РАНИ ЈАДИ – Данило Киш

6 јул

Данило Киш је рођен у Суботици 22. фебруара 1935. године од оца Едуарда Киша, мађарског Јеврејина и мајке Милице Драгићевић, Црногорке. Њихово презиме је било Кон (јеврејско презиме), које су касније мађаризовали у Киш. До 1942. године је живео са родитељима у Новом Саду где је завршио и први разред основне школе. Потом одлази у Мађарску, у очев родни крај, где завршава основну школу и два разреда гимназије. Отац му је одведен у Аушвиц 1944. године, док он са мајком одлази у Цетиње посредством Црвеног крста. У Црној Гори остаје до краја школовања. Филозофски факултет у Београду уписује 1954. године. У  септембру 1958. године, као први, дипломирао је на катедри за Општу књижевност. Био је у браку са Мирјаном Миочиновић од 1962. до 1981. године. Након развода живео  је са Паскал Делпеш до смрти.  Умро је у Паризу, где се и лечио, 15. октобра 1989. године. Сахрањен је у Београду, у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

Што се тиче његовог дела, познати је српски песник, приповедач и драмски писац. Написао је романе „БАШТА, ПЕПЕО” (1965) и „ПЕШЧАНИК” (1968) и збирку приповедака „РАНИ ЈАДИ”. У овим делима Андреас Сам трага за својом прошлошћу и успоменама из детињства.

Поред ових дела, аутор је збирке прича „ГРОБНИЦА ЗА БОРИСА ДАВИДОВИЧА” (1976) и  „ЕНЦИКЛОПЕДИЈЕ МРТВИХ” (1983) за коју је добио Андрићеву награду 1983. године.

Преводио је са француског, руског и мађарског језика, а и његова дела су преведена на бројне светске језике.

Свакако је нама најважнији по делу „РАНИ ЈАДИ” из 1969. године. Као што рекох, реч је о збирци приповедака у којима је главни јунак Андреас Сам. У петом разреду се анализира његово дело „Дечак и пас”, а у осмом разреду дело  „Ноћ и магла”.

Према информацији из 2009. године у Србији многи градови имају улице са његовим именом: Аранђеловац, Ариље, Бач, Бечеј, Београд, Бор, Крагујевац, Крајишници, Крушевац, Ниш, Нови Сад, Нови Сад-Руменка, Пирот, Пожаревац, Прокупље, Смедерево, Смедеревска Паланка, Србобран, Стара Пазова, Вршац и Зрењанин, а у његовом родном месту, у Суботици, такве улице нема. Можда се нешто променило по том питању.

∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞

Збирка приповедака „Рани јади” у суштини представља прерано одрастање Андреаса Сама због рата. Иако није желео, рат је натерао Андреаса да остане без оца и да се ухвати укоштац са животним проблемима. Свакодневни страх и немаштина представљају сталне пратиоце његове породице и њега. Наравно, најтеже му је што живи без оца. Отуда стална пишчева потреба да не заборави прошлост и зато о њој толико пише.

Преузми и прочитај пишчево сећање на несрећно ратно време.

У овој збирци налази се и једна која обилује описима, а дочарава ауторов начин гледања на свет:

ЛИВАДА, У ЈЕСЕН

Мање познате и непознате речи:

  • МЕЧКАР – особа која за новац приказује игру дресиране мечке
  • АТЛЕТА – спортски такмичар велике физичке снаге и увежбаности; рвач
  • ЈАРБОЛ – дугачка шипка на коју се качи застава
  • БАРЈАК – застава
  • ПЕЛИВАН – циркуски акробата на жици
  • БОТАНИКА – наука о биљкама
  • УМАК – сос
  • КИСЕЛИЦЕ – кисела чорба, кисело млеко
  • МИЛЕРАМ – павлака
  • ХЕРБАРИЈУМ – збирка пресованих биљака

Размисли о следећим питањима:

  • Ко је приповедач у овом делу?
  • У ком лицу је написана ова приповетка?
  • Уочи у првом пасусу заменичке и глаголске облике који упућују на лице.
  • Након одласка циркуса и нестанка шареног вашара, остаје ливада са траговима присуства људи, али у раскошним бојама и мирисима јесени. Каква се атмосфера дочарава описом ливаде у јесен?
  • Како приповедач доживљава долазак јесени?
  • На шта га та појава подсећа?
  • Чега се приповедач сећа у вези са тренутком када се на ливади појављује његов отац?
  • У каквом су односу слике природе и очево понашање?
  • Са чим се његов отац не слаже?
  • На који начин приповедач показује очево неслагање?
  • Шта на основу поступака Едуарда Сама можеш закључити о његовом карактеру?
  • Објасни у каквом је односу опис јесењег пејзажа са губитком оца.
  • Понови начине изражавања, а потом препознај које начине изражавања користи аутор у овој приповеци.
  • Подели приповетку на целине и осмисли свакој целини наслов.

Термин: АФЕКТИВНО СЕЋАЊЕ

КЊИЖЕВНИ РОД – епика / епска поезија

КЊИЖЕВНА ВРСТАприповетка / новела

ТЕМА ПРИПОВЕТКЕ је пишчево сећање на оца, а његова успомена је нераскидива од циркуса на јесењој ливади.

ИДЕЈА ПРИПОВЕТКЕ је пишчева жеља да оживи детињство и коначно спозна (и реши) проблеме тешког и тужног одрастања.

Поруке осмисли ти.

АКО ЖЕЛИШ 🙂

  • Преузми и прочитај дело Ивана Сергејевича Тургењева „Шума и степа” и упореди ова два дела.

∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞

САДРЖАЈ

  • С јесени, када почну ветрови
  • Улица дивљих кестенова
  • Игра
  • Погром
  • Прича од које се црвени
  • Серенада за Ану
  • Ливада, у јесен
  • Вереници
  • Замак осветљен сунцем
  • Ливада
  • Док му бишту косу
  • Прича о печуркама
  • Мачке
  • Крушке
  • Коњи
  • Човек који је долазио издалека
  • Из баршунастог албума
  • Дечак и пас
  • Еолска харфа

∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞

Уживај 🙂

∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s