ТАЈНО ДРУШТВО ПГЦ – Антон Инголич

12 јул

Још једна књига која је некада припадала домаћој књижевности. За тебе овај писац и његово дело припада страној књижевности… 

Антон Инголич  је познати словеначки писац за децу и омладину. Одмах уз Ивана Цанкара (Сећаш се „Десетице”?) и Прежихова Воранца. Рођен је петога јануарског дана давне 1907. године у Словенској Бистрици (словеначки). Од малих ногу је знао да се мора, као и његов отац, бавити столарством. Међутим, школа и књига га одвлаче од овог заната. Основну школу завршава у родном месту. Ова школа данас носи његово име. С 13 година одлази у Марибор, у гимназију коју успешно завршава 1927. године. Следеће године школује се у Паризу, а онда наставља студије на Универзитету у Љубљани. Студирао је славистику, а касније је предавао словеначки и француски језик. Студије је завршио 1931. године. Због слободоумних ставова није баш лако дошао до посла. Тек 1932. године у Птују. Оштар језик му не да мира, па објављује готово сатиричне приповетке у ондашњим књижевним листовима.

Највећи део Другог светског рата проводи у Србији (Параћин, Зајечар, Ћуприја, Београд) јер су га Немци протерали из Словеније. Неко време је био и уредник у Радио Београду, али се већ 1945. враћа у Птуј. Животне околности га одводе у Марибор. Био је члан Словеначке академије наука и уметности. Добитник је више награда. Крај живота дочекао је у Љубљани. Умро је 11. марта 1992. године.

Што се тиче његовог књижевног дела, прилично је обимно. За тридесетак година писања створио је тридесетак збирки приповедака и романа, а писао је и позоришна дела. Много је писао о тешком животу и судбини људи свога краја и свога времена, али за нас је ипак најважнији по делима за децу и омладину.

◊ ◊ ◊ ◊ ◊ ◊ ◊ ◊ ◊ ◊

Ову књигу је објавио 1958. године. Можеш погледати њен садржај захваљујући Пројекту Растко: Тајно друштво ПГЦ.

Иначе, сам аутор је написао и драмско дело по овом роману како би се деца могла дружити са овим занимљивим дечацима и у позоришту, а сниман је и филм.

Радња овог романа почиње у школи, и то на часу матерњег језика. Професор словеначког језика задаје за казну својим ученицима задатке нарочите врсте. Замисли теме:

  • Зашто ми је шестар милији од граматике словеначког језика?
  • Зашто желим да постанем суфлер?
  • Фудбал, моја највећа радост
  • Смех је извор здравља и младости
  • Зашто једем на часу словеначког језика?
  • Зашто пти писању слободних састава не мислим на зарезе?

Рекох ли да је овом професору матерњег језика (и разредном старешини) надимак Зарез 🙂 Замисли његову муку кад је после првог школског писменог задатка обелоданио да је морао уместо ђака ставити 153 зареза, прецртати их 32, а претворити у зарезе три тачке и два пута уместо две тачке написати зарез 🙂

◊ ◊ ◊ ◊ ◊ ◊ ◊ ◊ ◊ ◊

Из уводног дела ове књиге можеш сазнати како се пише састав. Било који састав, а не само слободан састав или казнени задатак 🙂 Састав мора имати увод, језгро и завршетак. Сваки слободан састав мора садржати бар три става. Тај савет бруји ђацима у ушима док жваћу оловку и размишљају шта би написали 🙂

Истина, увод треба да буде кратак, али он ипак мора да наговести садржину и пробуди интересовање за даље излагање.

Главно је, разуме се, језгро. У краћим саставима то је један став, само нешто дужи него увод и завршетак заједно. У опширнијим, а то су сви „слободни састави”, оно треба да је подељено у три одељка.

Најтежи је завршетак. „Ту треба да се покажеш мајстором. Добар завршетак дело краси!” „Завршетак, то је мисао, идеја целокупног састава”.

◊ ◊ ◊ ◊ ◊ ◊ ◊ ◊ ◊ ◊

Колико су ђаци волели свог разредног старешину, види се из додатка надимку. Уз надимак је добио и присвојну заменицу НАШ. Једино што се ђаци нису могли сложити како да пишу надимак свог разредног старешине:

Знаш ли како се пишу имена ових градова? А надимак овог професора? 🙂

◊ ◊ ◊ ◊ ◊ ◊ ◊ ◊ ◊ ◊

О чему је реч у овом роману?

О дружини ПГЦ која је била повод да Михец Потокар добије казнени задатак. Обрати пажњу како је овај дечак, оснивач овог тајног друштва, осмислио задатак на тему:

Тајно друштво ПГЦ

Знаш ли шта су цвекови? У свакодневном изразу су јединице у школи, а у основном значењу је реч о ексерчићима. И тако је почео један хоби 🙂

◊ ◊ ◊ ◊ ◊ ◊ ◊ ◊ ◊ ◊

Имаш ли ти неки хоби? Сигурно имаш 🙂 Одувек је било страствених скупљача марака, разгледница, сличица животињског царства, старог новца, спортских значки, салвета, шибица… Али овакав хоби никад нико није имао. Само дечаци ове књиге!

◊ ◊ ◊ ◊ ◊ ◊ ◊ ◊ ◊ ◊

И то је казнени задатак који је намењен поштованим читаоцима, малим и нешто већим, за разоноду и поуку. И за дружење. Дружење са једним тајним друштвом које је имало многобројне акције и то не само сакупљачке. Неке акције су били уско повезане и са опасностима. Неке акције су користиле другима. А имали су и противнике…

Не вреди!

Ако би ти пријала разонода, а и поука, прочитај књигу 🙂

◊ ◊ ◊ ◊ ◊ ◊ ◊ ◊ ◊ ◊

За крај бих да поделим своје утиске из једног дела Словеније са тобом. Словенија је дивна земља и у њој се налазе предивна места, али су моји најјачи утисци везани за Бохињ и његову околину. Искрено се надам да ће те пут некада нанети у ову лепоту.

Бохињ виђен мојим очима

За крај 🙂

Разликуј Словенце, Словене и Словаке!

Advertisements

2 реаговања to “ТАЈНО ДРУШТВО ПГЦ – Антон Инголич”

  1. Marina 22. јануара 2013. у 12:09 #

    Ovo mi je bila jedna od omiljenih knjiga u osnovnoj školi 🙂

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: