ЛЕСИ СЕ ВРАЋА КУЋИ – Ерик Најт

12 јул

Не постоји неко ко не зна ко је Леси. С друге стране, дете које није одрасло уз Леси не може ни замислити шта све може осећати кућни љубимац попут ње. Ја сам имала ту срећу 🙂 Једна од књига уз коју сам расла била је и ова. И остала ми је једна жеља: да имам Леси. И да знаш, имала сам кућну љубимицу, једну лепу, белу, паметну мачку и њено дете лепих браонкастосмеђих шара. Али друга је то прича, дуга и тужна. Да се вратим Леси!

♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥

Влада Стојиљковић је у поговору ове књиге написао:

Добро је понекад погледати људе кроз псеће очи. Пси су додуше слепи за боје – они виде свет онако како ми видимо црно-бели телевизијски програм – али то им не смета да наше битне особине сагледају боље него ми сами. На неке своје псеће теразије они стављају нашу честитост и нашу доброту, мере их неким својим псећим теговима – и, руку на срце, кад они нешто измере, то је измерено како ваља. Свако од нас ко је имао посла са псима морао је приметити да они неке људе сместа заволе, а некима не прилазе ни за живу главу; први су по правилу добри људи, а других би и човек требало да се клони. Нама је, пак, за такву процену потребно много више времена – а и поред свега умемо итекако да се преваримо.

Ову божанствену књигу о Леси написао је Ерик Најт. И гледао је људе кроз псеће очи.

Занимљивост: Ерик Најт је био готово слеп за боје. Можда је баш зато тако добро разумео псе.

♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥

Лесино пуно име било је Леси Сама Караклоа. Нема особе која за њу није знала у Гринал Бриџу, место у Јоркширу, у Енглеској. Иначе, тај крај је познат по псима. Они су ту сматрани правим владарима. Оштра клима тога краја са честим ветровима, праћеним хладним кишама, који бришу преко мочварних висоравни, утичу снажно на бујност длаке паса и чине их веома отпорним и јаким, као што, уосталом, чине јаким и отпорним и људе који тамо живе.

Леси је по много чему била позната. На пример, по њој се могао дотерати сат. Како? Већ на почетку књиге можеш сазнати одговор на то питање 🙂

Леси је свима у селу много значила. Толико су се њоме поносили да ни новац није могао да им је одузме.

Али пси припадају људима, а људи су потчињени судбини. Понекад наиђе време када судбина примора човека да погне главу и угуши понос како би својој породици могао обезбедити хлеб.

То је основна нит овог романа. Сиромашна породица је принуђена да прода свог љубимца. Њен прави власник, дечак Џое Каракло, не може да схвати да ће његову Леси имати тамо нека размажена девојчица. Али… То исто не може да схвати ни Леси 🙂

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

  • НИЈЕ НА ПРОДАЈУ
  • „НИКАДА НЕЋУ ХТЕТИ ДРУГОГ ПСА”
  • ЗЛОВОЉНИ СТАРАЦ
  • ЛЕСИ СЕ ВРАЋА КУЋИ
  • „НЕ ВРАЋАЈ СЕ КУЋИ НИКАД ВИШЕ!”
  • СКРОВИШТЕ У МОЧВАРИ
  • ОСТАЛО ЈЕ САМО ЈОШ ПОШТЕЊЕ!
  • ЗАРОБЉЕНИК БРДА
  • ОПЕТ СЛОБОДНА!
  • ДУГ ПУТ ПОЧИЊЕ
  • БОРБА ЗА ОПСТАНАК
  • ШТА ЈЕ СЛИКАР ВИДЕО
  • КАДА ПАС БОЛУЈЕ
  • ЈЕР УБИТИ ЗВЕР…
  • ЗАРОБЉЕНИК ДОЛИНА
  • „ДОНЕЛ! НИКАД НЕ ВЕРУЈ ПСУ!”
  • ЛЕСИ ПРЕЛАЗИ ГРАНИЦУ
  • НАЈДРАГОЦЕНИЈИ ПОКЛОН – СЛОБОДА
  • НА ПУТУ СА РАУЛИЈЕМ
  • ЈЕДНО ХРАБРО СРЦЕ И – ЈЕДНО ЗБОГОМ
  • НА КРАЈУ ПУТА
  • ОПЕТ КАО НЕКАДА

 ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥

Овај амерички писац енглеског порекла рођен је 10. априла 1897. године, а умро је 14. јануара 1943. године. Најпознатији је управо по стварању Лесиног лика.

