је вереник у Првом светском рату. Студије је морала да напусти када јој је мајка умрла у епидемији грипа. Тада се враћа у Атланту како би бринула о домаћинству. Очита је подударност Скарлетиних и њених осећања и поступака након смрти мајке.

Постоје нагађања да је Рет Батлер настао на основу њеног првог мужа од кога се развела после неколико месеци брака. Он је био некадашњи фудбалер и нажалост, шверцер нелегалног алкохола. Врло брзо се удаје други пут. Њен други муж је био рекламни агент, а био јој је кум на првом венчању.

По повратку у Атланту, радила је као новинар. Један од најважнијих њених интевјуа је са Рудолфом Валентином, великим глумцем за ким су уздисале жене оног доба широм света.

Када је повредила ногу (прелом скочног зглоба), муж ју је забављао читајући јој историјске романе које је позајмљивао из градске библиотеке. Тада јој и предлаже да напише роман када је већ историја толико занима. Хиљаду страна је откуцала на писаћој машини Ремингтон, поклону њеног мужа. Рукопис је крила од свих, сем од мужа.

Десет година јој је требало да напише овај роман. Поглавља није писала редом, него их је тек на крају, после бројних преправки, објединила. Обавила је опсежно истраживање, разговарала је са бројним учесницима рата и проучавала је породичне успомене. Роман је имао неколико наслова док се није одлучила за овај, познат широм света. Објављује га 1936. године, а исте године продаје филмској компанији ауторска права за 50 000 долара. Већ следеће године добија Пулицерову награду. Интересантно је да критичари тог доба нису препознали вредност овог дела.

Од 1940. године бави се хуманитарним радом, помажући и белима и црнима. Учесник је у бројним хуманитарним акцијама организованим због Другог светског рата, а помаже и у многим болницама. После рата помогла је обнову француског градића Вимутијера. (чланак о томе)

Августа 1949. године, док је прелазила са својим супругом улицу недалеко од стана, ударио ју је такси и умрла је после пет дана. Ниједном није изашла из коме. Таксиста је наводно био пијан и осуђен је на 40 година тешког рада, мада је било сведока који су тврдили да Маргарет Мичел није гледала када је прелазила улицу. Таксиста је добио и казну од 5 450 долара, а већ је имао 23 саобраћајна прекршаја.

Сахрањена је у родној Атланти. Њен муж је умро 1952. године и сахрањен је поред ње.

Постхумно је 1965. године добила награду Атланте због рада за општу добробит човечанства.

Њена родна кућа је 1987. призната као званични симбол Атланте, а онда је 1997. године проглашена музејом и данас је једна од највећих атракција Атланте.

Много после њене смрти откривено је неколико њених прича и новела које су објављене 2000. године. Приче и новеле је написала у времену између седме и осамнаесте године.

Пронађен је и њен роман у кући једног њеног пријатеља. Роман је написала са 16 година. Он је процењен на износ између 70 и 90 хиљада долара, али никада није објављен.

О животу ауторке направљен је 1994. године  филм, а ауторку глуми Шенон Доерти.

За љубитеље ове књиге и Скарлет

Године 1991. Александра Рипли објавила је роман „Скарлет” са допуштењем наследника Маргарете Мичел.

Роман није тако узбудљив у дијалозима као што су они Маргарет Мичел, али наставак заслужује сваку пажњу, поготово оних који воле Скарлет. У овом роману Скарлет стиже и до Ирске, земље својих предака. Књига је продата у шест  милиона примерака, а снимљена је и серија по њој. Нажалост, ни овој књизи критичари нису били наклоњени, као што нису били ни књизи Маргарет Мичел. Ипак то не спречава бројне љубитеље Скарлет да уживају у наставку. Комисија за дозволу објављивања ове књиге није била сигурна у почетку да књигу треба одобрити, али срећом те је код њих превладао глас разума јер су били свесни да читалачка публика широм света просто жели наставак приче о Скарлет.

Године 2007. објављен је роман Доналда Макејга „Сви људи Рета Батлера”. Аутор је овај роман написао са 67 година. Пре њега није био познат, али се то сигурно променило са овом књигом. Реч је о истим догађајима, али виђени очима Рета Батлера. Радња је везана за период од 1843. до 1874. године. Рет Батлер, бунтовник од рођења, потиче из Јужне Калифорније. Живео је на плантажи пиринча и потиче из богате породице. Презире богаташе и то је довољан разлог за лош однос са оцем. Не заобилази ни везу са Бел, девојком из бордела. Стиже у Џорџију и наилази на заносну Скарлет.

Али да не пишем даље 🙂

Ко воли, нек’ изволи!

Сигурно ће уживати!!!

П.С. Све време причам о књизи, а никако да ти кажем да је реч о књизи из три дела, бар је моја таква 🙂 Ако би да бациш поглед у књиге, можеш то учинити захваљујући Творцу града. Али ти не препоручујем читање књига у електронском облику!

Прва књига

Друга књига

Трећа књига

Advertisements

4 реаговања to “ПРОХУЈАЛО С ВИХОРОМ – Маргарет Мичел”

  1. Маја Радоман 16. јула 2012. у 16:13 #

    И сваки пут кад сам читала овај роман, другачије сам га доживљавала, баш као и Ану Карењину 🙂

  2. Силвана 16. јула 2012. у 16:36 #

    И ти си га читала више пута?
    А реци ми, јеси ли читала ове, назови, наставке?
    Мени су одлични, и то овај други више него Скарлет.

  3. Маја Радоман 16. јула 2012. у 21:50 #

    Не знам више да ли сам и читала или само гледала серију, али ми је био супер утисак о наставку, делује могуће и није сапуница. 🙂

    • Силвана 16. јула 2012. у 21:53 #

      Први пут кад сам читала Скарлет, и нисам била одушевљена. Али други пут… Права је 🙂 А Сви људи Рета Батлера је баш, баш 🙂

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s