МОЈ ДЕКА ЈЕ БИО ТРЕШЊА – Анђела Нанети

6 јул
  1. Твоја наставница 🙂
  2. Татјана 6/3     (шк. 2012/2014.)

_________________________________________________________________________________________

Анђела НанетиАнђела Нанети: Савремена италијанска књижевница за децу и младе. Рођена је у једном мањем месту поред Болоње, у Италији. Завршила је средњовековну историју. Била је професор у средњим школама. Предавала је италијански језик, а онда се посветила својој највећој љубави – писању. Написала је дванаест књига за децу и углавном је писала о одрастању и дечјим  свакодневним проблемима. Неки од њих: „Адалбертова сећања” – њена прва књига коју је написала 1984. година и која привлачи велику пажњу читалаца широм света захваљујући посебном стилу и занимљивим темама, „Анђели”, „Смена годишњих доба”, „Посматрајући сенку”, „Адам и Абелија”,  „Филип и месец инаџија”, „Кристина Белџиозо, италијанска принцеза”, „Очи мора”, „Драга Рахела… Драги Денисе”, „Мистерија острва”.

Роман „Мој дека је био трешња” написала је 1998. године и за њега је добила пет престижних награда од жирија које су сачињавали не само стручњаци за дечју књижевност већ и многа деца-читаоци.

◊   ◊   ◊    ◊   ◊

Завири у роман „Мој дека је био трешња

Главни јунак овог дечјег романа је дечак Тонино. Води нас кроз свој свет детињства, окружен бакама и декама. У граду је живео са деком Луиђијем и баком Антонијетом. Дека Отавијано и бака Теодолинда, мајчини родитељи, живели су на селу и нису личили ни на кога, чак ни на своје комшије, како нам каже дечак.

Његов дечји свет не може да прихвати све тешкоће света одраслих, али врло брзо схвата колико су важне успомене, породица, природа, животиње… Паметни Тонино свет посматра из свог угла, а његови доживљаји и догађаји и чине ову књигу посебном.

Многа би деца могла данима причати о својим догодовштинама са бакама и декама.  Какав је твој однос са твојим бакама и декама? Шта занимљиво можеш испричати о њима?
Већ знаш за књижевна дела у којима су назначени односи деце са бакама и декама. Сети се Бранка Ћопића и његовог дела „Башта сљезове боје”, тачније, приповедака „Поход на Мјесец” и „Чудесна справа”.

◊   ◊   ◊    ◊   ◊

Размисли о…

  • Роман има занимљиву посвету: „Мојој баки и мом деки и баки и деки моје деце”. Протумачи је.
  • Роман је занимљив, почев од самог наслова. Размисли зашто је Анђела Нанети одлучила да овако назове ово своје дело.
  • Подсети се имена главних и споредних ликова из овог романа. Потражи њихове описе у самом роману и образложи своје утиске у вези са сваким од њих понаособ.
  • Верујем да волиш трешње, а да ли знаш нешто више о ТРЕШЊИ – не знам. Ако те занимају детаљи > Википедија. У овом је роману једно дрво трешње значајно за све јунаке романа, посебно за деду Отавијана. Размисли о односу ликова у роману према трешњи која је чак имала и име – Феличе.
  • Дечак Тонино се у роману нашао у различитим ситуацијама које су будиле у њему различита осећања. Осмисли табелу у којој ћеш представити те ситуације и повезати их са дечаковим осећањима.
  • Незахвално је питање које се често поставља деци о степену љубави према мами и тати. Међутим, овде се поставља питање зашто су Тонину дражи мамини родитељи од татиних. Можда узрок донекле лежи и у речима Тонинијеве маме када говори о мужевљевим и својим родитељима. Сети се њених речи и објасни их.
  • Незаобилазни део дечјег света је бар једна животиња која обележава дане детињства. У овом роману читалац упознаје пса Флопија. Још су интересантнија осећања дечака  Тонина према овом псу. Покушај да објасниш његова осећања.
  • Рођење бебе је велика срећа за све укућане. Није чудо да се Отавијано баш радовао када му се родила ћерка. Покушај да повежеш ту његову срећу са Отавијановом везаношћу за трешњу.
  • Деда Отавијано је сигурно један занимљив деда, а посебно су интересантна његова размишљања о животу и природи. Пронађи их и протумачи.
  • Нема сумње да је дека Отавијано дечаку био неко посебан. Пронађи детаље из текста који би потпуније објаснили лик деке Отавијана. Објасни шта за њега представља трешња, башта, природа и уопште, живот у природи. Шта његов унук мисли о његовим ставовима? Протумачи однос дечака Тонина и деде Отавијана, али се служи аргументима из самог романа.
  • Дека је несебично делио своје животно искуство са Тонином. Чему га је све научио?

◊   ◊   ◊    ◊   ◊

КЊИЖЕВНИ РОД: епика / епска поезија

КЊИЖЕВНА ВРСТА: дечји роман

На теби је да размислиш о теми и идеји романа, а посебно се можеш позабавити порукама којих има доста у роману.