Рођен је у Менстону, у Јоркширу, у Енглеској. О свом крају је доста писао  у својим делима. Трећи је од четворице синова својих родитеља. Отац му је трговао дијамантима, али је страдао у борби две године после Ериковог рођења. Ерикова мајка сели се у Санкт Петерсбург, у Русију, да ради као гувернанта у царским породицама. За то време је Ерик живео са рођацима. Његова мајка се удаје за једног Американца када је Ерик имао 15 година и тада се стално настањују у Америци. Дипломирао је на Кембриџу, а када су отишли у Америку, он се сели у Њујорк где студира сликарство. Радио је за неке новинске куће, а био је и позоришни критичар. Причу о Леси објављује 17. јануара 1938. године причу инспирисан својим сећањем на детињство. Ова прича прераста у роман који је објављен 1940. године. Врло брзо је преведен на 24 језика. Три године касније снимљен је и истоимени филм. Ауторска права је откупила позната филмска кућа Метро-Голдвин-Мејер (МГМ). У овом филму је глумила и 10-годишња Елизабет Тејлор. Елизабети Тејлор је то био већ други филм.

Занимљиво је да је и данас име ЛЕСИ синоним за све шкотске овчаре. Први пас који је глумио Леси био је Пал. Леси је женско име, а сви пси коју су глумили у филмовима били су мушког пола. Ако те занимају занимљивости у вези са животињама, прочитај их на страни Ах, те животиње (На видику), а ако те занимају животиње које су се појављивале у филмовима, прочитај Животиње на филму (Животињско царство).

Иначе, овај филм се сматра једним од најбољих филмова који илуструје љубав према животињама, или тачније, љубав између пса и човека. Вредност саме приче о Леси је толика да су чак 11 пута снимани филмови и серије према овој књизи.

Занимљиво је да је Ерик Најт са својом супругом на фарми у Пенсилванији оформио дом за шкотске овчаре, а један је од њих писцу послужио као модел за ово дело. Тај пас је угинуо са 14 година. Што се тиче његове супруге, занимљиво у вези са њом је то што је била познати спортски мачевалац и један од учесника на Олимпијади 1932. године.

Ерик Најт је волео свој посао у новинарству, али су шкотски овчари остали његова велика љубав из детињства. 

Нажалост, Најта нису заобишли светски ратови. У Првом светском рату службовао је у канадској морнарици, а исте године када је снимљен први филм, као мајор америчке војске у Другом светском рату, гине у авионској несрећи у данашњем Суринаму у Јужној Америци. Интересантно је да узрок ове несреће никада није разјашњен.

Што се тиче његовог књижевног дела, за тако мало година успео је да напише свега десетак дела (романи, приповетке, новеле). Сва та дела, осим романа о Леси, намењена су одраслима. Светску славу му је донео управо тај роман. Сети се Егзиперија! Тако је и он прошао са својим романом о Малом Принцу.

Сигурно је да нема пса који би баш истрпео сва искушења кроз која је прошла Леси, али је још сигурније да се после овог романа другачијим очима гледају кућни љубимци.

Било да имаш кућног љубимца, било да га немаш, много ћеш пропустити ако не прочиташ овај роман.

♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥

Не препоручујем ти да читаш ову дивну књигу седећи за рачунаром, али можеш бацити поглед на неки њен део и онда је потражити у библиотеци:

Леси се враћа кући, Ерик Најт

♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥

Advertisements

2 реаговања to “ЛЕСИ СЕ ВРАЋА КУЋИ – Ерик Најт”

  1. Мирјана Радовановић 25. јануара 2013. у 08:46 #

    Вратих се у детињство и сетих се велике неостварене жеље да имам шкотског овчара. Нема детета које у оно време то није пожелело…
    Иначе, књига „Леси се враћа кући“ била је једна од најомиљенијих обавезних школских лектира у наше време (некада давно… док су се лектире још увек волеле и радо читале 🙂 )

    • Силвана 25. јануара 2013. у 08:49 #

      Јесте, једна од најомиљенијих 🙂

      Штета што се данас тако ‘брзо живи’ да многи не схватају зашто треба читати и шта се губи нечитањем 😦

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s