НАЧИНИ ИЗРАЖАВАЊА

©      портрет

©      приповедање у првом лицу (сâм Тонино)

©      приповедање у трећем лицу (у шта није сигуран)

©      дијалог

◊   ◊   ◊    ◊   ◊

Живописно је представљен Тонинијев однос са бакама и декама. Из следећег одломка је јасно какав је његов однос са баком и деком који су живели са њим и његовом породицом:

И тако редом… Много је догађаја и осећања у овом роману о којима би се могло разговарати. Једно је сигурно: роман вреди прочитати.

Након читања романа, отварају се врата бројним утисцима, размишљањима, осећањима и запажањима. Ниједан читалац било ког доба не остаје равнодушан. А опет, можда би се ту нешто дало и променити. Имаш ли ти неку идеју на тему промене нечега у овом роману?
Пусти машти на вољу, па осмисли неколико реченица упућених трешњи, дечаку Тонину и самој ауторки.

◊   ◊   ◊    ◊   ◊

Мој дека је био трешња, Анђела Нанети

Вероватно је неко од вас прочитао одломак овог дела у читанци. Мени се сам одломак веома свидео, али верујте ми да је цео роман тек прави доживљај. Као што сте сигурно већ чули, у роману се говори о сећањима дечака Тонина, која су везана за његову баку и деку на селу. Толико лепих момената и сећања не може да избрише ни чињеница да су му бака и дека одавно умрли.

Овај роман написала је Анђела Нанети, једна од многих савремених писаца. Пише за децу и младе. Завршила је средњовековну историју. До 1995. године радила је као професор у средњим школама. Овај роман је објављен 1998. године. Добио је пет престижних италијанских награда и то од жирија сачињеног од стручњака за дечју књижевност и многе деце читалаца. Ауторка је написала многа дела, а нека од њих су и: Смена годишњих доба (1988), Кристина Белџиозо, италијанска принцеза (2002)…

Роман је испреплетан срећним и тужним догађајима у животу дечака Тонина. Најлепши срећни догађаји су, по мом мишљењу, били:

Тониново пењање на трешњу са дедом

Дека долази у школу обучен као Деда

– Мраз

Вожња бициклом са деком

Бака Теодолина и Алфонсина

Ноћење код деке

Иако има пар веома тужних догађаја у роману, као смрт баке и деке, за мене је најтужнији догађај био када је Тонино посетио свог деку који је био у специјалној болници или, како су је они назвали, Кућа без боје. Тада је Тонино донео трешње са Феличеа и дао их свом деки. Он их је јео пуних шака, док му се срећа видела на лицу. Појео је и коштице. То му није било важно. Онда је дошла болничарка и узела му трешње и обрисала му мусаво лице. Тада је дека опет постао тужан. Не знам зашто, али тај догађај је мени некако најтужнији.

Након смрти деке Отавијана развели су се Тонинови родитељи. Тонино и његова мама прелазе у декину кућу на селу, где покушавају да створе себи нови дом. Тонино је успео да се избори за Феличеа, јер су хтели да га посеку људи из општине како би направили пут. На крају све испада добро. Тонинов отац опет живи са њим и његовом мамом. Сад сви живе у декиној кући на селу.

У овом роману главни ликови су Отавијано и његов унук Тонино. Поред њих описаћу вам још пар ликова:

Фелицита, Тонинова мајка, брижна је мајка и ћерка. Брине о Тонину и свом оцу Отавијану. Понекад је нервирају Флафи и Тонинови бака и дека из града. Осећа се дужном да сачува земљу свог оца коју хоће да претворе у пут.

Дека Отавијано се понекад понаша као дете. Веома је добар ботаничар. Брине се о кући и имању. Недостаје му Теодолина.

Тонино највише воли свог деку. Не воли што му се друга деца подсмевају због деке. Тешко му пада смрт деке и баке.

Тонинов тата много ради па пуно времена проводи ван куће, али на крају постаје бољи отац и посвећује више времена својој породици.

И ево нечега за крај.

Ово је невероватно лепа књига и сигурно ће вас терати на размишљање. Каква су наша сећања, наше успомене? Управо су сећања оно што нам остаје после драге особе и треба се трудити да будемо што бољи према нашим најближима. И један цвет који уберемо у башти и дамо баки или мами неће нас коштати, а изазваће осмехе непроцењиве вредности.

И зато… Читајте, читајте и читајте! Из романа као што је овај можете научити много, много корисних ствари!

Татјана 6/3

(шк. 2012/2014.)

◊   ◊   ◊    ◊   ◊

Advertisements

3 реаговања to “МОЈ ДЕКА ЈЕ БИО ТРЕШЊА – Анђела Нанети”

  1. Mina Sehovic 14. октобра 2012. у 16:40 #

    Pa prepricajte roman lepo,a nemojte pisati o Aneti !!!

    • Силвана 14. октобра 2012. у 16:45 #

      Ваша идеја је лепа, али бих то ипак препустила онима који би прво да уживају у овој дивној књизи.

    • Маја Радоман 14. октобра 2012. у 17:22 #

      Препричаних књига има по интернету безброј. Ја волим ово место баш због тога што позива на читање! Што бисмо допустили неком другом да понуди своју визију написаног, ако је наш доживљај другачији, оригиналнији? 🙂

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: